Sti­dim se tr­ži­šta ra­da ko­je cve­ta u Skup­šti­ni Cr­ne Go­re. Na tr­ži­štu ra­da naj­bo­lje pro­la­ze ne­ga­tiv­ni po­sla­ni­ci iz tzv. po­zi­tiv­ne stran­ke. Oni se po­na­ša­ju ta­ko kao da na svo­jim le­đi­ma no­se či­tav te­ret Cr­ne Go­re. Uza­lud je če­ka­ti da kod njih vi­di­te stid ka­da mi­sle is­klju­či­vo nov­cem. Za­to biv­ši po­sla­ni­ci Pe­rić i nje­gov na­sled­nik Ko­na­tar za­slu­žu­ju za­ka­snje­le če­stit­ke za uni­šta­va­nje ne­ga­tiv­ne stran­ke. Sti­dim se što su od po­zi­tiv­ne stran­ke osta­li sa­mo do­bro do­ka­za­ni tr­gov­ci obra­zom i du­šom na­ro­da u vi­še gra­do­va.
„Sra­mo­ta me što ću sje­de­ti po­red onih po­sla­ni­ka ko­ji su iz­da­li gla­sa­če Po­zi­tiv­ne Cr­ne Go­re i pro­da­li se De­mo­krat­skoj par­ti­ji so­ci­ja­li­sta“ – ka­zao je Mi­loš Ko­na­tar.
Sti­dim se ne­ga­tiv­ne stran­ke ko­ja u se­bi ne­ma ni­šta po­zi­tiv­no. Sti­dim se stal­nih pre­go­vo­ra opo­zi­ci­je i „po­zi­tiv­nih“ ne­ga­ti­va­ca ko­ji svo­jim či­nje­njem vr­še sa­mo­u­ni­šte­nje svo­jih par­ti­ja. Oni do­pri­no­se ja­ča­nju De­mo­krat­skog fron­ta, ko­ji je je­di­ni ostao van tr­go­vi­ne i lič­nog pro­fi­ta, što će bi­ra­či zna­ti da na­gra­de na iz­bo­ri­ma.
Sti­dim se fa­ši­so­id­ne iz­ja­ve pred­sjed­ni­ka tzv. po­zi­tiv­ne da ne­će raz­go­vor sa DF-om ko­ji su ne­pri­ja­te­lji dr­ža­ve, a pri­tom ne vi­di da su upra­vo on i nje­go­va stran­ka naj­ve­ći ne­pri­ja­te­lji na­ro­da i dr­ža­ve, jer su uve­li po­li­tič­ku ko­rup­ci­ju na svim ni­vo­i­ma. Nji­ho­vi ko­rum­pi­ra­ni od­bor­ni­ci i po­sla­ni­ci se pla­še raz­li­či­tih mi­šlje­nja, jer su na­vi­kli na jed­no­u­mlje, a ni­je ih bri­ga što će ih ta­kvo „po­zi­tiv­no“ mi­šlje­nje i sram­na či­nje­nja ko­šta­ti po­li­tič­ke ka­ri­je­re, jer se na­da­ju da će im osta­ti pu­ni bu­đe­la­ri.
Sti­dim se po­sla­ni­ka i stra­nač­kih li­de­ra ko­ji ne vo­le da im ski­ne­te ma­sku.
Ko je on? Bi­o­log, eko­log, zdrav­stve­ni rad­nik, em­bri­o­log, gi­ne­ko­log, po­li­ti­čar i tr­go­vac od­bor­ni­ci­ma i po­sla­ni­ci­ma, za­vi­si od ci­je­ne.
Sti­dim se ri­je­či ko­je su pu­ne mu­dro­sti kad ka­že: „Po­zdra­vi­te mi sve mo­je pri­ja­te­lje i ne­pri­ja­te­lje“. Iz­gle­da­lo je da za nje­ga ne­ma si­gur­nog mje­sta u sop­stve­nom na­ro­du, a ka­da su ga iz­da­li dru­go­vi i pri­ja­te­lji na­šao je mir u sa­mi­ci. Ka­da se ogla­si, mu­dro će op­tu­ži­ti okol­no­sti i ta­ko na­ći iz­go­vor da utje­ši ljud­sko sr­ce i oslo­bo­di se po­hle­pe. Sa­da će mu bi­ti ja­sno da nje­go­vim par­tij­skim dru­go­vi­ma ni­je­su po­treb­ni lju­di bli­sta­vog uma i umi­je­ća, već oni či­jim će spo­sob­no­sti­ma vla­da­ti.
Sti­dim se pri­zna­ti. Gre­šan si, jer ni­si imao ob­zi­ra pre­ma dru­go­me. Gre­šan si, jer iz­bje­ga­vaš isti­nu, a ti­me va­raš sa­mo­ga se­be. Na­rod­nim ma­sa­ma si si­ste­mat­ski go­di­na­ma ser­vi­rao go­le­me la­ži umje­sto da se bo­riš pro­tiv la­ži. Tvo­je la­ži su po­gre­šno ra­zu­mje­li oni ko­ji su ih ču­li. Za­to ti je naj­ve­ća ka­zna da ti se vi­še ne vje­ru­je ni ka­da go­vo­riš isti­nu.
Sti­dim se, ali ti mo­ram re­ći. Gre­šan si zbog svo­je te­ške bo­le­sti - per­so­nal­nost – „ja sam po­se­ban i ho­ću da se raz­li­ku­jem od dru­gih“. Za­to si ne­pri­ja­telj ve­ći­ne.
Sti­dim se, ali ti mo­ram sa­op­šti­ti. Gre­šan si što si me­đu or­ga­ni­za­to­ri­ma po­dje­le pra­vo­sla­vlja, pre­ko cr­kve­nih pi­ta­nja. Od ve­li­ko­sr­bi­na iz srp­skog Gr­blja po­stao si auto­ke­fa­lac, Cr­no­go­rac i an­ti­sr­bin. Lju­bio si svog bo­ga i svo­ga mi­tro­po­li­ta. Na­mje­ra­vao si ru­ši­ti cr­kvu na Ru­mi­ji, a sa­da ... .
Sti­dim se, ali ću ti re­ći. Od­u­zi­ma­njem ve­li­kih in­ge­ren­ci­ja du­ša će ti kroz pat­nje oja­ča­ti, a ka­rak­ter ob­li­ko­va­ti.
Sti­dim se, ali mo­ram ti pri­zna­ti. Bio si naj­ve­ći me­ta­fi­zi­čar me­đu DPS-ov­ci­ma, jer ni­je­su te shva­ta­li šta go­vo­riš, a isti­na je, ti ni­je­si shva­tio šta im go­vo­riš. Sti­dim se, ali ti na kra­ju mo­ram sa­op­šti­ti. „Ne­ma ve­će lju­ba­vi od to­ga da ne­ko po­lo­ži svoj ži­vot za svo­je pri­ja­te­lje“ (Isus Hrist).
Sti­dim se opo­zi­ci­o­ne slo­ge. Otvo­re­ni cilj im je da ski­nu Mi­la sa če­la vla­de, a skri­ve­ni da sa­ču­va­ju po­zi­ci­ju nad­gor­nja­va­nja i po­sla­nič­ka mje­sta, ko­ja do­no­se vi­so­ke pla­te i osta­le be­ne­fi­te.
Sti­dim se svih po­li­ti­ča­ra ko­ji na­sto­je da iz­bjeg­nu da se na­rod pi­ta na re­fe­ren­du­mu za ula­zak u NA­TO. Ka­da su to­li­ko ubi­je­đe­ni i si­gur­ni da je ve­ći­na sta­nov­ni­ka za ula­zak u NA­TO, za­što to ne pro­vje­ri­ti na re­fe­ren­du­mu, već tra­že da od­lu­če po­sla­ni­ci, ko­ji ni­ka­da ne od­sli­ka­va­ju vo­lju na­ro­da, već će je­dan broj po­li­tič­kom ko­rup­ci­jom ra­di­ti za po­li­tič­ku ma­fi­ju.
Sti­dim se na­sil­nog po­ku­ša­ja ula­ska u NA­TO, jer to mo­že iza­zva­ti ra­di­ka­li­za­ci­ju, bunt na­ro­da i pa­lje­nje rat­nog fi­ti­lja u Cr­noj Go­ri. Vi­de li po­li­tič­ki tu­po­glav­ci i pu­no­glav­ci da je cilj voj­na ba­za i vla­da­njem ne­bom iz­nad Cr­ne Go­re i da nam ni­ko iz okru­že­nja ne pred­sta­vlja opa­snost? Ako ne­će da ra­zu­mi­ju ne­ka se za­pi­ta­ju – šta tra­ži vr­hov­ni ko­man­dant NA­TO-a u Cr­noj Go­ri? Ne­će­mo do­zvo­li­ti tu­đoj či­zmi da ga­lo­pi­ra na­šom ze­mljom. Sti­dim se „pa­tri­o­ti­zma” ko­ji se is­ti­če na an­ti­srp­stvu. Čud­ni ne­ki mon­te­ne­grin­ci tak­mi­če se ko će vi­še da opr­lja srp­sko zla­to u va­ter­po­lu.
Sti­dim se ko­men­ta­ra vr­snog va­ter­po­li­ste i ka­pi­te­na Ni­ko­le Ja­no­vi­ća, iz­gu­bio je kom­pas i osuo palj­bu na su­di­je, na re­pre­zen­ta­ci­ju i na ru­ko­vod­stvo Sr­bi­je. Za­što ne iz­re­če ma­lo sa­mo­kri­ti­ke na svoj ra­čun i na ra­čun sa­i­gra­ča? Za­što ne na­pad­ne ru­ko­vod­stvo cr­no­gor­ske re­pre­zen­ta­ci­je što su do­zvo­li­li da naj­bo­lji va­ter­po­li­sti Cr­ne Go­re igra­ju za Sr­bi­ju? Ni­je ko­rekt­no na­pa­da­ti svo­je dru­go­ve i kom­ši­je s Pri­mor­ja! Tre­ba sport­ski i po­li­tič­ki pri­zna­ti- mon­te­ne­grin­ski Cr­no­gor­ci su po­bi­je­đe­ni od cr­no­gor­skih Sr­ba iz Bo­ke. Mo­gao je neo­ka­ljan po­ći u pen­zi­ju kao le­gen­da.

Pi­še: prof. dr Slo­bo­dan Ra­do­njić