-Autor: Mi­ro­slav La­zan­ski

Ko to u SAD pro­u­ča­va „Olu­ju“ kao pri­mjer voj­ne ak­ci­je? Na Vest Po­in­tu si­gur­no ne. No, sva­ka­ko je pro­u­ča­va­ju pen­zi­o­ni­sa­ni ge­ne­ra­li iz kom­pa­ni­je ,,MPRI’’.
Sr­bi i Hr­va­ti obo­ža­va­ju rat­ne mi­to­ve. Zna­te ono o to­me da su Dra­ža Mi­ha­i­lo­vić i De Gol bi­li za­jed­no na voj­noj aka­de­mi­ji ,,Sen Sir’’, a Dra­ža ni­ka­da ni­je bio na toj aka­de­mi­ji, ili onu već usta­lje­nu bu­da­la­šti­nu da je JNA 1991. bi­la če­tvr­ta ar­mi­ja u Evro­pi, što vo­le da­nas da is­ti­ču Hr­va­ti ne bi li po­ka­za­li pro­tiv ko­ga su ra­to­va­li, a i Sr­bi da do­ka­žu na šta je uza­lud­no tro­šen no­vac. Iole pi­smen čo­vjek za­pi­tao bi se ka­ko smo to 1991. go­di­ne mo­gli bi­ti če­tvr­ti u Evro­pi po­red so­vjet­ske voj­ske, ame­rič­ke voj­ske, bri­tan­ske, fran­cu­ske, nje­mač­ke, tur­ske, ita­li­jan­ske, špan­ske, polj­ske voj­ske? Ko­je su sve bi­le i broj­ča­no i teh­nič­ki ja­če od nas.
Da, bi­li smo če­tvr­ta ar­mi­ja u Evro­pi, ali sa­mo 1945. go­di­ne kod Tr­sta, ka­da je Ju­go­slo­ven­ska ar­mi­ja, to je ta­da bi­lo nje­no slu­žbe­no ime, za­i­sta bi­la če­tvr­ta ar­mi­ja u Evro­pi, sa oko 800.000 pri­pad­ni­ka. Is­pred nas su ta­da bi­li sa­mo So­vje­ti, Ame­ri­kan­ci i Bri­tan­ci, a iza nas Fran­cu­zi s ar­mi­jom ge­ne­ra­la De Go­la.
Elem, ame­rič­ki se­kre­tar za od­bra­nu, pen­zi­o­ni­sa­ni ge­ne­ral ma­ri­na­ca Džejms Ma­tis pri­mio je u Pen­ta­go­nu hr­vat­skog mi­ni­stra od­bra­ne Da­mi­ra Kr­sti­če­vi­ća. Sve sa sve­ča­nim stro­jem svih vi­do­va ame­rič­kih oru­ža­nih sna­ga po­stro­je­nim is­pred glav­nog ula­za u Pen­ta­gon u čast vi­so­kog go­sta iz Hr­vat­ske. Vje­ru­jem da je ge­ne­ra­lu Kr­sti­če­vi­ću, kao ne­ka­da­šnjem pot­po­ruč­ni­ku JNA, ko­ji je voj­nu aka­de­mi­ju za­vr­šio u Be­o­gra­du, pa i kao biv­šem čla­nu SKJ, to si­gur­no im­po­no­va­lo, ali on vje­ro­vat­no zna da ta­kav do­ček ima­ju svi mi­ni­stri od­bra­ne, od Hon­du­ra­sa i Gvi­ne­je Bi­sao do Hr­vat­ske i Sr­bi­je. Je li ge­ne­ral Ma­tis baš iz­ja­vio da je hr­vat­ska ope­ra­ci­ja „Olu­ja“ bi­la „do­bro is­pla­ni­ra­na i voj­no i po­li­tič­ki od­lič­no vo­đe­na“? Mo­žda i ni­je spor­no da je Ma­tis to re­kao. Ali, da se ta ak­ci­ja pro­u­ča­va u voj­nim ško­la­ma, od­no­sno u SAD, e to je već smi­ju­ri­ja od ge­ne­ra­la Ma­ti­sa.
Bio sam dva pu­ta gost naj­pre­sti­žni­je ame­rič­ke voj­ne aka­de­mi­je ,,Vest Po­int’’, 1983. i 2002. go­di­ne, imao in­ter­vjue sa su­perin­ten­dan­tom aka­de­mi­je, od­no­sno ko­man­dan­ti­ma ,,Vest Po­in­ta’’, 1983. sa ge­ne­ra­lom Sko­tom, 2002. go­di­ne sa ge­ne­ra­lom Le­nok­som. To­kom dru­ge po­sje­te, 2002. pi­tao sam ge­ne­ra­la Le­nok­sa, da li na aka­de­mi­ji pro­u­ča­va­ju ne­dav­ne ra­to­ve sa pro­sto­ra Bal­ka­na, Hr­vat­ske ili Bo­sne? Sa­mo se na­smi­jao i re­kao: „Ma­li, pr­lja­vi ra­to­vi, ni­je to za pro­u­ča­va­nje.“ Ono što je na ,,Vest Po­in­tu’’ 2002. go­di­ne ima­lo bi­lo ka­kvu ve­zu sa Bal­ka­nom bi­la je jed­na voj­na za­sta­va u sve­ča­noj dvo­ra­ni gdje su bi­le iz­lo­že­ne za­sta­ve iz svih ra­to­va i voj­nih in­ter­ven­ci­ja u ko­ji­ma su uče­stvo­va­le ame­rič­ke oru­ža­ne sna­ge, bi­je­la za­sta­va s ame­rič­kim or­lom i nat­pis: „Ko­so­vo 1999“. Kao gost, ni­sam pi­tao ge­ne­ra­la ni­šta o toj za­sta­vi, ali on je pri­mi­je­tio da sam ja pri­mi­je­tio za­sta­vu. I ću­tao je…
Da­kle, ko to u SAD pro­u­ča­va „Olu­ju“ kao pri­mjer voj­ne ak­ci­je? Na ,,Vest Po­in­tu’’ si­gur­no ne, ipak mo­gu­će je da ne­ko od hr­vat­skih ka­de­ta na toj aka­de­mi­ji, u okvi­ru Da­na pred­sta­vlja­nja svo­je ze­mlje, is­pri­ča svo­je vi­đe­nje „Olu­je“, ali to isto pra­vo ima i ka­det iz Sal­va­do­ra o fud­bal­skim ra­to­vi­ma u Sred­njoj Ame­ri­ci. To ni­je i slu­žbe­no pro­u­ča­va­nje „Olu­je“, to je Dan pred­sta­vlja­nja svo­je ze­mlje. Sli­čan dan po­sto­ji i na ge­ne­ral­štab­nom ko­le­džu ar­mi­je SAD u Fort Le­ven­vor­tu, Kan­zas. Ta­mo se ško­lu­ju i stra­ni ofi­ci­ri od či­na ma­jo­ra, pa na­vi­še. Ka­da sam bo­ra­vio u Fort Le­ven­vor­tu 1983. go­di­ne, za­mje­nik na­čel­ni­ka ge­ne­ral Kro­zbi Bič Sent u vri­je­me raz­go­vo­ra dr­žao je no­ge na sto­lu, pa me on­da iz­ne­na­da upi­tao za­što va­ra­mo Ame­ri­ku?
-U če­mu to va­ra­mo?
–Po­sla­li ste ov­dje ne­dav­no na ško­lo­va­nje dva ma­jo­ra, Tu­li­pi­ća i Ti­mo­ti­ća, Hr­va­ta i Sr­bi­na. I na­ve­li ste da je je­dan član SKJ, a dru­gi ni­je. A mi po­u­zda­no zna­mo da su obo­ji­ca čla­no­vi SKJ.
–Pa do­bro, ho­će li to na­ško­di­ti nji­ho­vom ško­lo­va­nju?
–Ma ne­će, ov­dje su sa­mo go­di­nu da­na, ima­ju jed­no pre­da­va­nje za Dan pred­sta­vlja­nja Ju­go­sla­vi­je, kao i svi stra­ni ofi­ci­ri. Va­ša dvo­ji­ca su se do­go­vo­ri­li da pri­ča­ju o Du­brov­ni­ku i da pri­ka­žu tu­ri­stič­ke mo­guć­no­sti va­še ze­mlje.
Dva „kla­si­ća“ iz Fort Le­ven­vor­ta – Tu­li­pić je za­vr­šio u ZNG Hr­vat­ske u Za­dru, Ti­mo­tić je ostao u JNA u Be­o­gra­du.
No, „Olu­ju“ sva­ka­ko pro­u­ča­va­ju pen­zi­o­ni­sa­ni ge­ne­ra­li iz kom­pa­ni­je MPRI, me­đu nji­ma i moj ne­ka­da­šnji po­zna­nik ge­ne­ral Kro­zbi Sent. On je uče­stvo­vao u kre­i­ra­nju te ak­ci­je, ame­rič­ke bes­pi­lot­ne le­tje­li­ce su po­li­je­ta­le sa Bra­ča i iz­vi­đa­le po­lo­ža­je oko Kni­na, ame­rič­ki avi­o­ni F-14 su pr­vog da­na ak­ci­je uni­šti­li ra­di­o­re­lej­ni čvor Či­će­vac kod Kni­na. MPRI je dao Za­gre­bu sve oba­vje­štaj­ne po­dat­ke, jer je sa­rad­njom sa MPRI Za­greb ku­pio i sve lič­ne ve­ze pen­zi­o­ni­sa­nih ame­rič­kih ge­ne­ra­la sa Pen­ta­go­nom. Sr­bi iz Či­ka­ga su zbog sve­ga to­ga tu­ži­li MPRI ame­rič­kom su­du i do­bi­li spor.
No, ne bi bi­lo objek­tiv­no ne­gi­ra­ti i da se Hr­vat­ska od­lič­no spre­mi­la za „Olu­ju“ i da je ope­ra­ci­ju vo­dio naj­spo­sob­ni­ji hr­vat­ski ge­ne­ral Pe­tar Sti­pe­tić, in­že­nje­rac i biv­ši ge­ne­ral JNA, na­čel­nik ope­ra­tiv­nog odje­lje­nja Pe­te voj­ne obla­sti JNA u Za­gre­bu…
wwwi­skra.co