Pi­še: Bu­di­mir Vu­ko­vić

Si­no­vi pro­fi­te­ra i pri­vi­le­go­va­ne rod­bi­ne – po klju­ču ili bez nje­ga – se­be na­zi­va­ju „stu­den­ti­ma za slo­bo­du“. Slo­bod­ni od sa­vje­sti i so­li­dar­no­sti, sa­mo­za­do­volj­ni u ne­pra­ved­nom dru­štvu bu­ne se pro­tiv bes­plat­nog stu­di­ra­nja si­ro­ma­šnih ko­le­ga.
Ovi ju­ri­šni­ci ili kon­sti­tu­en­ti vla­sti pred­sta­vlja­ju na­šu bu­duć­nost i na­šu na­du. Kao nje­mač­ki jun­ke­ri na po­čet­ku pro­šlog vi­je­ka ko­ji svo­ja pra­va sta­vlja­ju iz­nad dru­gih, oli­ča­va­ju sta­nje u dru­štvu i nje­go­ve vri­jed­no­sti. Mla­di i am­bi­ci­o­zni, bu­du­ći li­de­ri ga­ze pre­ko le­še­va i vo­de nas u svi­je­tlu bu­duć­nost.
Kao si­no­vi pro­fi­te­ra, oni tra­že da oza­ko­ne po­re­dak svo­jih oče­va stva­ran bez ra­da i zno­ja. Nji­ho­ve pre­te­če na­sta­le po­sli­je dru­gog ra­ta Pe­kić je na­zvao „Nje­go­va­ni­ma“. Zbog njih je mo­rao da emi­gri­ra baš kao što da­nas spo­sob­na mla­dost na­pu­šta nji­ho­vu pr­ći­ju. Brod ko­ji to­ne, po ci­je­nu ži­vo­ta, ču­va­ju put­ni­ci ko­ji ne da­ju da­vlje­ni­ci­ma da se ukr­ca­ju u nje­ga. Pri­vi­le­gi­je se ču­va­ju bez mi­lo­sti uz mr­žnju pre­ma ni­žim sta­le­ži­ma.
Uzor­ni mla­dić s bra­dom – pred­stav­nik „stu­de­na­ta za slo­bo­du“ ina­če član jed­ne od vla­da­ju­ćih par­ti­ja – na­zi­va pre­ten­den­te za ko­ru hlje­ba „po­pu­li­sti­ma“. Eto re­zul­ta­ta po­li­ti­ke na­šeg vo­đe i nje­go­ve kli­ke ko­ja ta­ko br­zo osvje­šća­va omla­di­nu ko­ja ni­je po­sta­la za­vi­sna od dro­ge. Sa­mo­stal­nost gra­đe­na na ne­po­ti­zmu, pri­vi­le­gi­ja­ma i po­dje­li dru­štva, pri­je­ti da se uru­ši cio po­re­dak ko­ji je već zreo za uru­ša­va­nje.
Omla­di­na ko­ja je sli­je­pa na sva­ko­dnev­na ubi­stva – pro­iz­i­šla iz dr­žav­nih po­slo­va šver­ca dro­ge, za­tvo­re­na u se­be i bez­na­đe, ni­je svje­sna ku­da nas vo­de nji­ho­ve ko­le­ge „nje­go­va­ne“ za vlast u ze­mlji iz ko­je se od­la­zi. To je re­zul­tat de­mo­kra­ti­je na naš na­čin ko­ja se uru­ša­va i u ze­mlja­ma po­ri­je­kla. Svi se bez­re­zer­vno za­la­žu za put pre­ma de­mo­kra­ti­ji ko­ja će ubr­zo po­sta­ti pro­šlost. Sa­mo će još na­ši „jun­ke­ri“ ma­ha­ti agen­da­ma ko­je im ša­lju so­ci­jal­de­mo­kra­te raz­vi­je­nih ze­ma­lja. Oni ubr­zo ne­će ima­ti svo­ju ba­zu iz ko­je će mo­ći da cr­pe pri­vi­le­gi­je.
Ko­li­ku sve per­fid­nost od njih gu­ta naš na­rod vi­di­mo u iz­ja­vi slo­vač­kog am­ba­sa­do­ra na okru­glom sto­lu. On je iz­ja­vio: „Ni­je va­žan cilj u pri­stu­pa­nju EU va­žan je pro­ces“. Dru­gim ri­je­či­ma, za vas ni­je va­žno ku­da ide­te već sa­mo da bu­de­te po­kor­ni i po­slu­šni. Kao sli­je­pi Do­ma­no­vi­ćev „Vo­đa“ ko­ji je do­veo na­rod pred pro­va­li­ju ta­ko nas oni uvo­de u Evrop­sku uni­ju ko­ja se uru­ša­va. Isti oni „po­pu­li­sti“ u raz­vi­je­nim ze­mlja­ma ko­jih se na­ši „jun­ke­ri“ gnu­ša­ju uzi­ma­ju vlast na sva­kom kra­ju ze­mlji­ne ku­gle. Oči­gled­no je da je de­mo­kra­ti­ja do­ži­vje­la svo­je uru­ša­va­nje. Ko­rum­pi­ra­ne so­ci­jal­de­mo­kra­te, ko­je su po pra­vi­lu ve­za­ne za sek­te kao što su ma­so­ni, da­ju­ći za­kle­tvu ne­ko­me ko­ga i ne zna­ju – ko­ji vje­ru­ju u pro­ces, a ne u cilj, fa­vo­ri­zu­ju pri­vi­le­gi­je svo­je dje­ce, rod­bi­ne i pri­ja­te­lja.
Ku­mov­sko-ma­fi­ja­ški re­žim u Cr­noj Go­ri sa­da drh­ti od Tram­po­vog „DA“ ili „NE“ jer ne­ma još ni­jed­nog raz­lo­ga ko­ji bi oprav­dao nji­ho­va ne­po­čin­stva.