Pi­še: To­mi­ca A. Mi­lo­vić


Pred­iz­bor­na kam­pa­nja za par­la­men­tar­ne iz­bo­re ko­ja će se odr­ža­ti 16. 10. ove go­di­ne, zva­nič­no je ot­po­če­la pro­mo­tiv­nim sku­pom De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta na Ce­ti­nju. Šef DPS-a, go­spo­dar i vla­snik Cr­ne Go­re, go­spo­din Đu­ka­no­vić, ve­le­maj­stor ma­ni­pu­la­ci­ja i ob­ma­na, ona­ko gord i nad­men ka­kvog ga je bog stvo­rio, upo­zo­rio je gra­đa­ne Cr­ne Go­re da se pred­sto­je­ći iz­bo­ri mo­ra­ju naj­o­zbilj­ni­je shva­ti­ti. To­ga da­na, po Mi­lo­voj ocje­ni i pro­cje­ni, cr­no­gor­ski bi­ra­či bra­ne dvi­je osnov­ne te­ko­vi­ne da­na­šnje cr­no­gor­ske dr­ža­ve, a to su slo­bo­da i ne­za­vi­snost.
I ne smi­je­mo do­zvo­li­ti, re­če Mi­lo, da se oni ko­ji su pro­tiv ove dvi­je te­ko­vi­ne, even­tu­al­no do­če­pa­ju vla­sti. Da­kle, po sta­rom, mno­go pu­ta is­pro­ba­nom re­cep­tu, Đu­ka­no­vić je iz­no­va po­di­je­lio Cr­nu Go­ru na naj­go­ri mo­gu­ći, ali i naj­po­gub­ni­ji na­čin- na pa­tri­o­te i do­ma­će iz­daj­ni­ke. Pa­tri­o­ta je, to se pod­ra­zu­mi­je­va, on, a iz­daj­ni­ci svi ko­ji ne mi­sle nje­go­vom gla­vom, i gla­vom par­tij­skih mu dru­go­va, kli­mo­gla­va­ca i sli­je­pih po­slu­šni­ka vo­lje­nog vo­đe.
Šte­ta ipak što ova­kvo Mi­lo­vo umo­va­nje ni­je u mo­guć­no­sti (ovo­ga pu­ta)da po­drob­ni­je i fi­lo­zof­ski­je ob­ja­sni do­ju­če­ra­šnja Đu­ka­no­vi­će­va ide­o­lo­ška al­fa i ome­ga, ma­li i ve­li­ki mo­zak DPS-a, Sve­to­zar Ma­ro­vić. Čo­vjek ko­ji je bio(ne znam da li je i da­nas) ver­bal­ni po­dr­ža­va­lac fi­lo­zof­skog uče­nja Kar­la Po­pe­ra i nje­go­vog „Otvo­re­nog dru­štva“.
Oso­ba či­ji po­ten­ci­jal, op­šte­o­bra­zov­ni i in­te­lek­tu­al­ni, mi­lja­ma pre­va­zi­la­zi in­te­lek­tu­al­nu po­tku i osno­vu dru­ga Mi­la. Sve­to bi nam, vje­ru­jem, od­go­vo­rio na su­štin­sko i sud­bin­sko pi­ta­nje – da li Cr­na Go­ra mo­že ži­vje­ti i pre­ži­vje­ti, bi­ti i osta­ti vječ­na, sa­mo ako na nje­nom če­lu bu­de Đu­ka­no­vić, za vi­jek vje­ko­va. I što je po­seb­no zna­čaj­no i va­žno, Ma­ro­vić bi raz­mr­sio di­le­mu (ako di­le­ma uop­šte po­sto­ji) da li Sve­to­va sa­da­šnja „par­ti­ja“, a či­ji je on šef, „par­ti­ja“ po­et­skog ime­na-Or­ga­ni­zo­va­na kri­mi­nal­na gru­pa, cr­pi svo­ju ide­o­lo­gi­ju, svoj dr­ža­vo­tvor­ni pro­gram, iz pro­gra­ma De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta, ili se ra­di o obr­nu­tom dru­štve­nom i so­ci­o­lo­škom pro­ce­su.
Sa Ce­ti­nja, DPS i Đu­ka­no­vić kre­nu­li su da obi­la­ze osta­la mje­sta po Cr­noj Go­ri, svu­da ši­re­ći otrov­ne po­ru­ke na ra­čun svo­je po­li­tič­ke kon­ku­ren­ci­je. Ako Mi­lo ne­gdje „za­ča­ma“ tu je Du­ško Mar­ko­vić da ga do­stoj­no za­mi­je­ni. Agre­siv­nost, po­li­tič­ki ci­ni­zam i sar­ka­zam, po­li­tič­ka ne­kul­tu­ra, ti­me ni ma­lo ne gu­be na in­ten­zi­te­tu. I ne sa­mo po­li­tič­ka ne­kul­tu­ra, već, što je mno­go po­ra­zni­je, ne­kul­tu­ra u iz­vor­nom smi­slu te ri­je­či. Ne­kul­tu­ra čo­vje­ka po­je­din­ca, etič­ko i mo­ral­no po­sr­nu­će ljud­ske je­din­ke. Ka­da je ta­ko, on­da o bi­lo ka­kvom uz­vi­še­ni­jem, vi­te­ški­jem i go­spo­stve­ni­jem po­na­ša­nju ne mo­že bi­ti go­vo­ra. Go­to­vo sva­ka pu­šte­na ri­ječ DPS pro­mo­te­ra, bu­kval­no ubi­ja. Kao da igra­ju utak­mi­cu gdje že­le do­ka­za­ti ko­li­ko im ba­sta pro­tiv­ni­ka po­či­sti­ti sa te­re­na. Zve­če pra­zne, blju­ta­ve i ne­i­sti­ni­te ri­je­či, ocje­ne i opi­si DPS eli­te, sa­mo­pro­gla­še­ne, i eli­te iz­van re­al­nog, oči­ma i uši­ma do­stup­nog pra­vog sta­nja stva­ri. Slu­ša­ju­ći ih, zdra­vo­ra­zum­skom čo­vje­ku do­đe da se kr­sti i de­snom i li­je­vom. Da, što bi naš na­rod re­kao, „sam se­bi ki­di­še“. Da po­pi­je ne­ki pro­bi­o­tik, se­da­tiv, ne­što pro­tiv ne­sta­bil­nog krv­nog pri­ti­ska. Volj­ni ili pri­nud­ni slu­ša­o­ci i po­tro­ša­či šund mu­zi­ke iz mi­kro­fo­na DPS elit­ni­ka, mo­ra­li bi bi­ti svje­sni ka­kav ri­zik pre­u­zi­ma­ju tr­pe­ći taj stra­šni, ver­bal­ni te­ror. Ri­zi­ku­ju ozbi­ljan pad imu­ni­te­ta, fi­zič­ke i men­tal­ne sna­ge. Za­to im se pre­po­ru­ču­je da što če­šće bo­ra­ve na svje­žem va­zdu­hu, da pro­vje­tra­va­ju mo­zak i du­šu. I da se, u kraj­njem, osvje­že ne­kom ka­plji­com do­dat­ne kr­vi, vi­ta­min­skim i mi­ne­ral­nim kok­te­lom. Dok DPS vi­ka i dre­ka ne pre­sta­ne, ako ikad do­đe taj dan.
Gra­đa­ni Cr­ne Go­re! DPS je do­šla na vlast u Cr­noj Go­ri ja­nu­a­ra 1989. go­di­ne, re­vo­lu­ci­o­nar­nim, na­sil­nim pu­tem. Od ta­da oni i njen li­der, Mi­lo Đu­ka­no­vić, go­spo­da­re ovom dr­ža­vom. Ni­ka­ko da se pro­mi­je­ni ne­što na de­mo­krat­skim, slo­bod­nim iz­bo­ri­ma. Jer tih iz­bo­ra do sa­da ni­je ni bi­lo. Po­bje­đi­vao je DPS is­klju­či­vo na la­ži­ra­nim iz­bor­nim pred­sta­va­ma, pri­je sve­ga po­mo­ću ucje­na, pot­ku­plji­va­nja gla­sa­ča, si­ja­nja stra­ha da će se sve ur­ni­sa­ti ako oni, DPS i Mi­lo, odu s vla­sti. Nji­ho­va osnov­na pro­gram­ska plat­for­ma bi­la je, i osta­la do da­na da­na­šnjeg, po­dje­la u sop­stve­nom na­ro­du. Po­dje­la na sa­vre­me­ne ze­le­na­še i bje­la­še, čet­ni­ke i par­ti­za­ne. Po­dje­le opa­sne za sve u Cr­noj Go­ri, či­je po­sle­di­ce je, du­go­roč­no gle­da­no, te­ško pred­vi­dje­ti.
Gla­sa­či cr­no­gor­ski! Po­ka­ži­te na iz­bo­ri­ma 16. ok­to­bra da vas, ka­ko se mi­sli, ne od­li­ku­je, ili ne u to­li­koj mje­ri, „su­jet­na gor­dost, in­fan­til­na tvr­do­gla­vost, ap­surd­na do­sled­nost u sve­mu, pa i u gre­ška­ma i za­blu­da­ma“.i spa­si­mo što se još ima spa­si­ti od Cr­ne Go­re, a što ni­je pro­gu­ta­la ap­so­lu­ti­stič­ka vlast Đu­ka­no­vi­ća i nje­go­ve in­te­re­sne gru­pa­ci­je.
„Ono što mo­že­te je­ste da se bu­ni­te, jer ci­je­na ne­će bi­ti ni­šta ma­nja zbog to­ga što ste rop­stvo pri­hva­ti­li bez rop­ta­nja“. (Majkl Sten­ton, pro­fe­sor Uni­ver­zi­te­ta u Kem­bri­džu).