Pi­še: Dra­gan Mra­o­vić


Po­zna­ti no­vi­nar Ni­ko­la Vla­ho­vić do­vo­di nas u di­le­mu ka­da pi­še: „...Pred­sjed­nik Vla­de... te­ro­ri­še gra­đa­ne pre­ko svih me­di­ja... i či­ni sve da do­dat­no ras­tu­ri i opljač­ka ze­mlju... Pre­va­ra je glav­ni in­stru­ment nje­go­ve vla­da­vi­ne... Za­pad­ne di­plo­mat­sko-oba­vje­štaj­ne slu­žbe odav­no su pre­po­zna­le u nje­mu ve­li­ki iz­daj­nič­ki po­ten­ci­jal i pro­fil te­škog so­ci­o­pa­te, čo­vje­ka ko­ji mo­že da u mo­men­tu plju­ne na sve ono što je do ju­če za nje­ga bi­lo sve­ti­nja, sprem­nog da uz­dig­ne sve ono pro­tiv če­ga je bio. Shva­tiv­ši da je ri­ječ o ne­mo­ral­nom, bes­ka­rak­ter­nom i ši­zo­id­nom čo­vje­ku, Za­pad ga je pri­hva­tio kao „pre­la­zno rje­še­nje“, kao ma­log, pr­lja­vog dik­ta­to­ra, či­ja je po­li­tič­ka pro­šlost ru­žna, a bu­duć­nost još cr­nja...“
Na­grad­no pi­ta­nje je: „Ko­ji je to pre­mi­jer? Go­spo­dar ili Go­spo­dar­čić? Mo­žda mo­že po­mo­ći do­dat­ni opis: „u tu­đe ime pri­znao po­sto­ja­nje la­žne al­ban­ske dr­ža­ve na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji... Šte­te od nje­go­vih pre­va­ra su ne­mjer­lji­ve, jer je ri­ječ o uni­šta­va­nju na­ci­o­nal­nih re­sur­sa ko­ji ne­ma­ju ci­je­nu... kre­nuo u ve­le­i­zdaj­nič­ku ak­ci­ju ka­kvu ni­ko pri­je nje­ga ni­je iz­veo.“
Ovo po­sled­nje bi na­ve­lo na po­mi­sao da je ri­ječ o Go­spo­da­ru, ali tre­ba za­pa­zi­ti ni­jan­su „kre­nuo“ u Vla­ho­vi­će­vom opi­su: „kre­nuo u ve­le­i­zdaj­nič­ku ak­ci­ju ka­kvu ni­ko pri­je nje­ga ni­je iz­veo...“. Me­đu­tim, Go­spo­dar ni­je nig­dje kre­nuo, jer je već opo­slio iz­da­ju svo­ga na­ro­da, svo­je isto­ri­je, je­zi­ka, na­ci­je, svo­je Cr­kve, svo­je sve­te ko­smet­ske ze­mlje. Ne mo­že on ni­gdje vi­še kre­nu­ti. Mo­že sa­mo oti­ći. Tač­no je da to „ni­ko pri­je nje­ga ni­je iz­veo“, ali uvi­jek se na­đe ne­ko am­bi­ci­o­zan, mla­đi, na­pred­ni­ji, ko­ji je i ve­li­ki pri­ja­telj, rod re­klo bi se, sa Go­spo­da­rom, a mo­že vi­še i go­re. Ista po­li­tič­ka ku­hi­nja, isti stra­ni men­to­ri, ista lo­ša na­mje­ra pre­ma na­ro­du, ista ego­cen­trič­nost i nar­ci­so­id­nost, ista že­lja za ži­vo­tom na vi­so­koj no­zi, bez ika­kvih po­seb­nih lič­nih spo­sob­no­sti da se do to­ga do­đe, či­ne da se po Vla­ho­vi­će­vom opi­su ne mo­že ja­sno ra­za­bra­ti na ko­ga je mi­slio, na Go­spo­da­ra ili Go­spo­dar­či­ća.
Tu di­plo­mat­sku di­le­mu ra­zr­je­ša­va, či­ni se, bez ima­lo tak­ta, por­tal Te­le­promp­ter, na osno­vu svog „iz­vo­ra iz Va­šing­to­na ko­ji je imao uvid u sa­dr­žaj raz­go­vo­ra iz­me­đu Vu­či­ća i Baj­de­na“ po ko­me se vi­di da Go­spo­dar ni­je mo­gao, i da je htio, da tra­ži, kao Vuč­ko, da mu SAD po­mog­nu da sklo­ni pred­sjed­ni­ka dr­ža­ve s po­li­tič­ke sce­ne. Ne mo­že Go­spo­dar tra­ži­ti da on smi­je­ni se­be Go­spo­da­ra, jer je on u Cr­noj Go­ri pred­sjed­nik i Vla­de i dr­ža­ve. Ne­ma ni­ko­ga iz­nad se­be, u svom pri­vat­nom fe­u­du, čak ni Bo­ga je­di­no­ga, osim Va­šing­to­na. Da­kle, naj­vje­ro­vat­ni­je je Vla­ho­vić mi­slio na Go­spo­dar­či­ća, ali­jas „Alek­san­dra Vu­či­ća ko­ji je iz­nio, to­kom sa­stan­ka s ame­rič­kim pot­pred­sjed­ni­kom Džo­ze­fom Baj­de­nom, da tra­ži po­moć u skla­nja­nju To­mi­sla­va Ni­ko­li­ća s po­li­tič­ke sce­ne... Vu­čić je Baj­de­nu pred­lo­žio op­ci­ju da on bu­de pred­sjed­nik re­pu­bli­ke, a sa­da­šnji mi­ni­star fi­nan­si­ja Du­šan Vu­jo­vić da po­sta­ne pred­sjed­nik Vla­de... Za­uz­vrat, Vu­čić je, iz­me­đu osta­log, obe­ćao da će uve­sti sank­ci­je Ru­si­ji, na­po­me­nuv­ši da ga u to­me ko­če To­mi­slav Ni­ko­lić i Ivi­ca Da­čić... Ka­da bih bio pred­sjed­nik, vje­ru­jem da bih mo­gao sve da oči­stim, jer vje­ru­jem u za­pad­ne vri­jed­no­sti, re­kao je Vu­čić ame­rič­kom pot­pred­sjed­ni­ku i obe­ćao da Sr­bi­ja ne­će ko­či­ti član­stvo Ko­so­va u UNE­SKO“.
I ta­man da se po­mi­sli ka­ko je ri­je­še­na di­le­ma Go­spo­dar-Go­spo­dar­čić, ka­da je taj pre­mi­jer, či­ji iden­ti­tet po­ku­ša­va­mo da utvr­di­mo, re­kao: „Od­lič­no sa­ra­đu­jem sa Ra­mom, po­dr­ža­vam Mu­sta­fu i Ta­či­ja“. Ovo na­vo­di na po­mi­sao ni­je li por­tal Te­le­promp­ter ipak po­gri­je­šio i da je, mo­žda, ri­ječ o Go­spo­da­ru. Pra­va zbr­ka! Na ko­ga je mi­slio Vla­ho­vić?
Mo­žda su rje­še­nje di­le­me ša­to­ri u Pod­go­ri­ci?
(Autor je ne­ka­da­šnji
ge­ne­ral­ni kon­zul SRJ
u Ba­ri­ju)