U ru­ka­ma mi je knji­ga Lek­si­kon za­po­sle­nih u pro­svje­ti ve­li­kog obi­ma. Pa­žlji­vo je pre­li­sta­vam i tra­žim po­dat­ke o Uči­telj­skoj ško­li u Da­ni­lov­gra­du i ot­po­ru Bje­lo­pa­vlić­kih uči­te­lja, te­ro­ru austro­u­gar­ske oku­pa­ci­je. Isto­vre­me­no pre­li­sta­vam stra­ni­ce dnev­ni­ka „Dan” i „Ve­čer­nje no­vo­sti”. Do de­ta­lja su opi­sa­ni naj­no­vi­ji ne­dav­ni do­ga­đa­ji – Da­ni­lov­grad­skih ma­tu­ra­na­ta, ko­ji su se na Dan NA­TO agre­si­je na na­šu ze­mlju – sje­ti­li bru­tal­nog ra­za­ra­nja ze­mlje i po­gi­bi­je nji­ho­vih vr­šnja­ka; pr­va žr­tva NA­TO-ar­ma­de bio je 20-go­di­šnji voj­nik iz Ka­sar­ne Da­ni­lov­grad, ko­ja no­si ime na­rod­nog he­ro­ja Mi­lo­va­na Ša­ra­no­vi­ća, ko­ji je po­lo­žio svoj mla­di ži­vot u bor­bi pro­ti­vu nje­mač­kog na­ci­zma.
Raz­mi­šljam o vi­zi­ja­ma slo­bo­de tih na­ših pre­da­ka. Odav­no je slo­bo­da pri­mar­na u Cr­noj Go­ri. Naj­ljep­ši sti­ho­vi is­pje­va­ni su slo­bo­di. Sje­ćam se onih iz mo­jih škol­skih da­na:
- O li­je­pa, o slat­ka, o dra­ga slo­bo­do!
Sva sre­bra, sva zla­ta... ne mo­gu bi­ti pla­ta tvo­joj lje­po­ti.
Slič­ni za­pi­si o slo­bo­di is­pi­sa­ni su u knji­ga­ma. Za­tim na spo­men-obi­ljež­ji­ma po­dig­nu­tih u sla­vu tih ju­na­ka. Na spo­me­ni­ku po­ko­še­ne mla­do­sti na La­zi­na­ma ju­la 1944. go­di­ne.
Tra­di­ci­ja slo­bo­dar­stva u Cr­noj Go­ri je naj­du­ža od svih tra­di­ci­ja. A Cr­na Go­ra je ze­mlja svih mo­gu­ćih tra­di­ci­ja. Tra­di­ci­ja se naj­lak­še pam­ti i naj­du­že tra­je; ni­ka­da se ne za­bo­ra­vlja. Pre­no­si se s ko­lje­na na ko­lje­no i ta­ko tra­je vje­ko­vi­ma.
Ne­dav­ni „bunt“ Da­ni­lov­grad­skih ma­tu­ra­na­ta je naj­svje­ži­ji pri­mjer. Iz­ra­stao je iz mno­gih bu­na ovo­ga Gra­da i iz isto­ri­je Cr­ne Go­re. Taj bunt tra­je u kon­ti­nuitetu vi­še od 100 go­di­na. Mno­ge su se vla­sti iz­mi­je­ni­le: naj­vi­še oku­pa­tor­ske, pa za­tim one „ne­na­rod­ne“. Pa opet oku­pa­tor­ske, pa opet one „ne­na­rod­ne“. I naj­zad ova na­ša – na­rod­na vlast, ali, Bog­me vi­še od svih okre­nu­ta sa­moj se­bi. Kao da im je rad­no ge­slo - Pro do­mo sua.
Da bi bo­lje ra­zu­mje­li april­ski ne­vi­ni bunt Da­ni­lov­grad­skih ma­tu­ra­na­ta, mo­ra­mo se pod­sje­ti­ti uči­te­lja iz Bje­lo­pa­vli­ća iz 1916. go­di­ne ko­ji su od­bi­li da iz­vo­de na­sta­vu na je­zi­ku oku­pa­to­ra – ri­zi­ku­ju­ći ži­vot. Ne­ki su ži­vo­tom pla­ti­li taj ro­do­lju­bi­vi ot­por. Nji­hov stav se pre­tvo­rio u na­rod­no ge­slo: Ko je sli­jep za isti­nu – mr­tav je za prav­du. Tu po­ru­ku su sli­je­di­le no­ve ge­ne­ra­ci­je đa­ka.
I za vri­je­me fa­ši­stič­ke oku­pa­ci­je Cr­ne Go­re 1941-1945 – de­ša­va­lo se ne­što slič­no: bunt uči­te­lja i na­stav­ni­ka ši­rom Cr­ne Go­re. No­va ge­ne­ra­ci­ja đa­ka ni­je za­bo­ra­vi­la svo­je pret­hod­ni­ke. Štraj­ko­va­li su pro­ti­vu uvo­đe­nja u na­sta­vu ita­li­jan­skog je­zi­ka u Pod­go­ri­ci i Nik­ši­ću... I oni su uspje­li u gra­do­vi­ma oku­pi­ra­ne Cr­ne Go­re. I o nji­ma po­sto­je za­pi­si. Ne znam da li po­sto­je bi­lo ka­kva spo­men-obi­ljež­ja. Svje­de­no. I ti ju­na­ci ži­ve u sje­ća­nji­ma na­še da­na­šnje mla­do­sti.
U ovo na­še vri­je­me „ne­mir­ni“ su bi­li i ma­tu­ran­ti Ce­tinj­ske gim­na­zi­je, ko­ji su se vi­še­dnev­nim štraj­kom iz­bo­ri­li za svo­ja pra­va. Ne za­bo­ra­vlja­mo ni ot­por Nik­šić­kih pro­fe­so­ra srp­skog je­zi­ka ko­ji su za­po­če­li bor­bu za do­sto­jan­stvo i rav­no­prav­ni po­lo­žaj srp­skog je­zi­ka, ka­ko je za­pi­sa­no u va­že­ćem Usta­vu Cr­ne Go­re. Iskra ot­po­ra odav­no ti­nja u na­šem na­ro­du, u na­šoj mla­do­sti. Ne tre­ba mno­go da se pre­tvo­ri u mir­ni bunt, ka­ko su to po­ka­za­li Da­ni­lov­grad­ski ma­tu­ran­ti. Umje­sto da ih po­hva­li­mo i na­gra­di­mo, jer su to svo­jim ro­do­lju­bljem za­slu­ži­li, sje­ti­li su se i na svoj na­čin obi­lje­ži­li – zlo­či­nač­ko bom­bar­do­va­nje svo­je do­mo­vi­ne i po­gi­bi­je ne­vi­nih 1999. go­di­ne, Mi­ni­star­stvo pro­svje­te zah­ti­je­va da bu­du pro­ce­su­i­ra­ni. U ime ko­ga – pi­ta­mo se? Da se pro­ce­su­i­ra­ju po­no­sni i ro­do­lju­bi­vi mla­di­ći - na ko­ji­ma po­či­va bu­duć­nost Cr­ne Go­re!
Dok je ta­ko pa­met­nih i ta­len­to­va­nih, hra­brih a mla­dih, Cr­na Go­ra ima na­du da bu­de vječ­na. Bra­vo! Bra­vo pa­met­na i ro­do­lju­bi­va, hra­bra mla­do­sti na­ša. Vaš ot­por je i ot­por ak­tu­el­nom ne­zna­nju, ko­je je u per­ma­nent­noj ofan­zi­vi. Sa ne­zna­njem idu i dru­ge sla­bo­sti ko­je ko­če – br­ži raz­voj Cr­ne Go­re. Za­to Cr­na Go­ra da­nas po­sr­će, čak i u onim obla­sti­ma, gdje je uvi­jek pred­nja­či­la – u obla­sti du­hov­no­sti i u hra­bro­sti i ro­do­lju­blju. Mo­ra­mo bo­lje po­zna­va­ti pro­šlost na­ših pre­da­ka da bi si­gur­ni­jim ko­ra­kom ga­zi­li pre­ma že­lje­noj bu­duć­no­sti. Pje­snik nam otva­ra vi­di­ke: strah nam ne­će za­le­di­ti gru­di... Slo­bo­da je da­ta za čo­vje­ka! „Slo­bo­da je ljep­ša od sun­ca i sla­đa od hlje­ba“ – za­pi­sao je Ma­ja­kov­ski. To ovi ma­tu­ran­ti zna­ju i nje­gu­ju. A da li to zna­ju oni ko­ji že­le da ih sank­ci­o­ni­šu.

Pi­še: aka­de­mik Zo­ran La­kić