Pi­še: Bo­jan Ba­ća


Svi de­mo­krat­ski iz­bo­ri li­če jed­ni na dru­ge, sa­mo oni u Cr­noj Go­ri iz­gle­da­ju kao još je­dan ge­ne­rič­ki na­sta­vak iz fran­ši­ze Sla­ga­li­ca stra­ve. Upr­kos vi­še­go­di­šnjoj pri­či da se re­zul­tat svih iz­bo­ra zna una­pri­jed (što je sa­mo li­jep na­čin da se ka­že da su iz­bo­ri po­kra­de­ni) i za­htje­vi­ma broj­nih dje­lo­va dru­štva da sva­ku in­sti­tu­ci­o­nal­nu (či­taj­te: na­mje­šte­nu) utak­mi­cu tre­ba boj­ko­to­va­ti, opo­zi­ci­o­ne eli­te još jed­nom su pri­hva­ti­le Đu­ka­no­vi­ćev po­ziv na igru ko­ja će, ka­ko to obič­no bi­va, za­vr­ši­ti kao tor­tu­re porn. Iskren da bu­dem, ovog pu­ta bi­lo je ne­ke na­de: po­ja­vi­li su se no­vi po­li­tič­ki su­bjek­ti, go­to­vo dvo­de­ce­nij­ska vla­da­ju­ća ko­a­li­ci­ja se ras­pa­la, dio par­la­men­tar­ne opo­zi­ci­je vr­šio je kon­trol­nu funk­ci­ju u Vla­di, a i ap­sti­nen­ti su se mrd­nu­li, ta­ko da je­ste bi­lo istin­ske na­pe­to­sti i ne­iz­vje­sno­sti gle­de to­ga da su ovo mo­žda – ali jed­no ve­li­ko mo­žda – pr­vi iz­bo­ri u isto­ri­ji Cr­ne Go­re na ko­ji­ma će gra­đa­ni pro­mi­je­ni­ti vlast. Ali avaj! Shod­no ho­li­vud­skoj lo­gi­ci, ta pri­želj­ki­va­na tač­ka na vla­da­vi­nu De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta (DPS) pre­tvo­ri­la se u tri tač­ke, ta­ko da će­mo za ko­ju go­di­nu gle­da­ti još je­dan (vje­ro­vat­no van­red­ni) na­sta­vak u ko­me isti ovi – ili ma­kar slič­ni – li­ko­vi pra­ve iste gre­ške i glu­po­sti, a dru­štve­no tki­vo bi­va ra­su­to u ko­ma­de.
Po­ku­ša­ću da po­ja­snim si­tu­a­ci­ju za one ne­i­ni­ci­ra­ne u cr­no­gor­sku po­li­tič­ku ezo­te­ri­ju. Ukrat­ko, po­to­nji par­la­men­tar­ni iz­bo­ri epi­log su kri­ze u ko­ju je dru­štvo zglaj­za­lo pri­je tač­no go­di­nu da­na. Na­kon vi­še­ne­djelj­nih pro­te­sta, po­li­ci­ja je na­sil­no raz­bi­la ša­tor­ski kamp ko­ji je De­mo­krat­ski front (DF) po­sta­vio is­pred Skup­šti­ne Cr­ne Go­re, što je u ve­li­kom br­o­ju gra­đa­na – i to uglav­nom oni­ma ko­ji ne po­dr­ža­va­ju po­li­ti­ku DF – iza­zva­lo re­volt i pro­bu­di­lo osje­ćaj so­li­dar­no­sti sa su­gra­đa­ni­ma ko­ji­ma je ne­gi­ra­no usta­vom za­ga­ran­to­va­no pra­vo na jav­no is­po­lja­va­nje ne­za­do­volj­stva. Ne­de­lju da­na ka­sni­je, vi­še od de­set hi­lja­da lju­di po­ja­vi­lo se na glav­nom tr­gu da zah­ti­je­va „pre­la­znu vla­du“ ko­ja bi ras­pi­sa­la pr­ve de­mo­krat­ske i fer iz­bo­re u isto­ri­ji dr­ža­ve. Pro­te­sti su te­kli mir­no, sve dok gru­pa ma­ski­ra­nih mla­di­ća ni­je na­sr­nu­la na uni­for­mi­sa­na li­ca, na­kon če­ga je Spe­ci­jal­na an­ti­te­ro­ri­stič­ka je­di­ni­ca – da, an­ti-te­ro­ri­stič­ka! – za­po­če­la svoj vi­še­ča­sov­ni kr­va­vi pir. Oso­be sa fan­tom­ka­ma ni­ka­da ni­su iden­ti­fi­ko­va­ne/pro­na­đe­ne, ni­ti je iko od­go­va­rao za do ta­da ne­vi­đe­nu po­li­cij­sku bru­tal­nost u Cr­noj Go­ri. Ovaj do­ga­đaj je DPS is­ko­ri­stio da sva­ku opo­zi­ci­o­nu dje­lat­nost de­po­li­ti­zu­je – pa ta­ko i de­le­gi­ti­mi­še – kao an­ti-dr­žav­nu, či­me je do­dat­no pro­du­bljen et­no­po­li­tič­ki jaz ko­ji u dru­štvu po­sto­ji još od kra­ja de­ve­de­se­tih. Po­tom je vla­da­vi­na DPS-a (us)po­sta­vlje­na kao ga­rant, ali i uslov ne­za­vi­sne i su­ve­re­ne Cr­ne Go­re, što je mno­gim kva­zi-opo­zi­ci­o­nim par­ti­ja­ma – po­put Po­zi­tiv­ne Cr­ne Go­re (Po­zi­tiv­na) – po­slu­ži­lo kao iz­go­vor da po­dr­že Đu­ka­no­vi­će­vu vla­du, jer oni na­vod­no tim či­nom ne po­dr­ža­va­ju po­li­ti­ku ko­ja je de­va­sti­ra­la ze­mlju, već „spa­sa­va­ju dr­ža­vu“. Po­tom su se umi­je­ša­le i za­pad­ne am­ba­sa­de, na­kon če­ga je do­šlo do for­mi­ra­nja tzv. „Vla­de iz­bor­nog po­vje­re­nja“, što je sa­mo fancy na­ziv za po­li­tič­ki ek­pe­ri­ment to­kom kog je ne­ko­li­ci­na mi­ni­sta­ra iz opo­zi­ci­o­nih par­ti­ja po­ku­ša­la da sha­ti na­čin funk­ci­o­ni­sa­nja tzv. „DPS ma­ši­ne­ri­je“ – od­no­sno, kli­jen­te­li­stič­ke me­ha­ni­zme ku­po­vi­ne gla­so­va i si­stem za­stra­ši­va­nja bi­ra­ča – i ta­ko vra­ti po­vje­re­nje gra­đa­na u iz­bor­ni pro­ces. Upr­kos upo­zo­re­nji­ma ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja da se u bi­rač­kom spi­sku na­la­zi na de­se­ti­ne hi­lja­da tzv. „fan­to­ma“, opo­zi­ci­ja je od­lu­či­la da još jed­nom za­i­gra do­bro po­zna­tu igru, uz isto ta­ko do­bro po­zna­to obra­zlo­že­nje: „E, ovog pu­ta za­i­sta je go­tov!“
Iz­bo­ri su se odr­ža­li 16. ok­to­bra. Opo­zi­ci­o­ni blok – ko­ji je bio iz­ri­čit u to­me da ne­će pra­vi­ti ni­ka­kve post-iz­bor­ne ko­a­li­ci­je sa DPS-om – sa­či­nja­va­li su: DF, Ve­li­ka ko­a­li­ci­ja Ključ, De­mo­krat­ska Cr­na Go­ra (De­mo­kra­te), So­ci­jal­de­mo­krat­ska par­ti­ja (SDP), Al­ter­na­ti­va i Bo­šnjač­ka de­mo­krat­ska za­jed­ni­ca (BDZ). DPS je, na­kon dvi­je de­ce­ni­je, na­stu­pio sa­mo­stal­no, ali je mo­gao da ra­ču­na i na svo­je „sa­te­li­te“ – So­ci­jal­de­mo­kra­te (SD), Po­zi­tiv­nu i dio tzv. „ma­njin­skih par­ti­ja“ – uko­li­ko pre­đu cen­zus. Tu je bi­lo i dru­gih po­li­tič­kih su­bje­ka­ta, ali ne­do­volj­no in­te­re­sant­nih i bit­nih za ovu pri­ču. (Iako ni­su pre­šle cen­zus, ni­ti su ima­le re­al­ne šan­se da to uči­ne, Al­ter­na­ti­vu i BDZ po­mi­njem jer pred­sta­vlja­ju ne­što dru­ga­či­je na po­li­tič­koj sce­ni: pr­va je gras­sro­ots re­ak­ci­ja po­li­tič­ki slo­ve­snih gra­đa­na na ras­tu­će so­ci­o­e­ko­nom­ske pro­ble­me i ra­slo­ja­va­nja u dr­ža­vi, dok je dru­ga istin­ski opo­zi­ci­o­na par­ti­ja bo­šnjač­kog na­ro­da ko­joj pri­mar­ni fo­kus ni­su is­tro­še­na iden­ti­tet­ska pi­ta­nja, već spa­sa­va­nje sje­ve­ra ze­mlje od po­gub­ne po­li­ti­ke vla­sti, ali i tra­že­nje od­go­vor­no­sti Đu­ka­no­vi­će­vog re­ži­ma za sva ne­po­čin­stva pre­ma mu­sli­man­skom i bo­šnjač­kom na­ro­du to­kom de­ve­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka.)
Ka­ko su mno­gi pri­mi­je­ti­li, kam­pa­nja DPS-a ni­kad ni­je bi­la go­ra, ali isto­vre­me­no ni­kad ni­je bi­la ni to­li­ko isti­ni­ta: par­tij­ski an­ti-ka­dar sva­kim svo­jim na­stu­pom po­ka­zao je jav­no­sti da je DPS sve­den na jed­nog čo­vje­ka. Ali bu­kval­no. Ci­je­lu kam­pa­nju iz­nio je sam Đu­ka­no­vić na svo­jim uskim ra­me­ni­ma, a po­ru­ka kam­pa­nje mal­te­ne je bi­la da DPS bez nje­ga ne vri­je­di bo­ba. I ne sa­mo par­ti­ja, već i dr­ža­va. Ne­pre­sta­no je Go­spo­dar zbo­rio o to­me ka­ko je iz­gra­dio dr­ža­vu to­li­ko po­li­tič­ki mli­ta­vu i in­stu­tu­ci­o­nal­no im­po­tent­nu da ona mo­že op­sta­ti ako i sa­mo ako on – the Mi­lo – osta­ne na vla­sti, od­no­sno da „Cr­na Go­ra bez Mi­la“ ne vri­je­di bo­ba. Eki­pa oku­plje­nja oko nje­go­vih uskih ra­me­na iz­gle­da­la je jad­no, is­tro­še­no i ne­spo­sob­no, a mno­ge fa­ce na ko­je smo na­vi­kli svih ovih go­di­na – ni­su bi­le tu. Što se ti­če opo­zi­ci­je, li­še DF-a, pred­iz­bor­na kam­pa­nja opo­zi­ci­o­nih par­ti­ja bi­la je, na­rod­ski re­če­no, sred­nja ža­lost, ali neo­pro­sti­vo lo­šu kam­pa­nju ima­la je ko­a­li­ci­ja Ključ (što ih je na kra­ju i ko­šta­lo).
Dok je iz­bo­r­ni dan od­mi­cao, iz­gle­da­lo je kao da će iz­la­znost bi­ti re­kord­na – pre­ko 80%. A on­da se gla­snuo i spe­ci­jal­ni dr­žav­ni tu­ži­lac s pri­čom o na­sil­nom dr­žav­nom uda­ru, što je po­di­glo ten­zi­je do te mje­re da je iz­la­znost po­če­la na­glo da opa­da. (Ka­ko je „spe­ci­jal­ni“ do­šao do in­for­ma­ci­ja? „Uz po­moć bo­ga, sre­će i ju­na­štva.“ Nje­go­ve ri­je­či, ne za­je­ba­vam se) Ubr­zo po­tom, uga­še­ne su apli­ka­ci­je Vi­ber i What­sApp. Iz sa­da­šnje per­spek­ti­ve iz­gle­da kao da su kon­ven­ci­o­nal­ni me­to­di iz­bor­ne kra­đe ozbilj­no za­ka­za­li, pa se pre­šlo na ra­di­kal­ni­je me­to­de ne bi li se spri­je­či­la ma­sov­na iz­la­znost i uti­ca­lo na opre­dje­lje­nje neo­d­luč­nih. Jer, na­kon pri­če o dr­žav­nom uda­ru, ulog par­la­men­tar­nih iz­bo­ra u in­dok­tri­ni­ra­nim gla­va­ma do­brog di­je­la gra­đa­na – po­seb­no onih sklo­nih fe­ti­ši­za­ci­je dr­ža­ve – na­jed­nom vi­še ni­je bi­la pu­ka smje­na vla­sti već „oču­va­nje dr­ža­ve“ či­ji je, kao što smo vi­dje­li, je­di­ni ga­rant vla­da­vi­na DPS-a. Po­en­ta si­ja­nja stra­ha – da lju­di osta­nu u svo­jim ku­ća­ma ili se, u svi­je­tlu no­vog tvi­sta sa te­ro­ri­sti­ma, opre­di­je­le za vla­da­ju­će struk­tu­re – bi­la je u to­me da se po­što-po­to za­u­sta­vi ve­li­ka iz­la­znost ko­ja je ozbilj­no ugro­ža­va­la šan­se DPS-ovim sa­te­li­ti­ma da pre­đu cen­zus. Da­nas, eto, zna­mo da je DPS iz­gu­rao svo­je: uz po­moć iz­bor­nog in­že­nje­rin­ga, obez­bi­je­di­li su svo­jim sa­te­li­ti­ma ta­man to­li­ko da pre­đu cen­zus. Knap. Sve u sve­mu, uz svo pod­mi­ći­va­nje i za­stra­ši­va­nje, „DPS ma­ši­ne­ri­ja“ uspje­la je za se­be i SD je­dva da na­mak­ne oko 171.000 gla­so­va, dok su če­ti­ri ja­sno de­kla­ri­sa­ne opo­zi­ci­o­ne par­ti­je i ko­a­li­ci­je do­bi­le oko 179.000 gla­so­va.
Od­lu­ka o to­me ko će for­mi­ra­ti no­vu vla­du na ma­njin­skim je par­ti­ja­ma – bo­šnjač­koj, al­ban­skoj i hr­vat­skoj. Opo­zi­ci­ja je sprem­na da im po­nu­di i mje­sto pre­mi­je­ra Vla­de i mje­sto pred­sjed­ni­ka Skup­šti­ne. Šta­vi­še, zna­ju­ći da ma­njin­ske par­ti­je ga­je ani­mo­zi­tet pre­ma naj­ja­čem kon­sti­tu­en­tu te ko­a­li­ci­je, DF je po­nu­dio i po­dr­šku ma­njin­skoj vla­di ko­ju bi sa­či­nja­va­la sa­mo „gra­đan­ska opo­zi­ci­ja“ (Ključ, De­mo­kra­te i SDP) i ma­njin­ske par­ti­je. U sva­kom slu­ča­ju, ma­njin­ske su par­ti­je sa­da u isto­rij­skoj po­zi­ci­ji da Cr­nu Go­ru po­ve­du u neo­p­hod­ne re­for­me, ali sve je iz­vje­sni­je da će se opre­di­je­li­ti za po­nu­du DPS-a ko­ja po­li­tič­kim pred­stav­ni­ci­ma ma­njin­skih na­ro­da nu­di udob­ne fo­te­lje li­še­ne ika­kve od­go­vor­no­sti za po­te­ze vla­de u ko­joj bi uče­stvo­va­le. Moć i pri­vi­le­gi­je bez od­go­vor­no­sti – ide­al­na po­zi­ci­ja za sva­kog po­li­ti­ča­ra! No, ono što je u ovom tre­nut­ku iz­vje­sno je­ste Đu­ka­no­vi­će­vo po­vla­če­nje iz iz­vr­šne vla­sti – po tre­ći put, ovog pu­ta ku­ka­vac bi da se „od­mo­ri“ – kao i to da će ga kao pre­mi­je­ra na­sli­je­di­ti nje­go­va de­sna ru­ka – biv­ši šef Agen­ci­je za na­ci­o­nal­nu bez­bjed­nost, od­no­sno onog što se u na­ro­du po­pu­lar­no zo­ve „de-be“.
Ne že­lim mno­go da za­la­zim u to šta su po­li­tič­ki ak­te­ri na­u­či­li iz ovih iz­bo­ra, ali dvi­je su lek­ci­je za­ni­mlji­ve za nas po­sma­tra­če po­li­tič­kih pro­ce­sa u Cr­noj Go­ri. Pr­va je o „sve­moć­noj DPS ma­ši­ne­ri­ji“. Iako sam svje­stan da ta ma­ši­ne­ri­ja po­sto­ji, ovi iz­bo­ri su po­ka­za­li da nje­na moć ne po­či­va na re­al­noj efi­ka­sno­sti ko­li­ko na vje­ro­va­nju jav­no­sti u nje­nu sna­gu. Fa­ma o „sve­moć­noj DPS ma­ši­ne­ri­ji“, ko­ju je do­ne­kle kre­i­ra­la i sa­ma opo­zi­ci­ja, uči­ni­la je da se cr­no­gor­ski bi­ra­či po­na­ša­ju kao za­tvo­re­ni­ci u pa­nop­ti­ko­nu, u ko­me ni­je bit­no da li “DPS ma­ši­ne­ri­ja” za­i­sta funk­ci­o­ni­še sve dok lju­di vje­ru­ju da je ope­ra­tiv­na: ako pre­pla­še­ni bi­ra­či vje­ru­ju da DPS ima na­či­ne da sa­zna za ko­ga su gla­sa­li, oni će gla­sa­ti kao da je za­i­sta ta­ko. No, ako me pro­cje­na ne va­ra, či­ni se da su ovo pr­vi iz­bo­ri na ko­ji­ma je dio „di­sci­pli­no­va­nih bi­ra­ča“ ko­nač­no pro­zreo upo­zo­re­nja DPS-ovih ak­ti­vi­sta-ucje­nji­va­ča kao pu­ko ble­fi­ra­nje. Dru­ga lek­ci­ja je o „uza­lud­no­sti iz­la­ska ap­sti­ne­na­ta na iz­bo­re“. DPS je sa­mo par da­na pred iz­bo­re po­čeo da ši­ri de­fe­ti­zam u vi­du po­ru­ka da je „po­bje­da osi­gu­ra­na“, što je ne­ri­jet­ko do sa­da do­vo­di­lo do „sa­mo­i­spu­nja­va­ju­ćeg pro­ro­čan­stva“: ako se la­žnom in­for­ma­ci­jom ubi­je­di do­volj­no ap­sti­ne­na­ta i DPS-u ne­si­gur­nih bi­ra­ča da je uza­lud­no iza­ći na iz­bo­re, a oni po­vje­ru­ju u ob­ma­nu i u skla­du s tim se ne po­ja­ve na bi­ra­li­šti­ma, on­da će se pre­va­ra i ob­i­sti­ni­ti. No, ka­ko je bi­lo ja­sno da će iz­la­znost bi­ti ve­li­ka, a iz­bor opo­zi­ci­o­nih par­ti­ja ša­re­no­lik, ap­sti­nen­ti su se na­dra­ži­li i iza­šli su da gla­sa­ju. Po­šte­no od njih. Za­to i ne ču­di pa­ni­ka u DPS-u i pre­da­va­nje očaj­nič­kim po­te­zi­ma. Jer vi­di­te, kra­đa iz­bo­ra u Cr­noj Go­ri do tog se tre­na od­vi­ja­la kao tra­ge­di­ja, a on­da se pre­tvo­ri­la u ras­ko­šnu far­su. Ozbilj­na or­ga­ni­za­ci­ja, ko­ja pri tom že­li da odr­ži ilu­zi­ju de­mo­kra­tič­no­sti u oči­ma me­đu­na­rod­ne jav­no­sti, ni­ka­da to se­bi ne bi do­zvo­li­la. Ali na ni­vou ne­na­mje­ra­va­nih po­sle­di­ca, re­a­go­va­nje iz oča­ja mo­žda je i do­bro: Đu­ka­no­vi­ćev imidž na za­pa­du ni­je dik­ta­tor­ski, a ovim po­stup­ci­ma se­be je svr­stao u onu ka­te­go­ri­ju „ka­ko za­pad­na jav­nost vi­di udž­be­nič­ki pri­mjer dik­ta­to­ra iz eg­zo­tič­ne ze­mlje“.
Na kra­ju, kao što re­koh, osta­je da se vi­di šta će no­va par­la­men­tar­na opo­zi­ci­ja na­u­či­ti iz sve­ga ovog. Uspjeh De­mo­kra­ta po­ka­zao je ostat­ku „gra­đan­ske opo­zi­ci­je“, ko­ja se ma­hom osla­nja­la na is­pi­ti­va­nja jav­nog mnje­nja i smjer­ni­ce iz am­ba­sa­da, da su rad na te­re­nu i iskre­nost pre­ma re­zig­ni­ra­nim gra­đa­ni­ma ipak pre­sud­ni fak­to­ri. To; i da ste no­va sna­ga. Uko­li­ko se pak opo­zi­ci­o­ne par­ti­je uklju­če u rad par­la­men­ta, i tim či­nom da­ju le­gi­ti­mi­tet ovim iz­bo­ri­ma, bo­jim se da će u oči­ma mno­gih gra­đa­na – a na­ro­či­to do­ju­če­ra­šnjih ap­sti­ne­na­ta – iz­gle­da­ti kao sa­u­če­sni­ci svih bu­du­ćih zlo­dje­la no­vog-sta­rog re­ži­ma. Isto va­ži i za igra­če iz ci­vil­nog sek­to­ra. Ako su sve ove ba­je sprem­ne da pre­đu pre­ko ova­kvih stva­ri i po­na­ša­ju se kao da se ni­šta ni­je de­si­lo, pla­šim se da će­mo za­ći u si­tu­a­ci­ju gdje za­rad nor­mal­nog ad­mi­ni­stra­tiv­nog funk­ci­o­ni­sa­nja dr­ža­ve i ostva­re­nja nje­nih (kao) stra­te­ških ci­lje­va za­ne­ma­ru­je­mo či­nje­ni­cu da te­me­lji dr­ža­ve Cr­ne Go­re ni­su sa­mo ne-de­mo­krat­ski, već an­ti-de­mo­krat­ski. Da bu­dem di­rekt­ni­ji, i to na stra­nom mi je­zi­ku cr­no­gor­skih na­ci­o­na­li­sta: pri­zna­nje ova­kvih iz­bo­ra ni­je ni­šta dru­go do ne­gi­ra­nje cr­no­gor­ske dr­žav­no­sti i nje­no afir­mi­sa­nje kao fe­u­da jed­nog čo­vje­ka! S dru­ge stra­ne, ako po­ka­žu do­volj­no po­li­tič­ke zre­lo­sti, hra­bro­sti i auto­no­mi­je, pa kre­nu u boj­kot in­sti­tu­ci­ja si­ste­ma i for­mi­ra­ju je­dan sna­žan re­form­ski po­kret u ko­jem bi, po­red opo­zi­ci­o­nih par­ti­ja, bi­lo mje­sta i za sve dru­ge sna­ge ko­je se za­la­žu sa pro­mje­nu re­ži­ma, no­va par­la­men­tar­na opo­zi­ci­ja mo­žda i us­pi­je da za­šti­ti re­sur­se od po­ha­re (da po­me­nem sa­mo ne­ke: Bu­lja­ri­ca, So­la­na, Ska­dar­sko je­ze­ro, Ve­li­ka pla­ža, Bo­ka Ko­tor­ska), ali i sa­ču­va sje­ver od de­va­sta­ci­je (na­ro­či­to Plje­vlja). Sa­mo idi­o­ti­ma ni­je ja­sno da DPS for­mi­ra no­vu vla­du sa­mo sa jed­nim ci­ljem – da ras­pro­da­ju sve ono što ni­su sti­gli pro­da­ti to­kom pret­hod­nih man­da­ta. Ras­pro­da­ja Cr­ne Go­re, ako baš ho­će­te. Mo­žda je dr­ža­va ob­ra­nje­na od fan­tom­skih pri­jet­nji, ali od po­li­tič­ke zre­lo­sti i umje­šno­sti no­vih opo­zi­ci­o­nih sna­ga za­vi­si­će od­bra­na dru­štva od raz­i­gra­ne sa­di­stič­ke oli­gar­hi­je.