-Pi­še: Dra­gan Mra­o­vić

„Ako že­liš da vo­diš po­li­ti­ku de­sni­ce, mo­raš za to da ko­ri­stiš lje­vi­cu“ – re­kao je svo­je­vre­me­no Đo­va­ni Anje­li, od­no­sno mo­raš se oslo­ni­ti na lje­vi­cu, ako že­liš da iz­vr­šiš de­sni­čar­ske re­for­me. Ita­li­ja je baš do­bar pri­mjer za tu opa­sku. Jer, dok je bio na vla­sti de­kla­ri­sa­ni de­sni­čar Sil­vio Ber­lu­sko­ni, opo­zi­ci­ja je spri­je­či­la sma­nje­nje pen­zi­ja po­bu­niv­ši ši­ro­ke na­rod­ne ma­se, a po­tom je on do­ži­vio i niz ge­ne­ral­nih štraj­ko­va. Po­tom je na vlast do­šla lje­vi­ca Ma­si­ma D’Ale­me ko­ja je sma­nji­la pen­zi­je, iz­vr­ši­la di­vlje pri­va­ti­za­ci­je, sa­sje­kla so­ci­jal­na da­va­nja, uče­stvo­va­la u agre­si­ji na Sr­bi­ju 1999., a pro­te­sta prak­tič­no ni­je bi­lo.
Sta­nje u Sr­bi­ji i Cr­noj Go­ri je da­nas ta­kvo da ne­ma kon­kret­nog ma­sov­nog ot­po­ra gra­đa­na pro­tiv vla­sti ko­ja nas vo­di u Evrop­sku uni­ju, tu re­zul­tan­tu neo­ro­bo­vla­sni­štva u ko­joj se vr­ši ma­sa­kr rad­nič­ke kla­se, ali pri­je sve­ga sred­njeg slo­ja gra­đa­na, jer je lje­vi­ca iz­vr­ši­lac neo­li­be­ral­nog kon­cep­ta de­sni­ce. Lje­vi­ca u da­na­šnjoj neo­li­be­ral­noj vla­sti slu­ži da svo­jim uče­šćem u an­ti­so­ci­jal­nom mon­di­ja­li­stič­kom pro­jek­tu de­sni­ce amor­ti­zu­je ši­re ne­mi­re ko­ji bi do­ve­li u pi­ta­nje sa­mu vlast, a ti­me i po­gub­ni neo­li­be­ral­ni kon­cept pljač­ke gra­đa­na. Jer, naj­ve­ći ne­pri­ja­telj gra­đa­na da­nas je ka­pi­ta­li­stič­ka eko­no­mi­ja neo­li­be­ral­nog ti­pa ko­ja uvo­di tr­ži­šni mo­no­te­i­zam pod pa­ro­lom „slo­bod­nog tr­ži­šta“. S ta­kvom lje­vi­com vla­da­ju­ća svjet­ska oli­gar­hi­ja ne­ma ni po­tre­be za de­sni­com.
Sva­ka par­ti­ja kod nas, ko­ja u svom ime­nu no­si po­jam ,,so­ci­ja­li­stič­ka’’, la­žno se pred­sta­vlja kao lje­vi­ca. Jer, ne od­re­đu­je sta­tus lje­vi­ce ime par­ti­je, već njen pro­gram. Ako se ne­ka par­ti­ja za­la­že za „slo­bod­no tr­ži­šte“, EU, „ame­rič­ke vri­jed­no­sti“, za pro­fit po sva­ku ci­je­nu i iz­nad sve­ga na šte­tu so­ci­jal­nih pra­va gra­đa­na, on­da ona ne mo­že bi­ti lje­vi­ca. Ako se još pred­sta­vlja kao lje­vi­ca, ona vr­ši pre­va­ru i la­žno se pred­sta­vlja. Ne­ma za to bo­ljih pri­mje­ra od par­ti­je Ivi­ce Da­či­ća u Sr­bi­ji i par­ti­je Go­spo­da­ra u ,,mi­lo­go­ri’’. Ra­di lak­šeg ra­zu­mi­je­va­nja po­jed­no­sta­vi­mo di­ho­to­mi­ju iz­me­đu lje­vi­ce i de­sni­ce na ovaj na­čin: lje­vi­ca je za so­ci­jal­nu dr­ža­vu, za ga­ran­to­va­na so­ci­jal­na pra­va i stal­no za­po­sle­nje, za bes­plat­no ško­lo­va­nje ra­di pru­ža­nja jed­na­kih mo­guć­no­sti svoj dje­ci, za bes­plat­nu zdrav­stve­nu za­šti­tu; de­sni­ca je za neo­li­be­ral­ni kon­cept u ko­me ne­ma bes­plat­nog ško­lo­va­nja, ne­ma ga­ran­to­va­nog, već sa­mo pri­vre­me­nog ra­da, ne­ma bes­plat­nog zdrav­stva, ne­ma so­ci­jal­nih pra­va i ga­ran­ci­ja gra­đa­ni­ma. Lje­vi­ca je an­ti­glo­ba­li­stič­ka, de­sni­ca je glo­ba­li­stič­ka. Lje­vi­ca ne mo­že bi­ti li­be­ral­na, de­sni­ca je is­klju­či­vo li­be­ral­na.
U Sr­bi­ji i ,,mi­lo­go­ri’’ ne­ma vi­še lje­vi­ce. Sram­no su je do­kraj­či­le Da­či­će­va i Go­spo­da­re­va par­ti­ja neo­li­be­ral­nih pre­va­ra­na­ta. S dru­ge stra­ne, po­sta­la je ana­hro­na po­dje­la na lje­vi­cu i de­sni­cu. Je­di­na mo­gu­ća po­dje­la je na one ko­ji su za so­ci­jal­nu, na­ci­o­nal­nu i su­ve­re­nu dr­ža­vu i na one ko­ji su za neo­li­be­ral­nu, an­ti­so­ci­jal­nu dr­ža­vu bez na­ci­o­nal­nog iden­ti­te­ta i su­ve­re­ni­te­ta. Ne­ma vi­še lje­vi­ce u Cr­noj Go­ri i Sr­bi­ji.
Bez pro­mje­ne dr­žav­nog kon­cep­ta ne­ma bo­ljit­ka. So­ci­jal­na pra­va ni­su fa­ta­mor­ga­na, već su za­sno­va­na na re­zul­ta­ti­ma ra­da. Ona se ne da­ju, već su „za­ra­đe­na“ ra­dom. Ali, ako su ta so­ci­jal­na pra­va na da­na­šnjem ni­vou, on­da je oči­gled­no da se vr­ši pljač­ka gra­đa­na, jer oni do­bi­ja­ju mno­go ma­nje ne­go što za­ra­đu­ju. Ta­ko na­sta­la raz­li­ka je nji­hov no­vac ukra­den da bi na­pu­nio dže­po­ve Go­spo­da­ra i nje­go­vih go­spo­da­ra. Ne­ja­sno je ka­ko to da gra­đa­ni ne uvi­đa­ju tu ob­ma­nu ta­ko­zva­ne lje­vi­ce u nas. A li­je­po je go­vo­rio Vla­da Re­vo­lu­ci­ja 1968.: „Ve­li­ki su ve­li­ki dok smo na ko­lje­ni­ma. Za­to, usta­ni­mo!“
Da­kle, „ustaj­te pre­zre­ni na svi­je­tu...“
(Autor je ne­ka­da­šnji ge­ne­ral­ni kon­zul SRJ u Ba­ri­ju)