-Pi­še: Jo­vo Pe­jo­vić

U vri­je­me ka­da se si­stem uru­ša­va, a dru­štvo do­ži­vlja­va mo­ral­ni krah, pra­ve vri­jed­no­sti ipak ni­je­su iz­u­mr­le, na­ro­či­to ne ako ima­mo lju­de sprem­ne da ih sa­ču­va­ju i osna­že. Mi ži­vi­mo vri­je­me u ko­me smo su­o­če­ni sa si­ro­ma­štvom i bi­je­dom, pri­ti­sci­ma i oma­lo­va­ža­va­nji­ma od stra­ne ve­li­kih si­la i do­ma­ćeg ma­ri­o­net­skog re­ži­ma i u ko­me se iza pri­če o de­mo­krat­skom svi­je­tu kri­ju naj­mon­stru­o­zni­ja kr­še­nja ljud­skih pra­va i slo­bo­da. Ra­zno­ra­zni ne­pi­sme­ni i po­lu­pi­sme­ni lju­di ko­ji se­be na­zi­va­ju me­na­dže­ri­ma, di­rek­to­ri­ma, gra­do­na­čel­ni­ci­ma, mi­ni­stri­ma i li­de­ri­ma pre­u­ze­li su kor­mi­lo u svo­je ru­ke, a da ni pri­je ni po­slije to­ga ne­ma­ju za so­bom bi­lo ka­kve re­zul­ta­te ra­da. Ot­kad su po­sla­ni­ci, od­bor­ni­ci i osta­li par­tij­ski zva­nič­ni­ci po­če­li uži­va­ti raz­ne be­ne­fi­te za svoj rad bor­bu za bo­lji stan­dard gra­đa­na, za­mi­je­ni­li su bor­bom za uve­ća­nje lič­nog ka­pi­ta­la. Od ta­da po­či­nju unu­tar­par­tij­ska i sva­ka dru­ga tr­ve­nja, jer su se svi po­če­li ugra­đi­va­ti i tra­ži­ti svo­je mje­sto u po­dje­li ko­la­ča, ko­ji sa so­bom no­se ra­zno­ra­zne par­tij­ske i dr­žav­ne funk­ci­je. Za funk­ci­je ko­je ne do­no­se be­ne­fi­te ni­ko se ne kan­di­du­je. Za te funk­ci­je lju­di se mo­le da ih pri­hva­te. Za­to vje­ru­jem da me­đu na­ma po­sto­je ne­ki u jav­no­sti ne­do­volj­no eks­po­ni­ra­ni lju­di, vla­sni­ci pre­sti­žnih di­plo­ma i zna­nja do ko­jih su do­šli upor­nim ra­dom, ne­spa­va­njem i sa­mo­o­dri­ca­njem sprem­nih da bez lič­nog in­te­re­sa za­u­sta­ve ba­ha­te še­fo­ve vla­da, mi­ni­stre, gra­do­na­čel­ni­ke i di­rek­to­re, vla­sni­ke ra­zno­ra­znih re­sto­ra­na, fir­mi, pri­vat­nih jah­ti, luk­su­znih sta­no­va, ku­plje­nih di­plo­ma ko­ji nam sva­ko­dnev­no dr­že lek­ci­je o ta­ko­zva­nim us­pje­si­ma iza ko­jih sto­je lo­po­vluk i kri­mi­nal. Si­gu­ran sam da u Cr­noj Go­ri ima, ne ma­li broj, sprem­nih da se uhva­te u ko­štac s pro­ble­mi­ma, da kod na­ro­da vra­te vje­ru u in­sti­tu­ci­je dr­ža­ve, u lju­de i da po­dig­nu ugled dr­žav­nič­kih funk­ci­ja i in­sti­tu­ci­ja si­ste­ma u oči­ma gra­đa­na sprem­nih da po­mog­nu Cr­noj Go­ri da se opo­ra­vi i po­sta­ne bo­lje mje­sto za ži­vot. Ta­kve lju­de tre­ba za­mo­li­ti da ne idu iz Cr­ne Go­re da se za­jed­no bo­ri­mo za one vri­jed­no­sti ko­je će nas sa stran­pu­ti­ce vra­ti­ti na put svje­tli­je i ljep­še bu­duć­no­sti. Tre­ba ih mo­li­ti da osta­nu i za­to da Cr­nu Go­ru ot­me­mo iz ru­ku sva­ka­kve olo­ši. Pred gra­đa­ni­ma Cr­ne Go­re tre­ba po­sta­vi­ti za­da­tak da se svu­da i na sva­kom mje­stu bo­re pro­tiv pro­pa­sti u ko­ju to­ne­mo. Usa­di­ti im osje­ćaj za dru­štve­nu od­go­vor­nost i ob­ja­sni­ti da ovu ze­mlju ni­ko ne mo­že oči­sti­ti od olo­ši osim pro­bu­đe­nih gra­đa­na. Sve one ko­ji su či­sti i od­luč­ni da idu do kra­ja na­rod će po­slu­ša­ti i po­dr­ža­ti. Sve eko­nom­ske, po­li­tič­ke, kul­tur­ne i mo­ral­ne re­for­me mo­gu po­kre­nu­ti sa­mo či­sti lju­di iz ne­u­ka­lja­nih po­ro­di­ca, lju­di ko­ji mo­gu bi­ti uzor svo­joj i bu­du­ćim ge­ne­ra­ci­ja­ma. Za­to tre­ba jav­no po­zva­ti sve lju­de sprem­ne da po­mog­nu fron­tu za oslo­bo­đe­nje Cr­ne Go­re od pro­pa­sti u ko­ju je od­veo re­žim. Ako mno­go zna­te, ako vo­li­te Cr­nu Go­ru i ako ste do kra­ja po­sve­će­ni nje­nom pro­spe­ri­te­tu, ako una­pri­jed vje­ru­je­te da će­te us­pje­ti da pro­mi­je­ni­te am­bi­jent u ko­jem ži­vi­mo, na­rod će to ne­po­gre­ši­vo pre­po­zna­ti, jer va­ša moć je mno­go ve­ća od mo­ći oli­gar­hi­je na vla­sti i onih opo­zi­ci­o­nih sna­ga ko­je vi­še vo­de ra­ču­na o svom po­zi­ci­o­ni­ra­nju na po­li­tič­koj sce­ni ne­go o do­bru sve­ko­li­kog na­ro­da. Va­ša vi­zi­ja opo­rav­ka Cr­ne Go­re po­bi­je­di­će nji­ho­vu bor­bu za oču­va­nje vla­sti. Vje­ru­jem da eks­per­ti zna­nja za­jed­no sa ču­va­ri­ma ča­sti i po­šte­nja mo­gu po­bi­je­di­ti pro­dav­ce ma­gle. U nji­ho­vim ru­ka­ma je pr­lja­vi no­vac za­ra­đen na kva­ran na­čin, a u va­šim bu­duć­nost istin­ske ni­čim ne­u­tru­nje­ne Cr­ne Go­re. Na va­ma je da iz­ve­de­te Cr­nu Go­ru na no­vi put ko­ji ne­će vo­di­ti ćor­so­ka­ci­ma u ko­ji­ma na sva­kom ko­ra­ku vre­ba opa­snost da bu­de­te mal­tre­ti­ra­ni, po­kra­de­ni i oma­lo­va­že­ni. Da­na­šnja Cr­na Go­ra naj­vi­še li­či na onu iz 1948. go­di­ne. Svi smo pri­klju­če­ni na apa­ra­te za pri­slu­ški­va­nje i svi mo­že­mo oče­ki­va­ti da ni kri­vi, ni du­žni u iz­re­ži­ra­nim ak­ci­ja­ma vla­sti bu­de­mo okri­vlje­ni za ne­što o če­mu ni u snu ni­je­smo sa­nja­li. U Cr­noj Go­ri se va­zda zna­lo ka­ko se ko bra­nio od re­ži­ma. Kri­vi ona­ko ka­ko se bra­ni Sve­to­zar Ma­ro­vić, je­zi­kom za zu­be, a pra­vi ona­ko ka­ko to ra­de li­de­ri De­mo­krat­skog fron­ta, bez dla­ke na je­zi­ku. Bli­zu smo vre­me­na u ko­me sva­ka fu­ka­ra mo­že da vam na­mje­sti igran­ku, što bi re­kli mla­di. De­mo­de po­li­ti­ka ko­ju re­žim de­ce­ni­ja­ma pro­mo­vi­še u Cr­noj Go­ri je na sa­mom iz­di­sa­ju. Na to nas vlast upo­zo­ra­va sve sna­žni­jim pro­mo­vi­sa­njem dik­ta­tu­re. Za­to nam tre­ba­ju lju­di ko­ji će ra­di­ti i mi­sli­ti br­že i mo­der­ni­je, ko­ji će ih po­ra­zi­ti zna­njem i pro­mo­vi­sa­njem onih vri­jed­no­sti ko­je će i nas i Cr­nu Go­ru uči­ni­ti bo­ljim. Pr­va pri­li­ka za to su pred­sjed­nič­ki iz­bo­ri. Ako opo­zi­ci­ja na ovim iz­bo­ri­ma iza­đe sa za­jed­nič­kim kan­di­da­tom ko­ji će uz to bi­ti i ne­stra­nač­ka lič­nost, eto ve­li­ke šan­se za po­bje­du. Oni ko­ji na iz­bo­ri­ma bu­du kan­di­do­va­li stra­nač­ke li­de­re ne že­le smje­nu re­ži­ma. Oni nam ti­me ša­lju po­ru­ku da je nji­hov cilj unu­ta­ro­po­zi­ci­o­na bor­ba za pre­vlast. Na­ro­du se od ta­kve bor­be i od ta­kvih iz­bo­ra odav­no smu­či­lo.