- Pi­še: Bo­ri­vo­je Ćet­ko­vić

Iz­ja­va pred­sjed­ni­ka Cr­ne Go­re Fi­li­pa Vu­ja­no­vi­ća da je pro­mi­je­nio mi­šlje­nje o po­tre­bi ras­pi­si­va­nja re­fe­ren­du­ma o ula­sku u NA­TO ko­je je za­stu­pao pri­je če­ti­ri go­di­ne za one ko­ji do­bro zna­ju nje­go­vu spo­sob­nost po­di­la­že­nja i pri­la­go­đa­va­nja zva­nič­nim go­spo­da­re­vim sta­vo­vi­ma ni­je ni­ka­kvo iz­ne­na­đe­nje. Na­pro­tiv, bi­lo je sa­mo pi­ta­nje da­na ka­da će se Fi­lip ogla­si­ti i po­da­stri­je­ti svo­ju ar­gu­men­ta­ci­ju o ne­po­treb­no­sti re­fe­ren­du­ma. Šta je Vu­ja­no­vi­ća na­tje­ra­lo da se pre­do­mi­sli? Evo i nje­go­vog od­go­vo­ra: "U me­đu­vre­me­nu, de­si­le su su če­ti­ri go­di­ne. U te če­ti­ri go­di­ne je na­še dru­štvo po­ka­za­lo da kroz svo­je po­di­je­lje­no­sti ne­ma sprem­nost za tu vr­stu iz­ja­šnja­va­nja i da bi­smo uz te po­dje­le ko­je su se za ove če­ti­ri go­di­ne za­o­štri­le ima­li re­fe­ren­dum ko­ji ne­sum­nji­vo ne bi bio is­kaz de­mo­krat­ske vo­lje i ko­ji bi bio op­te­re­ćen svim ri­zi­ci­ma, uklju­ču­ju­ći i bez­bjed­no­sni. Mi­slim da ne­ma ni­jed­nog ozbilj­nog i od­go­vor­nog pred­sjed­ni­ka ko­ji bi pred­lo­žio re­fe­ren­dum u Cr­noj Go­ri. Ja imam taj ste­pen od­go­vor­no­sti da za­i­sta mo­gu iz­ri­či­to da ka­žem da ga ne­ću pred­lo­ži­ti."
Vu­ja­no­vić dr­ži za se­be da je od­go­vo­ran i ozbi­ljan pred­sjed­nik. No, on je i pred­sjed­nik- po­slu­šnik, bes­po­go­vor­ni iz­vr­ši­lac go­spo­da­re­vih na­lo­ga i vo­lje. Ta­ko je bi­lo od 1993. go­di­ne kad je, na po­ziv Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, ušao u Vla­du Cr­ne Go­re. Ta­ko je i da­nas i bi­će sve dok bu­de Vu­ja­no­vić na vi­so­kim dr­žav­nim funk­ci­ja­ma, a go­spo­dar go­spo­da­rio Cr­nom Go­rom.
Me­đu prav­ni­ci­ma Fi­lip slo­vi za ve­li­kog eks­per­ta- pra­vi je, ve­le, vir­tu­oz u ob­ja­šnje­nju prav­nih pro­pi­sa, nor­mi i za­mr­še­nih sud­skih pro­ce­sa.
Me­đu­tim, Fi­li­po­va ar­gu­men­ta­ci­ja da ni­je pred­lo­žio re­fe­ren­dum zbog te­ži­ne i ozbilj­no­sti si­tu­a­ci­je u dru­štvu ne ,,pi­je vo­du", lo­gič­ki je neo­dr­ži­va i prav­no ne­pri­hva­tlji­va. Te­ži­na ukup­ne si­tu­a­ci­je i du­bo­ka po­di­je­lje­nost u dru­štvu za­pra­vo su onaj bi­tan raz­log da se ras­pi­še re­fe­ren­dum na ko­me će se gra­đa­ni ne­po­sred­no iz­ja­sni­ti da li su za učla­nje­nje Cr­ne Go­re u NA­TO ili pro­tiv učla­nje­nje Cr­ne Go­re u NA­TO. Od­lu­ka o ula­sku Cr­ne Go­re u NA­TO ko­ja će bi­ti do­ne­se­na u ku­som par­la­men­tu ne mo­že bi­ti za­mje­na za ne­po­sred­no iz­ja­šnja­va­nje gra­đa­na o ta­ko zna­čaj­nom pi­ta­nju, i šta­vi­še, ta­kvo od­lu­či­va­nje još vi­še će pro­du­bi­ti po­dje­le i po­gor­ša­ti bez­bjed­no­snu si­tu­a­ci­ju u dru­štvu. Re­fe­ren­dum je i iz­mi­šljen da bi se svim gra­đa­ni­ma da­la mo­guć­nost ne­po­sred­nog iz­jaš­nja­va­nja, a ne u par­la­men­tu, gdje po­sla­ni­ci vla­sti od­lu­ču­ju i u ime opo­zi­ci­o­nih bi­ra­ča. Ako se vla­sto­dr­šci bo­je na­ro­da, nje­go­ve od­lu­ke, kao što je to slu­čaj kod nas, on­da se od­lu­ke do­no­se u par­la­men­tu, bez ob­zi­ra na boj­kot opo­zi­ci­o­nih po­sla­ni­ka.
Od­su­stvo an­ti­na­tov­skog po­kre­ta oku­ra­ži­lo je go­spo­da­ra i nje­go­ve evro­a­tlan­ti­ča­re da idu čak do­tle i za­bra­ne iz­ja­šnja­va­nje gra­đa­na na re­fe­ren­du­mu. Po­mo­gla im je u to­me i opo­zi­ci­ja- me­đu­sob­nim pre­pu­ca­va­nji­ma, raz­mi­ri­ca­ma i op­tu­žba­ma ko je, a ko ni­je za re­žim, ko tre­ba da vo­di, a ko da sli­je­di i iz­vr­ša­va uput­stva opo­zi­ci­o­nih li­de­ra.
Učla­nje­nje Cr­ne Go­re u NA­TO bez pi­ta­nja gra­đa­na do­ve­šće do još ve­ćih pro­mje­na u od­no­si­ma zva­nič­ne Cr­ne Go­re pre­ma Ru­si­ji. Ne­ka­da ve­li­ku lju­bav i pri­ja­telj­stvo pre­ma ve­li­kom ru­skom na­ro­du, ko­ji je za­jed­no sa na­ro­di­ma So­vjet­skog Sa­ve­za u Dru­gom svjet­skom ra­tu spa­sio čo­vje­čan­stvo od na­ci­stič­ke ku­ge, za­mi­je­ni­la je ru­so­fo­bi­ja i pri­ča o po­tre­bi to­tal­ne ve­ster­ni­za­ci­je ( po­za­pad­ni­če­nja) Cr­ne Go­re. Ko ni­je za NA­TO, za evro­a­tlant­ski put Cr­ne Go­re taj je pro­tiv dr­ža­ve, pro­tiv nje­nih na­ci­o­nal­nih in­te­re­sa. Stvar je u to­me, me­đu­tim, da su dr­žav­ni in­te­re­si Cr­ne Go­re po­is­to­vje­će­ni s in­tre­si­ma go­spo­da­re­vim i nje­go­vih "eli­ta". NA­TO je ga­rant da će nji­ho­vo bo­gat­stvo i pri­vi­le­gi­je bi­ti sa­ču­va­ni-po­treb­na po­moć bi­će im pru­že­na uko­li­ko bi do­šlo do so­cij­lnih pro­te­sta ili bi­lo ka­kvih ne­mi­ra. Na­rav­no, go­spo­dar pri­ča sa­mo o na­ci­o­nal­nim in­te­re­si­ma Cr­ne Go­re, o bla­go­da­ti­ma ko­je će ima­ti svi gra­đa­ni, o pred­no­sti­ma evro­a­tlant­skih vri­jed­no­sti u od­no­su na kon­zer­va­tiv­nu, taj­kun­sku, cen­tra­li­zo­va­nu, bi­ro­kra­ti­zo­va­nu Ru­si­ju. Sa­mo u ova­kvoj Cr­noj Go­ri, gdje go­spo­dar Mi­lo I vla­da 27 go­di­na , mo­gu­će je ču­ti i ta­kvu nje­go­vu iz­ja­vu da je NA­TO naj­ve­će de­mo­krat­sko do­stig­nu­će po­sli­je Dru­gog svjet­skog ra­ta!?
Ka­ko Ru­si da­nas re­a­gu­ju na to ve­li­ko na­to­fil­stvo zva­nič­ne Cr­ne Go­re ima­mo pri­li­ke da ču­je­mo iz če­stih re­a­go­va­nja ru­skih zva­nič­ni­ka, ali ka­ko će re­a­go­va­ti ka­da NA­TO bu­de re­a­li­zo­vao svoj plan o po­sta­vlja­nju od­bram­be­nog si­ste­ma na za­pad­nom Bal­ka­nu, to će­mo tek vi­dje­ti.
Go­spo­dar su­vi­še vje­ru­je Ame­ri­ma. Mo­ra im vje­ro­va­ti- ne­ma mu dru­ge. Gre­šnik je, a gri­je­he mu oni zna­ju. Ni­je mo­je da ga sa­vje­tu­jem, ali ne­ka se pri­sje­ti po­zna­te Ki­sin­dže­ro­ve mi­sli ,,da ni­je la­ko bi­ti ame­rič­ki ne­pri­ja­telj, ali da je te­ško bi­ti i nji­hov pri­ja­telj."
To što je Tramp ( isti­na, s ne­što du­žim ote­za­njem) pot­pi­sao pri­stup­ni­cu NA­TO-u ne tre­ba da te za­va­ra, go­spo­da­ru- šta se sve ,,va­lja iza br­da" još se ne zna. Vri­je­me i do­ga­đa­ji ti ne idu naru­ku, a sta­nje u tvom fe­u­du i u svi­je­tu, i po­red učla­nje­nja u NA­TO, do­ve­šće te u no­vu, te­šku si­tu­a­ci­ju u ka­kvu do­sad ni­je­si do­la­zio.