- Autor: Mi­ro­slav La­zan­ski

Pri­je tač­no 40 go­di­na za­vr­šio sam slu­že­nje voj­nog ro­ka u JNA, sti­gao sam u Bi­tolj 7. mar­ta 1977. a ka­sar­nu „Ste­van Na­u­mov – Stiv” na­pu­stio sam 4. fe­bru­a­ra 1978. go­di­ne. Ni­sam ko­ri­stio re­dov­no od­su­stvo, do­bio sam na­grad­no od se­dam da­na i voj­no od­li­ko­va­nje „Me­da­lja za voj­nič­ke vr­li­ne”, kao je­di­ni voj­nik u toj mar­tov­skoj kla­si 41. pe­ša­dij­ske di­vi­zi­je JNA.
Me­da­lja, od­li­ko­va­nje sa pe­ča­tom Kan­ce­la­ri­je vr­hov­nog ko­man­dan­ta, mar­ša­la Ti­ta, me­da­lja sa slo­vi­ma na ći­ri­li­ci i la­ti­ni­ci, uvje­re­nje o me­da­lji na la­ti­ni­ci, ali na eka­vi­ci. Mi, voj­ni­ci 41. pje­ša­dij­ske di­vi­zi­je JNA, po­lo­ži­li smo ta­da u Bi­to­lju za­kle­tvu Ju­go­sla­vi­ji, od Tri­gla­va do Var­da­ra, da će­mo je bra­ni­ti i svo­jim ži­vo­ti­ma. O ime­nu Ma­ke­do­ni­je, je li spor­no ili ni­je, sa­mo bi lu­dak ta­da di­sku­to­vao. Ma­ke­do­ni­ja je, kao Ma­ke­do­ni­ja u Ju­go­sla­vi­ji, bi­la i su­ve­re­na i za­šti­će­na.
I ime i na­ci­o­nal­ni iden­ti­tet i te­ri­to­ri­ja. Da­nas, 40 go­di­na ka­sni­je, s tu­gom gle­dam ka­ko Ma­ke­don­ci ski­da­ju ta­ble s ime­ni­ma auto­pu­ta i aero­dro­ma, ime­na ko­ja su oni da­li. Ali ih dru­gi ne pri­hva­ta­ju. Po­ni­že­nje za Ma­ke­do­ni­ju. Za­rad ula­ska u NA­TO i EU pri­sta­je da se od­rek­ne ime­na i iden­ti­te­ta. Sju­tra mo­žda i te­ri­to­ri­je. Sti­dim se u ime svih onih voj­ni­ka iz ci­je­le Ju­ge ko­ji su, slu­že­ći JNA u Bi­to­lju, bi­li sprem­ni da po­gi­nu za Ma­ke­do­ni­ju i nje­no ime.
Da li zna­te ne­ku dr­ža­vu, ko­ja ni­je čla­ni­ca NA­TO, a u ko­joj NA­TO pla­ni­ra va­zdu­ho­plov­ne vje­žbe i ga­đa­nja bo­je­vom mu­ni­ci­jom sa osi­ro­ma­še­nim ura­ni­ju­mom?
Ja za ta­kvu dr­ža­vu ne znam, ali BiH je kan­di­dat za ta­ko ne­što. Na­i­me, u Mi­ni­star­stvu od­bra­ne u Sa­ra­je­vu ne­što su mu­lja­li oko vje­žbi NA­TO avi­ja­ci­je na po­li­go­nu Ma­nja­ča kraj Ba­nja­lu­ke. S avi­o­ni­ma A-10, ko­ji su na­o­ru­ža­ni sed­mo­ci­jev­nim to­pom GAU-8 od 30 mm. Pan­cir­no-za­pa­lji­ve gra­na­te, ko­ji­ma se „hra­ni” taj top, ima­ju pe­ne­tra­ci­o­no je­zgro iz­ra­đe­no od osi­ro­ma­še­nog ura­ni­ju­ma, či­ja je gu­sti­na 18,7 g po kva­drat­nom cen­ti­me­tru.
Ame­rič­ki avi­o­ni A-10 bom­bar­do­va­li su tom mu­ni­ci­jom po­lo­ža­je i objek­te voj­ske Re­pu­bli­ke Srp­ske u av­gu­stu 1995. go­di­ne, po­seb­no Voj­ni re­mont­ni za­vod u Ha­dži­ći­ma. Da li jav­nost zna ko­li­ko je lju­di iz Ha­dži­ća u me­đu­vre­me­nu umr­lo od kan­ce­ro­ge­nih obo­lje­nja? Avi­o­ni A-10 ga­đa­li su istom mu­ni­ci­jom i Sr­bi­ju, po­seb­no Ko­so­vo i Me­to­hi­ju, u agre­si­ji NA­TO 1999. go­di­ne. Po­gle­daj­te ita­li­jan­sku štam­pu šta se pi­še o umr­lim ita­li­jan­skim voj­ni­ci­ma, ko­ji su po­sle ula­ska Kfo­ra na Ko­so­vo bi­li u do­di­ru sa pred­me­ti­ma po­go­đe­nim mu­ni­ci­jom is­pa­lje­nom iz to­po­va GAU-8 s avi­o­na A-10.
I sa­da ame­rič­ka am­ba­sa­da u Sa­ra­je­vu iz­da­je sa­op­šte­nje ka­ko ne­će bi­ti ko­ri­šće­na mu­ni­ci­ja s osi­ro­ma­še­nim ura­ni­ju­mom. Da li to am­ba­sa­da SAD u Sa­ra­je­vu mi­sli ka­ko smo svi mi na Bal­ka­nu ble­sa­vi i ni­šta ne zna­mo?
Jer, top GAU-8 ko­ri­sti is­klju­či­vo mu­ni­ci­ju s osi­ro­ma­še­nim ura­ni­ju­mom, on dru­gu mu­ni­ci­ju i ne­ma, po­što sa­mo ta­kvo pe­ne­tra­ci­o­no je­zgro zr­na gra­na­te od 30 mm mo­že da pro­bi­je ten­kov­ski oklop. Avi­on A-10 zbog to­ga i zo­vu ubi­com ten­ko­va, jer kla­sič­no zr­no od 30 mm ne pro­bi­ja ten­kov­ski oklop. Avi­on A-10 je i na­pra­vljen da bi no­sio ta­kav top, a top je i kon­stru­i­san upra­vo za mu­ni­ci­ju s osi­ro­ma­še­nim ura­ni­ju­mom. Ko­ja bu­ši ten­ko­ve kao kon­zer­ve.
Ame­rič­ki avi­o­ni A-10 ima­ju sa­mo dva po­li­go­na u Evro­pi za ga­đa­nje ta­kvom mu­ni­ci­jom, je­dan je na oba­la­ma Sar­di­ni­je, a dru­gi na oba­li Por­tu­ga­li­je. I sa­da tre­ći po­li­gon tre­ba da bu­de Ma­nja­ča kraj Ba­nja­lu­ke. Da se i ona za­tru­je ra­di­o­ak­tiv­nom mu­ni­ci­jom.
Ka­da je svo­je­vre­me­no pen­zi­o­ni­sa­ni ame­rič­ki ge­ne­ral Žak Klajn imao pla­no­ve da ame­rič­ki ra­di­o­ak­tiv­ni ot­pad ile­gal­no smje­sti u za­ru­še­ne i po­ru­še­ne tu­ne­le ne­ka­da­šnjeg voj­nog aero­dro­ma JNA Že­lja­va kraj Bi­ha­ća, ja sam u „Po­li­ti­ci” ta­da o to­me i pi­sao. I ni­ko dru­gi. Jer te­ren kraj aero­dro­ma pun je kra­ških vr­ta­ča i vo­da i ra­di­o­ak­tiv­nost bi si­gur­no do­spje­la u ze­mlju, ali i u pod­zem­ne vo­de. Na­rod, a ta­mo su ve­ći­nom Bo­šnja­ci, bi­li bi ugro­že­ni. I Sa­ra­je­vo je re­a­go­va­lo, ge­ne­ral Klajn ni­je uspio u svo­joj za­mi­sli.
Sa­da, NA­TO ne­ma baš ni­gdje dru­gdje da vje­žba s avi­o­ni­ma A-10 ne­go baš na Ma­nja­či po­red Ba­nja­lu­ke? A BiH ni­je čla­ni­ca NA­TO. Ili je ko­lo­ni­ja NA­TO? A ovi pol­tro­ni u Sa­ra­je­vu pri­kri­va­ju ta­kve na­mje­re. Sti­dim se srp­skih pol­tro­na u Sa­ra­je­vu ko­ji do­zvo­lja­va­ju da se te­ri­to­ri­ja Re­pu­bli­ke Srp­ske, ali i BiH, pre­tvo­ri u de­po­ni­ju tu­đeg ra­di­o­ak­tiv­nog ot­pa­da. Zar Ha­dži­ći ni­su bi­li do­volj­na opo­me­na?
U Slo­ve­ni­ji je vla­da smi­je­ni­la na­čel­ni­ka ge­ne­ral­šta­ba jer voj­ni­ci 72. bri­ga­de ni­su na vje­žba­ma na po­li­go­nu Po­ček po­ka­za­li bor­be­nu go­to­vost ka­kva se oče­ku­je od tru­pa ko­je uče­stvu­ju u mi­si­ja­ma NA­TO. I pre­mi­jer Ce­rar od­mah je smi­je­nio na­čel­ni­ka ge­ne­ral­šta­ba, ko­ji je tvr­dio i upo­zo­ra­vao po­li­ti­ča­re da je voj­na opre­ma za­sta­re­la, a voj­ni bu­džet ne­do­vo­ljan. I či­je voj­ni­ke je na Po­če­ku ocje­nji­vao tim NA­TO-a, me­đu ko­ji­ma i ofi­ci­ri iz Dan­ske, Li­tva­ni­je i Esto­ni­je. Sve dr­ža­ve sa bo­ga­tom voj­nom isto­ri­jom. Po­ni­ža­va­ju­će.
NA­TO u Slo­ve­ni­ji od­re­đu­je ko­ga od ge­ne­ra­la tre­ba smi­je­ni­ti, NA­TO u BiH od­re­đu­je ko­ga od ge­ne­ra­la tre­ba una­pri­je­di­ti, a ko­ga pen­zi­o­ni­sa­ti, NA­TO u Ma­ke­do­ni­ji od­re­đu­je ka­ko se Ma­ke­don­ci zo­vu, NA­TO u Hr­vat­skoj ne mo­ra ni­šta da na­re­đu­je, Hr­va­ti sve pri­hva­ta­ju, NA­TO u Cr­noj Go­ri or­ga­ni­zu­je se­ljač­ke dr­žav­ne uda­re sa ba­ba­ma u glav­noj ulo­zi, dok je NA­TO u Sr­bi­ji od­re­đi­vao ko­ga od ge­ne­ra­la tre­ba uhap­si­ti i po­sla­ti u Hag.
Dra­gi mo­ji, od Tri­gla­va do Var­da­ra, sa­mi ste to htje­li…
wwwve­sti.net