Slu­šam i gle­dam na srp­skoj te­le­vi­zi­ji s na­ci­o­nal­nom fre­kven­ci­jom ame­rič­kog se­na­to­ra Džo­na Me­kej­na. Dao ame­rič­ki in­ter­vju „Gla­su Ame­ri­ke“. Ve­li g. se­na­tor, za­va­ljen u ame­rič­ku se­na­tor­sku fo­te­lju, da će i „Sr­bi­ja i Sje­di­nje­ne Dr­ža­ve“ mo­ra­ti da se su­prot­sta­ve Pu­ti­no­vom ve­li­kom pri­ti­sku na Sr­bi­ju“! Ka­že još, „mi, Ame­ri­kan­ci, mi ne že­li­mo ni­šta od Sr­bi­je, sa­mo ho­će­mo da po­sta­ne ze­mlja odr­ži­ve de­mo­kra­ti­je, dok Ru­si­ja, ona že­li da ima do­mi­nan­tan uti­caj, što znat­no ote­ža­va stva­ri“.
Za­i­sta, da se sva­ki Sr­bin u Sr­bi­ji ras­pla­če! Ame­ri­ka, zna­či, ne tra­ži ni­šta od nas, ona nam sa­mo ve­li­ko­du­šno da­je. Za raz­li­ku od Ru­sa. Ko­li­ko sa­mo bri­ge za Sr­bi­ju, ko­li­ko lju­ba­vi, ko­li­ko ro­di­telj­ske tj. se­na­tor­ske nje­žno­sti, ko­li­ko do­bro­te, ko­li­ko pa­žnje upu­će­ne sva­ko­me od nas po­je­di­nač­no! I, ka­ko je sa­mo jed­no pi­smo do­volj­no da za­blu­dje­li Sr­bin utu­vi ne­ke stva­ri. Da shva­ti.
O, g. se­na­to­re Me­kejn, ka­ko da vam se odu­ži­mo?
Ka­ko da vam uz­vra­ti­mo lju­bav? Šta da uči­ni­mo, sva­ko od nas Sr­ba po­je­di­nač­no, da vas još vi­še vo­li­mo i ci­je­ni­mo? I šta da ura­di­mo, da mi za­blu­dje­li, oka­je­mo gri­je­he pre­ma va­ma, što vas ni­smo do­volj­no vo­lje­li? Šta da ura­di­mo da nam vaš lik, oslo­bo­di­o­ca i bra­ni­o­ca Sr­bi­je i srp­stva non – stop sto­ji pred oči­ma kao zvi­je­zda vo­di­lja?
Da li će bi­ti do­volj­no da vam sva­ko od nas Sr­ba, i sva­ka Srp­ki­nja, po­je­di­nač­no, na­pi­še­mo po jed­no lju­bav­no pi­smo?
Da vam za­hva­li­mo na sve­mu što ste za nas uči­ni­li, tru­de­ći se, evo već go­di­na­ma, ula­žu­ći ogrom­ne na­po­re da od nas na­či­ni­te „ze­mlju odr­ži­ve de­mo­kra­ti­je“ i da nas od­bra­ni­te od Pu­ti­na.
Ga­nut va­šom očin­skom lju­bvlju, g. se­na­to­re, po­što sam si­noć na te­le­vi­zi­ji vi­dio i čuo va­šu po­ru­ku, a za­tim je vi­še pu­ta pro­či­tao, da je što bo­lje utu­vim u ovu srp­sku lu­du gla­vu, ja vam, ma­da ne­vje­što, tra­že­ći bi­ra­ne ri­je­či, i pi­šem ovu za­hval­ni­cu, sa­da svje­stan, a do ju­če ne­svje­stan va­ših do­brih na­mje­ra.
Za­hva­lan sam vam, uva­že­ni, naj­pri­je, što nam ote­ste Ko­so­vo. Šta će Sr­bi­ji nje­na rod­na ku­ća, kad u no­vom svi­je­tu ko­ji vi pra­vi­te po­ri­je­klo, isto­ri­ja, tra­di­ci­ja, ni­su ni va­žni. Sa­mo op­te­re­ću­ju. I, isti­na je, g. se­na­to­re, kao što ve­li­te, ni­ste nam ga ni tra­ži­li, uze­li ste ga sa­mi. Vi, za­i­sta, kao što ka­že­te, ni­šta „ne že­li­te od Sr­bi­je“ vi do­đe­te i uz­me­te šta vam tre­ba. A, sve za na­šu do­bro­bit.
Za­hva­lan sam vam, uva­že­ni, i za one bom­be, jer, spram ru­skog pri­ti­ska ko­ji tre­nut­no tr­pi Sr­bi­ja, one su ni­šta. Hu­ma­ni­tar­na po­moć. Ja, g. se­na­to­re, evo, sad dok ovo pi­šem, i dok či­tam va­šu no­vu pro­sto­sr­dač­nu iz­ja­vu, ni­sam vi­še si­gu­ran je­ste li vi ono nas uop­šte bom­bar­do­va­li 1999. go­di­ne, ili je to sa­mo ru­ska pro­pa­gan­da ko­ja se ugnje­zdi­la u ovu mo­ju lu­du srp­sku gla­vu.
Ako vi­še znam je­su li ono za­i­sta va­še bom­be pa­da­le na na­še gla­ve, ili je to ru­ski spin, evo, bog me ubio… Mo­žda bom­bar­do­va­nja ni­je ni bi­lo, ne­go, ubi­je­di­li nas Ru­si svo­jom po­ga­nom pro­pa­gan­dom, sa­mo da po­re­me­te lju­bav Sr­ba i se­na­to­ra Me­kej­na. Iz­vi­ni­te g. se­na­to­re, što sam uop­šte sum­njao u vas.
Pre­bi­ram po gla­vi, mi­ster se­na­tor, i, sve mi se ne­ka­ko po­mi­je­ša­lo i sje­ća­nja na ’99. i va­ša bli­ska lju­bav ko­ju ju­tros osje­ćam ja­če no ika­da ra­ni­je, i va­ša bri­ga za mo­ju i bu­duć­nost mo­je fa­mi­li­je ko­ju će­mo ima­ti tek ka­da uz va­šu po­moć po­sta­ne­mo ze­mlja „odr­ži­ve de­mo­kra­ti­je“.
Pro­svi­je­tljen va­šim pi­smom i po­ru­kom lju­ba­vi Sr­bi­ma, sad ne­što raz­mi­šljam, mo­ra da su i one pri­če o ura­ni­ju­mu ru­ski spin. Pa vas za­to, g. se­na­to­re, mo­lim da nas, za­jed­no sa na­ma Sr­bi­ma, za­šti­te od pr­lja­ve ru­ske pro­pa­gan­de. Tek ju­tros shva­tam da je va­ša lju­bav pre­ma Sr­bi­ma ja­ča i od osi­ro­ma­še­nog ura­ni­ju­ma. Ka­ko ste vi do­bar čo­vjek g. Me­kejn…
I ko­li­ko vas Sr­bi ma­lo ra­zu­mi­ju. Vje­ro­vat­no bi se va­ša bri­ga, va­ša lju­bav, va­ša pa­žnja pri­je pri­mi­la kod Sr­ba da ni­je Ru­sa. Ra­du­je me što ste pri­je me­ne pro­po­zna­li pro­blem, da­kle, po­treb­no je sa­mo uklo­ni­ti ru­sku pro­pa­gan­du i Pu­ti­nov pri­ti­sak, a on­da će va­ša, se­na­tor­ska lju­bav pre­pla­vi­ti po­lja i li­va­de Sr­bi­je, po­ni­šti­ti uči­nak onog osi­ro­ma­še­nog ura­ni­ju­ma ko­ji na nas ni­ste ni ba­ci­li, on­da će Sr­bi­ja po­sta­ti jed­na ve­li­ka cvjet­na li­va­da „odr­ži­ve de­mo­kra­ti­je“.
Hva­la vam, g. se­na­to­re! Evo, još bih vam pi­sao, ne­go, po­ne­sta­je mi pro­bra­nih ri­je­či…
I, da, evo, utu­vio sam u ovu mo­ju lu­du srp­sku gla­vu va­še ri­je­či „da su Sje­di­nje­ne Dr­ža­ve uklo­ni­le Ba­ša­ra el Asa­da s vla­sti i odr­ža­le kon­tro­lu nad si­tu­a­ci­jom u Ira­ku, ne bi­smo se su­o­ča­va­li sa ak­tu­el­nom iz­bje­glič­kom kri­zom“.
Hva­la vam, do­bri i po­šte­ni g. se­na­to­re! Mo­žda, da ste 1999. uklo­ni­li nas Sr­be ne bi­ste sad mo­ra­li da nas bra­ni­te od Pu­ti­na i tro­ši­te va­še dra­go­cje­ne ame­rič­ke re­sur­se?
wwwi­skra.co

Autor: Zo­ran Ša­po­njić