-Pi­še: Ili­ja R. Mi­lja­nić

Od po­mi­nja­nja ime­na cr­no­gor­skog oko 1435. go­di­ne du­hov­na i mo­ral­na „vak­ci­na“ od kar­ne­val­skih blje­sko­va oma­mi­la je mla­da­lač­ki na­ra­štaj do mje­re po­mra­če­nja du­še, pred ve­zi­rom svjet­skog glo­ba­li­zma SAD-om. Kar­ne­val­ska ma­tri­ca odav­no je na­šla po­god­no tlo na lo­ka­li­te­tu da­na­šnje Cr­ne Go­re, po­go­to­vo je pu­zo­fi­li­ja bi­la pri­sut­na na dvo­ru di­na­sti­je Cr­no­je­vi­ća. Ste­van Cr­no­je­vić je, uz mle­tač­ka obe­ća­nja, ču­da či­nio, ubi­jao i pro­ga­njao naj­u­gled­ni­je do­ma­ći­ne, što je to­kom Dru­gog svjet­skog ra­ta bra­to­u­bi­la­štvom pra­vo­slav­nog ro­da ne­mi­lo­srd­no ra­dio i Čer­či­lov đak-od­li­kaš Jo­sip Broz, u na­ro­du po­znat kao ,,vo­lje­ni Ti­to“.Ste­va­na na­sle­đu­je sin Ivan, ko­ga su vi­še pu­ta pre­va­ri­li La­ti­ni, pa je i sam ka­zao: „La­ti­ni su sta­re va­ra­li­ce“. Iva­na na­sle­đu­je naj­sta­ri­ji sin Đu­rađ I, slab vla­da­lac... I nje­ga su ta­ko­đe iz­va­ra­li Mle­ča­ni, či­ji su da­na­šnji po­tom­ci naj­ve­će bla­go mon­te­ne­gri­na. Dru­gi sin Sta­ni­ša je po­bje­gao i za ži­vo­ta oca po­tur­čio se iz za­vi­sti i mr­žnje pre­ma bra­tu, do­biv­ši ime Sken­der­beg, na­kon če­ga je u inat obi­je­sno ra­to­vao pro­tiv sop­stve­nog na­ro­da. Tre­ći sin Ste­van je bje­žao u kri­lo Tur­ci­ma i Mle­ci­ma i ta­ko ne­čuj­no i ne­slav­no ne­stao. Ko­nač­no oslo­bo­đe­nje Cr­ne Go­re od Tu­ra­ka pri­pi­su­je se vla­di­ci Da­ni­lu Pe­tro­vi­ću is­tre­blje­njem po­tu­ri­ca, tj. oslo­bo­đe­njem od do­ma­ćeg ko­ta uz brat­sku po­moć Ru­sa, od­no­sno ca­ra Pe­tra Ve­li­ko­ga, ka­da po­či­nju isto­rij­ska vre­ma­na po ko­ji­ma se pre­po­zna­je na­rod u Cr­noj Go­ri. Isto­ri­ja se za­i­sta po­na­vlja i ro­di­li se „kar­ne­val­ski zma­je­vi­ći“ ko­ji pro­su­še ne­pre­su­šnu slo­bo­du ka­me­nog kr­ša, Cr­ne Go­re i sta­vi­še je u ja­ram Bi­la Klin­to­na, To­ni­ja Ble­ra i dru­gih pro­pa­ga­to­ra li­be­ral­ne, osva­jač­ke eko­no­mi­je. Se­kre­ta­ri SKOJ-a u Mon­te­ne­gru za­do­bi­še kri­la kra­jem XX vi­je­ka u obe­ća­noj ze­mlji usto­li­če­njem od kar­ne­val­skih ubi­ca na če­lu sa SAD, uz osta­le la­žne sa­ve­zni­ke Ju­go­sla­vi­je i uz nje­mač­ku ko­man­du. Ne­sreć­na okol­nost je po­ni­zno le­lu­ja­nje Sr­bi­je na­kon po­gu­blje­nja Slo­bo­da­na Mi­lo­še­vi­ća, ko­ji je de fak­to po­sled­nji vo­đa svih Sr­ba... Ko­nač­no kroz pro­za­pad­no me­zim­če Bo­ri­sa Ta­di­ća ot­po­če­še da pot­pi­su­ju spo­ra­zu­me za in­te­re­se NA­TO-a, uz po­sre­do­va­nje Kon­do­li­ze Rajs. Ta­ko će voj­ni­ci NA­TO dr­ža­va ima­ti za­šti­ćen sta­tus bez ob­zi­ra na to či­me se bu­du ba­vi­li. Mon­te­ne­gri­ja sve maj­čin­ski pot­pi­sa­la, što je tra­že­no i što ni­je, po­o­dav­no, i na kra­ju kru­ni­sa­la oku­pa­ci­ju u pre­sto­ni­ci oja­đe­nog Ce­ti­nja, ove go­di­ne.
Cr­no­gor­ska vla­da se ovih da­na ras­tr­ča­la da uga­si po­ža­re, ne­po­zna­te palj­be, i kad je sve iz­go­re­lo sti­že avi­on iz za­pa­lji­ve Ukra­ji­ne, ne­u­tral­ne Švaj­car­ske, i Bu­gar­ska ne­što po­sla, Izra­el pri­pre­ma dvi­je le­tje­li­ce ako uop­šte po­le­te?! Pre­mi­jer Mon­te­ne­gra oče­ki­vao, ako na­mig­ne okom dže­la­tu, sti­ći će še­sta flo­ta s no­sa­či­ma ra­znih le­tje­li­ca da se do­dat­no is­pre­pa­da­ju iz­be­zu­mlje­ne gla­ve gra­đa­na, uz da­no­noć­ni hor or­ke­stra NA­TO fan­fa­ra...
Da ima sta­rih pre­ga­la­ca, bio bi ot­por ma­ni­fe­sto­van ma­kar uz stru­ne slav­nih gu­sa­la, da se bar za tre­nu­tak po­me­nu dič­na ime­na...
Se­la opu­stje­la, fa­bri­ke srav­nje­ne sa ze­mljom, na­rod le­lu­ja da ube­re što­god ze­le­no, ali pu­sta su­ša sve spr­ži­la, a pr­sti po­sta­ju ne­moć­ni i ni­ša­ne u pro­ma­še­na po­lja spr­že­ne ze­mlje.
Ovih da­na pro­cu­re­la je vi­jest da se ame­rič­ki se­na­tor Me­kejn, uz mu­zu­ku ana­li­ti­ča­ra Bu­gaj­skog, otr­gao kon­tro­li i uka­zao da je Mon­te­ne­gro spa­sao NA­TO od pa­da u na­pre­do­va­nju?! Uz ovo ču­do ne­vi­đe­no (gdje si be­smrt­ni re­ži­se­ru Ni­ko­li­ću?), mon­te­ne­grin­ski lin­gvi­sti su se bi­li pri­pre­mi­li da čir­gi­li­ca uđe u svjet­sku ba­šti­nu una­pre­đe­nja di­plo­ma­ti­je... Iz­gle­da ni­je pro­šlo ovo ne­vje­ro­vat­no ži­vot­no dje­lo, jer nij­esu mo­gli da pod­ne­su vo­žnju avi­o­nom, ma­le­na dru­ži­na, ali kar­ne­val­ski oda­bra­na.
Ve­ći­na Mon­te­ne­gri­na sa­mo ba­lan­si­ra gla­vom go­re-do­lje, ni­ka­ko da upra­vi ta­mo-amo... Na­sta­va na en­gle­skom već po­či­nje na eks­pe­ri­me­tal­nom ni­vou, a na­rod kao na­rod, odav­no iz­gu­bio lič­ni stav pre­ma po­ni­že­nju i otu­đe­nju od svo­je ma­ti­ce i svo­jeg ro­da. Ne­ka­da je na­rod mje­se­ci­ma pu­to­vao da bra­ni otadž­bi­nu, a da­nas je to mi­sa­o­na ime­ni­ca. Sta­ra Cr­na Go­ra je smr­ska­na u ku­dje­lju vu­ne iz ko­je vre­te­no ne vr­ti, već tr­zli­ne le­te na sve stra­ne, ali je put Is­to­ka sve za­zi­da­no, jer ta­mo je Ru­si­ja.
Mo­že ovo sve da bu­de do­bro, ako se ska­me­ni­mo i poč­ne­mo s pri­ka­zi­va­njem po­sr­nu­ća od ko­jih će se upa­li­ti lu­če vječ­nih vi­te­zo­va iz ,,Gor­skog vi­jen­ca’’- srp­ske i cr­no­gor­ske Bi­bli­je.
Uze­li su nam „Jo­ha­no­vo sr­ce“ i mno­ga sr­ca u po­sled­njem ame­rič­kom ra­tu na Ko­so­vu po­lju, gdje već ha­ra­ju raz­ne za­ra­zne bo­le­sti od ra­di­o­ak­tiv­nog ot­pa­da, ali jav­nost Mon­te­ne­gra to ne spo­mi­nje, jer ne smi­je. Na­da­lje, po­če­li su opet da ru­še spo­me­ni­ke, pod­sje­ti­li se na da­ne Bro­zo­ve ere, ali sa­da to či­ne s te­škom me­ha­ni­za­ci­jom umje­sto ma­lje­va... Kad se ra­di o ime­no­va­nju no­vog „ka­to­lič­kog sve­ca“ ko­man­do­sa Aloj­za Ste­pin­ca, usta­škog kr­vo­lo­ka, ma­šu gla­vom, jer su tek ro­đe­no če­do NA­TO oku­pa­to­ra i ubi­ca. Do­bro zna­ju ko je tvo­rac NA­TO sa­ve­za (Hi­tle­ro­vi na­ci­sti) i da je nji­hov no­vi brat SAD kri­vac za sve ra­to­ve po­sli­je Dru­gog svjet­skog ra­ta...
,,Bo­že, daj mi mir­no­ću da pod­no­sim stva­ri ko­je ne mo­gu sam pro­mi­je­ni­ti; daj mi hra­bro­sti da pro­mi­je­nim one ko­je mo­gu pro­mi­je­ni­ti; i daj mi mu­drost da raz­li­ku­jem jed­no od dru­go­ga’’.
Spa­sa nam ne­ma, pro­pa­sti ne­će­mo!