Autor: Mi­lan Ru­žić

Slu­šam pri­je ne­ki dan Sa­man­tu Pa­u­er i nje­nu iz­ja­vu o to­me ka­ko gri­je­še svi na Bal­ka­nu ko­ji is­ti­ču svo­ju re­li­gi­ju i osla­nja­ju se na Pu­ti­na.
Mi­slim da go­spo­đa Pa­u­er ovom iz­ja­vom ni­je ci­lja­la Bal­kan, već sa­mo Sr­bi­ju ako se uzme u ob­zir to što je re­kla. Na­vod­na no­vi­nar­ka ko­ja je sti­gla da bu­de sve što se mo­že bi­ti na vla­sti, a za­vi­sna od mo­ći, što joj i sa­mo pre­zi­me go­vo­ri, na­šla je za pra­vo da po­ru­ču­je ko šta na Bal­ka­nu tre­ba da ra­di.
Ne znam, go­spo­đo Pa­u­er, za­što ste u svo­ju iz­ja­vu udje­nu­li ono „i“. Da ne­ma tog „i“, mo­žda bi se ta iz­ja­va od­no­si­la i na dru­ge. Ova­ko, je­di­ni ko­ji na Bal­ka­nu is­ti­ču svo­ju re­li­gi­ju, a ako me­ne pi­ta­te – ne­do­volj­no, i vo­le Pu­ti­na je­su Sr­bi. Šta to va­ma ili bi­lo ko­me sme­ta što mi vo­li­mo svo­ju re­li­gi­ju? To što vi vje­ru­je­te u bom­be, umje­sto u Bo­ga, po­ka­zu­je sa­mo da sva­ko od nas Bo­ga raz­li­či­to shva­ta.
Ne mo­gu svi vo­lje­ti Ame­ri­ku i ame­rič­ke pred­sjed­ni­ke. Vi ste po Bal­ka­nu do­volj­no go­di­na vr­šlja­li da bi­ste zna­li šta je isti­na, a šta ne. Me­ne in­te­re­su­je da li je ba­rem ne­ka­da se­bi pri­zna­te ka­da ste sa­mi sa so­bom?
Re­kli ste mno­go pu­ta i to da je ovo što Ru­si­ja ra­di u Si­ri­ji či­sto var­var­stvo. A šta je bi­lo ono što je Ame­ri­ka ra­di­la Sr­bi­ji 1999. go­di­ne? Šta je bi­lo to, go­spo­đo Pa­u­er? Je li to bio taj hu­ma­ni­tar­ni rad i mi­lo­sr­đe na svom vr­hun­cu? Je­su li Sr­bi ubi­ja­ni zbog Sr­ba? Na­ša dje­ca su ubi­ja­na zbog njih sa­mih i za nji­ho­vo do­bro? Je­ste li vi svje­sni šta iz­go­va­ra­te? Ne mo­že­te ima­ti dvo­stru­ke ar­ši­ne! Ne smi­je­te! Ba­rem ne­moj­te u ovo do­ba kad svi mo­gu da sa­zna­ju šta god že­le za mi­nut!
Go­vo­ri­te u ime dr­ža­ve ko­ja sva­ko­ga sa­ta ne­gdje iz­ru­či oko 70 bom­bi! Ot­kud va­ma pra­vo da ne­ko­ga sa­vje­tu­je­te? Evo, ja ću pr­vi po­vje­ro­va­ti da ste se po­pra­vi­li, jer na Do­di­ka ni­ste ba­ca­li bom­be. Da­kle, mo­žda se ne­što ljud­sko ušu­nja­lo i u va­šu dr­ža­vu od do­la­ska no­vog vo­đe.
Re­ci­mo da ho­će­mo da vas po­slu­ša­mo. Sad nam re­ci­te šta da ra­di­mo ako ne is­ti­če­mo ko smo? Smi­je­mo li is­ti­ca­ti ko ni­smo? Ka­ko je mo­gu­će da toj da­le­koj Ame­ri­ci sme­ta krst? Re­ci­te nam ko­ga da po­dr­ža­va­mo, ko­me i če­mu da se mo­li­mo, ka­ko da ži­vi­mo, šta da je­de­mo, ka­ko da se na­zi­va­mo, ka­ko da nam bu­de bo­lje, če­mu da se na­da­mo, ko­ga da vo­li­mo, ka­ko da vas­pi­ta­va­mo svo­ju dje­cu, šta da ra­di­mo, či­ji ži­vot da ži­vi­mo, za ko­ga da ra­tu­je­mo, ka­ko da ne sme­ta­mo, ko­li­ko da se sma­nji­mo, u šta da se pre­tvo­ri­mo? Re­ci­te nam i ko­li­ko od tih 70 bom­bi na sat tre­ba Sr­bi­ja da uhva­ti u pa­du da bi bi­la bo­lja?
Vi će­te da nam go­vo­ri­te ka­ko će­mo da se opre­de­lju­je­mo i u šta da vje­ru­je­mo. Vi ko­ji­ma sa­mo iz usta is­pa­da­ju ri­je­či bri­ge, iz gla­ve pro­si­pa­te pred nas ne­ka­kve sa­vje­te i pru­ža­te nam ru­ke da nam po­mog­ne­te, ali taj za­gr­ljaj je uvi­jek bio pun tr­nja, a ri­je­či vr­šne skri­ve­ne zlo­be.
Bo­li vas što vas ne slu­ša­mo, ti­šti vas što još uvi­jek vje­ru­je­mo u Bo­ga, ubi­ja vas što se dio Sr­ba okre­nuo Ru­si­ji (što ni­ka­da ni­je ni tre­ba­lo pre­sta­ti), pro­ga­nja vas to što smo po­če­li da mi­sli­mo van ho­li­vud­skih fil­mo­va.
Ako se od­rek­ne­mo Bo­ga i ako se od­rek­ne­mo Ru­si­je, pa još ih sve za­met­ne­mo ne po­ka­zu­ju­ći ni­ko­me šta smo i ko smo, šta će­mo on­da bi­ti, go­spo­đo Pa­u­er?
Vi ste to­li­ko za­bri­nu­ti za sta­nje na Bal­ka­nu da vje­ru­jem da ne mo­že­te da spa­va­te. Raz­mi­li­te! Mo­žda ne mo­že­te da spa­va­te, jer vas pro­ga­nja vri­sak svih onih Sr­ba ko­ji­ma je va­ša ze­mlja po­mo­gla, ta­ko što im je is­po­ru­či­va­la hu­ma­ni­tar­nu po­moć u vi­du bom­bi. Ako mu­če­ni na­rod hu­ška ta­ko što is­ti­če da je pra­vo­slav­ne vje­re i da po­dr­ža­va svo­ju pra­vo­slav­nu bra­ću i ako to ne­ki od vas sma­tra­ju gre­škom, pu­sti­te nas da gri­je­ši­mo. Ima ko gre­šni­ma su­di­ti. Ne mo­ra­te vi Ame­ri­kan­ci uvi­jek imi­ti­ra­ti i Sud i Su­di­ju.
wwwi­skra.co