Pi­še: Mi­ha­i­lo Me­de­ni­ca

Za­di­vlju­je br­zi­na ko­jom su srp­ske vla­sti pod­ni­je­le zva­ni­čan za­htjev za iz­ru­če­nje one sa­bla­zni ljud­ske - Ra­mu­ša Ha­ra­di­na­ja, i ni­šta ma­nje hi­tri­na ko­jom je op­tu­žni­ca do­pu­nje­na!
Sve­u­kup­no ni ne­dje­lju da­na, što je, pri­zna­će­te, znat­no kra­će ne­go što pu­ta­ri­ma tre­ba da oči­ste uli­ce, jer sni­jeg u ja­nu­a­ru pre­ne gr­đe ne­go Ha­ra­di­naj na pa­so­škoj kon­tro­li...
Znam, du­šma­ni bi sad re­kli da ga Sr­bi­ja po­tra­žu­je ko­li­ko i tri­per, vi­še se na­da­ju­ći ovom dru­gom jer s njim bi i zna­la šta će, ali šta s Ra­mu­šom, zve­ri či­ji to­va­ri oruž­ja kr­sta­re ovu­da dok mu brat Da­ut (ni­šta ma­nji krv­nik) pa­ra­di­ra No­vim Sa­dom, vje­ro­vat­no mjer­ka­ju­ći gdje na vri­je­me da po­sta­vi ša­tor­če za "Eg­zit", a us­put i pro­pra­ti ba­ti­ne ka­mi­o­ne na­to­va­re­ne hu­ma­ni­ta­rnom po­mo­ći na­mi­je­nje­ne Fon­du za ško­lo­va­nje mla­dih ta­le­na­ta ISIS-a, i na­mi­ri ov­da­šnje ča­u­še?
Ej, bre, pa ni ne­dje­lju da­na ni­je tre­ba­lo Mi­ni­star­stvu prav­de i osta­lim in­sti­tu­ci­ja­ma da se is­ko­or­di­ni­ra­ju, što je, pret­po­sta­vljam, to­li­ko smo­ri­lo i sa­mog Ha­ra­di­na­ja ko­ji je tra­žio da bu­de iz­ru­čen Sr­bi­ji ka­ko bi pre­kra­tio če­ka­nje i pro­vje­rio gdje je ba­ta Da­ut po­sta­vio ša­tor­če?!
Do­bro, i Fran­cu­zi na­đo­še da ga uhap­se usred pra­zni­ka, kao da ni­su mo­gli da se na­pra­ve ble­sa­vi i ne pra­ve pro­blem ni se­bi, ni na­ma, od­no­sno, na­šoj ad­mi­ni­stra­ci­ji ko­ja se na­šla u za­i­sta ne­za­hval­noj po­zi­ci­ji...
-Alo, ko­le­ga, je­si gled'o vi­je­sti, uhap­si­li Fran­cu­zi onog Ra­mu­ša, jbg...
-Kog, bre, Ra­mu­ša?! Onog što dr­ži pe­ka­ru na okret­ni­ci...
-Ne tog, onog s Ko­so­va ko­jeg kao tra­ži­mo, sje­ćaš se?!
-A, tog?! Uf, do­bro je, pre­sje­koh se da ne­ću ima­ti gdje na bu­rek po­sle pri­če­sti...
-Ma, pu­sti bu­rek, bre, sad bi ne­što kao tre­ba­lo da pre­du­zme­mo?! Ne­što kao da tra­ži­mo od Fran­cu­za da nam ga is­po­ru­če, valj­da, ili da po­ku­ša­mo da de­man­tu­je­mo vi­je­sti i za­mo­li­mo ih da ga pu­ste pa ob­ja­vi­mo da je gre­škom uhap­šen Ke­ba jer ne­ma rad­nu do­zvo­lu za iz­vo­đe­nje ob­ra­da "Ston­sa" u Fran­cu­skoj?!
-Vi­diš, to ti ni­je lo­še, ma­da šte­ta za Ke­bu ob­ra­de su mu vrh, ja­če od ori­gi­na­la, slu­žbe­nog mi "audi­ja"...
-Ali ni­su uhap­si­li Ke­bu, ko­le­ga, sa­mo pred­la­žem da...
-E, u pi.du ma­te­ri­nu iz­gle­da da se pro­ču­lo, evo zvo­ne mi te­le­fo­ni, sad stvar­no ne­što tre­ba da pre­du­zme­mo?
-Vi­di, ova­ko će­mo: sad ću ja da ja­vim da je sprem­na sva do­ku­men­ta­ci­ja, ali da ne ra­di fo­to­ko­pir apa­rat i da ne mo­že­mo ni­šta pri­je po­ne­djelj­ka pa...
-Sjaj­no, ko­le­ga, sjaj­no 13. mi pla­te! A, ja ću u po­ne­dje­ljak da iza­đem u jav­nost sa sa­op­šte­njem da smo sve fo­to­ko­pi­ra­li, ali da pre­vo­di­lac na fran­cu­ski je­zik ima sto­mač­ni vi­rus i da ne usta­je sa ve-ce šo­lje već tri da­na, pa mo­ra­mo la­ga­no da pre­vo­di­mo uz po­moć gugl-tran­slej­te­ra i ne­što por­ni­ća što imam na fran­cu­skom.
-A da ipak pre­sko­či­mo to s por­ni­ći­ma, mo­žda ne ide u ova­ko de­li­kat­nom tre­nut­ku, ali ono s pro­li­vom pre­vo­di­o­ca ti je ma­e­stral­na ide­ja! Na­knad­no će­mo da do­da­mo ka­ko smo po­sla­li za­htjev za iz­ru­če­nje, ali zbog mje­ra šted­nje ni­smo ima­li za pre­po­ru­če­nu po­šilj­ku već obič­nu, ona­ko u san­du­če, znaš?
-Eks­tra! On­da za­bi­be­ri­mo ka­ko mo­ra­mo još ma­lo da pro­ši­ri­mo op­tu­žni­cu no­vim do­ka­zi­ma pa mu na­ka­ri­ka­mo i šver­co­va­nje u grad­skom pre­vo­zu; pso­va­nje pre­mi­je­ra na fud­bal­skim utak­mi­ca­ma; ze­za­nje Ba­bi­ća da ka­že "va­zdu­ho­plov"; pad onog voj­nog he­li­kop­te­ra; ne­pla­ća­nje ko­mu­na­li­ja za stan u "Be­o­gra­du na vo­di"; šverc oruž­ja pre­ko Sr­bi­je...
-Uf, ne­moj to po­sled­nje, ko­le­ga, to stvar­no šlja­ka, al' ovo pri­je to­ga je od­lič­no, ja bih do­dao još i pla­gi­ja­nje svih mo­gu­ćih dok­to­ra­ta; 24 sta­na u Bu­gar­skoj; po­ku­šaj iza­zi­va­nja vi­še dr­žav­nih uda­ra dnev­no; pa­nič­no sa­zi­va­nje kon­fe­re­ci­ja za štam­pu; ga­že­nje mač­ke...
-Sve do­go­vo­re­no, ba­cam se na po­sao čim pro­đu pra­zni­ci, ovog nam pu­ta đu­bre ne­će uma­ći!
-Ta­ko je, ko­le­ga, sti­ći će ga ru­ka prav­de ovih da­na, a naj­ka­sni­je za dvi­je do dvi­je i po go­di­ne...
-Vrh! Ko­li­ko vre­me­na do­bi­ja­mo na kra­ju dok ga ovi ne pu­ste na slo­bo­du, da­će Bog?!
-Ma, ne­dje­lju da­na i ja­če, bez pro­ble­ma, a valj­da ne­će is­pa­sti to­li­ka đu­brad da nam ga stvar­no uva­le, kao da ne zna­mo šta će­mo s ovim na­šim ot­pa­dom, pa ne mo­že­mo mi baš sve da po­za­po­šlja­va­mo u dr­žav­noj upra­vi, bre!
-Sva­ka ti je, va­la, zlat­na, ko­le­ga! Aj, pa sreć­ni pra­zni­ci i ču­je­mo se od ne­dje­lje da ne ura­di­mo ni­šta kon­kret­no po ovom pi­ta­nju!
-Ču­je­mo se! Po­zdra­vi tvo­je i sve naj­bo­lje. Odoh sad da drem­nem ma­lo, sju­tra po­la­žem če­ti­ri is­pi­ta SMS-om i dok­to­ri­ram pre­ko Tvi­te­ra, pa va­lja ma­lo i uči­ti, ha­ha­hahh...