Pi­še: pr­of. dr Mar­ko Kne­že­vić


Da­na 30. apri­la ove go­di­ne, na­kon 18 go­di­na od zlo­či­nač­kog NA­TO bom­bar­do­va­nja Mu­ri­ne, opet će­mo se oku­pi­ti kod Spo­men če­sme da oda­mo po­čast i evo­ci­ra­mo uspo­ne­ne na dje­cu Mi­ro­sla­va, Oli­ve­ru i Ju­li­ju i Mu­ri­nja­ne Ma­noj­la, Vu­ki­ća i Mil­ku, ko­je je to­ga da­na "Mi­lo­srd­ni an­đeo" bom­ba­ma iz avi­o­na li­šio ži­vo­ta i za­vio u cr­no nji­ho­ve po­ro­di­ce. Vri­je­me br­zo pro­la­zi, ali tu­ga i bol za svi­re­po ubi­je­nim ne je­nja­va­ju. Na­ša po­ro­di­ca tu go­di­šnji­cu do­če­ku­je još sa ve­ćim bo­lom, ogor­če­njem i re­vol­tom. Raz­lo­ga za to ima vi­še.
Mi­ro­slav je od NA­TO bom­bi raz­ne­sen na ko­ma­de ta­ko da sva par­čad ti­je­la ni­je­su ni sa­ku­plje­na, ne­ka su za­vr­ši­la u Limu, a brat Mir­ko pre­po­znao je si­na sa­mo po pa­ti­ci na ostat­ku jed­ne no­ge. Da mu NA­TO ubi­ce ni­je­su svi­re­po od­u­ze­le ži­vot u 14. go­di­ni ži­vo­ta, naš Mi­ro­slav bi da­nas imao 30 go­di­na. Naš po­ro­dič­ni dom je bez nje­ga po­lu­pra­zan. Na nje­ga nas pod­sje­ća­ju ne­pro­či­ta­ne škol­ske knji­ge, sli­ke na zi­du i u al­bu­mi­ma, nje­go­ve ne­is­pu­nje­ne že­lje. Umje­sto da se ra­du­je­mo nje­go­voj že­nid­bi i po­ro­dič­nom ži­vo­tu, NA­TO zlo­čin­ci su na nje­go­vo ime sta­vi­li cr­nu tač­ku u po­ro­dič­nom i brat­stve­nič­kom ro­do­slo­vu, ko­ji Mir­ko dr­ži na zi­du. Se­lek­tiv­nom prav­dom, od­no­sno ne­prav­dom, Op­štin­ski sud u Pod­go­ri­ci od­bio je na­šu tu­žbu za na­dok­na­du ne­ma­te­ri­jal­ne šte­te zbog pre­tr­plje­nih bo­lo­va za Mi­ro­sla­vom i ta­ko nas dis­kri­mi­ni­sao u od­no­su na po­ro­di­cu ko­joj je uva­žio tu­žbu. Ni­je nam na­do­ka­na­đe­na ni ma­te­ri­jal­na šte­ta za poprav­ku ošte­će­ne stam­be­ne zgra­de. Po­ro­di­ca je sa­mo­stal­no sno­si­la tro­ško­ve Mi­ro­sla­vlje­ve sa­hra­ne.
Ak­tu­el­na cr­no­gor­ska vlast s ne­str­plje­njem oče­ku­je ra­ti­fi­ka­ci­ju pro­to­ko­la o pri­stu­pa­nju Cr­ne Go­re NA­TO-u. To nam opet uli­va strah i zeb­nju od NA­TO či­zme i NA­TO ubi­ca ko­je vla­da­ju­ći re­žim, mi­mo re­fe­ren­du­ma i vo­lje na­ro­da, ho­će da do­ve­de u Cr­nu Go­ru pa i na mje­sto zlo­či­na u Mu­ri­ni, da ga­ze po rod­noj gru­di u ko­joj po­či­va­ju nji­ho­ve žr­tve, gdje na zlo­či­ne pod­sje­ća­ju Spo­men če­sma žr­ta­va NA­TO bom­bar­do­va­nja i ta­bla u cen­tru va­ro­ši­ce "Trg NA­TO žr­ta­va". Strah od NA­TO oku­pa­ci­je je oprav­dan. Ako su na­to­fa­na­ti­ci i evro­fa­na­ti­ci za­bra­ni­li po­la­ga­nje cvi­je­ća na mje­sto po­gi­bi­je srp­skog voj­ni­ka u Da­ni­lov­gra­du, po­vo­dom 18. go­di­šnji­ce NA­TO agre­si­je na SRJ, ni­je is­klju­če­no da ti do­dvo­ra­či i uli­zi­ce NA­TO-a mo­gu za­bra­ni­ti i obi­lje­ža­va­nje go­di­šnji­ca mu­rin­skih žr­ta­va i sklo­ni­ti ta­blu sa tr­ga NA­TO žr­ta­va. Vlast se tru­di da se pri­je do­la­ska NA­TO oku­pa­to­ra sklo­ne sva obi­ljež­ja i za­ta­ška­ju zlo­či­ni, te da se za­bo­ra­vi NA­TO agre­si­ja na SRJ i Cr­nu Go­ru 1999. U tom ci­lju se u pro­pa­gand­nim ma­te­ri­ja­li­ma i na tri­bi­na­ma za pri­stu­pa­nju Cr­ne Go­re NA­TO-u ova voj­na or­ga­ni­za­ci­ja pro­mo­vi­še kao mi­ro­lju­bi­va, "ko­ja šti­ti osnov­ne vri­jed­no­sti: de­mo­kra­ti­ju, ljud­ske slo­bo­de, mir, sta­bil­nost i vla­da­vi­nu pra­va". A ko­li­ko je "mi­ro­lju­bi­va" do­volj­no svje­do­če po­da­ci o NA­TO agre­si­ji 1999: 57 ba­če­nih NA­TO bom­bi na Cr­nu Go­ru, od ko­jih 17 na Mu­ri­nu, 10 hi­lja­da is­po­ru­če­nih bom­bi na SRJ, što je rav­no sna­zi pet atom­skih bom­bi ba­če­nih na Hi­ro­ši­mu. U Cr­noj Go­ri stra­da­lo je 8 ci­vi­la i je­dan voj­nik, a u Sr­bi­ji je bi­lo 2.500 žr­ta­va od ko­jih 81 di­je­te. Upo­tre­bom za­bra­nje­nog oruž­ja- pro­jek­ti­la sa osi­ro­ma­še­nim ura­ni­ju­mom i ka­set­nih bom­be, NA­TO je iz­vr­šio zlo­čin ge­no­ci­da, či­je su po­sle­di­ce ne­sa­gle­di­ve. NA­TO agre­si­ja je iz­vr­še­na bez odo­bre­nja Sa­vje­ta bez­bjed­no­sti UN, bez ob­ja­ve ra­ta, kr­še­njem me­đu­na­rod­nog pra­va i pra­vi­la ra­to­va­nja.
Mu­ri­nu, kao cen­tar ot­po­ra NA­TO in­te­gra­ci­ja­ma, ne­će za­pla­ši­ti even­tu­al­ni do­la­zak NA­TO- sol­da­te­ske i ni­ko joj ne mo­že za­bra­ni­ti da 30. apri­la obi­lje­ža­va go­di­šnji­ce stra­da­nja svo­jih su­gra­đa­na od NA­TO bom­bi.