Ka­da se onog fe­bru­a­ra 2008. go­di­ne di­gla ku­ka i mo­ti­ka is­pred Skup­šti­ne Cr­ne Go­re da pro­te­stu­je zbog sram­nog pri­zna­nja ma­fi­ja­ško-na­tov­ske tvo­re­vi­ne Ko­so­va i Me­to­hi­je, sa­mo na­šim vla­sto­dr­šci­ma ni­je bi­lo ja­sno, a mo­žda ih ni­je ni in­te­re­so­va­lo šta će se de­si­ti sa­mo ko­ju go­di­nu ka­sni­je.
Na po­čet­ku ove 2015. meč­ka si­lo­vi­to ku­ca na vra­ta, i ne sa­mo na vra­ta Ce­ne Go­re že­le­ći od nje da na­pra­vi svo­ju ja­zbi­nu. Po­mah­ni­ta­li al­ban­ski eks­tre­mi­sti su u su­bo­tu ka­me­no­va­li „am­ba­sa­du“ Cr­ne Go­re u Pri­šti­ni kao ne­ka­da što su ka­me­no­va­li, pa­li­li i ru­ši­li sve što je bi­lo pra­vo­slav­no na KiM. Ne­ka­kvog aka­de­mi­ka Ko­ča Da­na­ja ti isti eks­tre­mi­sti lan­si­ra­ju kao dron da na­ja­vi te­ri­to­ri­jal­ne pre­ten­zi­je nad do­brim di­je­lom na­še ne­za­vi­sne i us­prav­ne itd Cr­ne Go­re. Kao što je po­zna­to, i BiH pri­pre­ma za­htjev za pri­pa­ja­nje Su­to­ri­ne, a Pre­vla­ka je i da­lje mi­ste­ri­ja za sva­ko­ga ko ne­ma pri­stup fa­sci­kla­ma ko­je se do­bro ču­va­ju u ka­bi­ne­tu Mi­la Đu­ka­no­vi­ća...
I da li je to sve?
Na­rav­no da ne, jer se ne zna po­u­zda­no šta pi­še u do­ku­men­ti­ma ko­ji­ma je Đu­ka­no­vić li­de­ri­ma na­ci­o­nal­nih ma­nji­na pred re­fe­ren­dum bog­zna šta obe­ćao, a što ovi po­vre­me­no iz­vla­če kao ar­gu­ment i na šta se sva­ko ma­lo ta­jan­stve­no i po­ma­lo pri­je­te­ći po­zi­va­ju.
Da­kle da re­zi­mi­ra­mo – Al­ban­ci tra­že po­la Cr­ne Go­re, Bo­san­ci „sa­mo“ Su­to­ri­nu, Hr­va­ti Pre­vla­ku, a pi­ta­nje je vre­me­na ka­da će na red do­ći i cr­no­gor­ski dio San­dža­ka. Do­volj­no će bi­ti da Đu­ka­no­vić ne odr­ži ne­ko od pred­re­fe­ren­dum­skih obe­ća­nja.
Tre­ba pod­sje­ti­ti da je pred re­fe­ren­dum bi­lo ob­ja­šnje­no da nam ne tre­ba Voj­ska Sr­bi­je i Cr­ne Go­re kao ta­da naj­ja­ča voj­na si­la na Bal­ka­nu, da će bi­ti do­volj­no da NA­TO nad­gle­da na­šu si­gur­nost. Na­lo­gom NA­TO sa­ve­za, a do­brom vo­ljom cr­no­gor­skog re­ži­ma, ubi­je­na je Voj­ska Cr­ne Go­re, pa da­nas ima­mo voj­ne si­lu ko­ja bi si­gur­no iz­gu­bi­la rat u bor­bi sa jed­nim pro­sječ­nim al­ban­skim lo­vač­kim dru­štvom. Na, za­sad sa­mo ver­bal­ne na­sr­ta­je al­ban­skih ja­stre­bo­va, NA­TO ni­je iz­dao ni­jed­nu re­če­ni­cu upo­zo­re­nja ka­ko bi sma­njio ape­tit svo­jim mi­lje­ni­ci­ma sa Ko­so­va i iz Al­ba­ni­je. Kao da se ni­šta ne de­ša­va, naš pre­mi­jer i osta­li zva­nič­ni­ci s naj­vi­šim po­ča­sti­ma ono­mad su u Pod­go­ri­ci i Ul­ci­nju do­če­ka­li te­ro­ri­stu i rat­nog zlo­čin­ca Ha­ši­ma Ta­či­ja. Mo­žda da još jed­nom pri­zna­ju nje­go­vu tvo­re­vi­nu na­to­plje­nu srp­skom kr­vlju kao dr­ža­vu i da joj pri­do­da­ju ve­li­ko par­če Cr­ne Go­re.
Za­htjev za Su­to­ri­nom su mno­gi do­ži­vje­li kao muč­ki udar is­pod po­ja­sa pr­vih su­sje­da. A da li je to baš ta­ko?!
Isto­rij­ska je či­nje­ni­ca da je Su­to­ri­na pri­pa­da­la Zet­skoj ba­no­vi­ni i da je tri­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka bi­la pri­do­da­ta ko­tor­skoj ka­ta­sta­skoj op­šti­ni. Me­đu­tim, va­lja se pod­sje­ti­ti da su ovoj ba­no­vi­ni, u či­ji sa­stav je ula­zi­la da­na­šnja Cr­na Go­ra, pri­pa­da­li Me­to­hi­ja, Bo­ka, Du­brov­nik, Fo­ča...Gle­da­ju­ći još da­lje, 1813. go­di­ne je Sve­ti Pe­tar Ce­tinj­ski pot­pi­sao de­kla­ra­ci­ju s gru­pom vi­đe­nih Bo­ke­lja o pri­pa­ja­nju Cr­ne Go­re Bo­ki. Me­đu­tim, ovo na­sto­ja­nje da pro­ši­ri svo­ju epi­sko­pi­ju, a „si­ro­ve“ Cr­no­gor­ce pri­bli­ži kul­ti­vi­sa­noj Bo­ki, u stvar­nom ži­vo­tu je ima­lo jed­nak od­jek kao i svo­je­vre­me­no pro­gla­še­nje Re­pu­bli­ke Du­brov­nik u iz­ved­bi No­va­ka Ki­li­bar­de.
Da li je raz­gra­ni­če­nje sa Bo­snom i Her­ce­go­vi­nom de­fi­ni­tiv­no još uvi­jek se ne zna, jer obje stra­ne ima­ju svo­je ar­gu­men­te. Na kra­ju, taj pro­stor je kraj Dru­gog svjet­skog ra­ta do­če­kao pod vla­šću An­ti­fa­ši­stič­kog vi­je­ća Cr­ne Go­re, Bo­ke i San­dža­ka, a Bo­ka je for­mal­no ušla u sa­stav Cr­ne Go­re 1945. go­di­ne, pr­vi put u svo­joj isto­ri­ji. Da je Cen­tral­ni ko­mi­tet BiH bio ma­lo upor­ni­ji, mo­žda bi Bo­ka bi­la pri­klju­če­na ovoj re­pu­bli­ci. U stva­ri, tom pri­li­kom sa­mo je­dan glas je „pre­teg­nuo“ u ko­rist Cr­ne Go­re.
Ako se ovim neo­bo­ri­vim isto­rij­skim či­nje­ni­ca­ma do­da taj­ni spo­ra­zum ko­ji su pri­je re­fe­ren­du­ma pot­pi­sa­li Mi­lo­rad Do­dik i Mi­lo Đu­ka­no­vić na osno­vu ko­ga je Do­dik u Her­ceg No­vom pred re­fe­ren­dum lo­bi­rao da nje­go­vi iz­bje­gli su­na­rod­ni­ci sa cr­no­gor­skom lič­nom kar­tom da­ju glas za sa­mo­stal­nost Cr­ne Go­re, či­me će Re­pu­bli­ka Srp­ska iza­ći na mo­re, sve ma­nje je raz­lo­ga za ču­đe­nje ova­kvom za­htje­vu. Na­kon svih Đu­ka­no­vi­će­vih di­lo­va, taj­nih spo­ra­zu­ma, obe­ća­nja, za­kli­nja­nja ra­znim li­de­ri­ma, po­je­din­ci­ma i sku­pi­na­ma, ra­di go­log op­stan­ka na vla­sti i po­ve­ća­nja nov­ča­nog sal­da na ra­ču­ni­ma ši­rom svi­je­ta, sad je sve do­šlo na na­pla­tu.
Đu­ka­no­vić i nje­go­va kli­ka su iz­da­li i svo­ju isto­ri­ju, i pret­ke, iz­da­li su naj­bo­lje si­no­ve i kće­ri ko­ji su mo­re kr­vi pro­li­li od Ko­so­va do 1918. da bi se uje­di­ni­li.
Pri­zna­va­njem Ko­so­va za ne­ka­kvu dr­ža­vu, da­ju­ći glas da se te­ro­ri­sti­ma pre­da srp­ski Je­ru­sa­lim, od­ri­ču­ći se sve­ga što je zna­či­lo cr­no­gor­stvo u pra­vom smi­slu te ri­je­či, Mi­lo Đu­ka­no­vić je pre­kr­šio i Nje­go­šev i sve osta­le pre­dač­ke za­vje­te, ne ma­re­ći ni za sa­da­šnjost, ni­ti za bu­duć­nost po­vje­re­ne mu Cr­ne Go­re.
Uči­nio je neo­pro­stiv gri­jeh.
A sva­ki gri­jeh se mo­ra is­pa­šta­ti.
Mo­žda je ci­je­na tog gri­je­ha te­ri­to­ri­ja Cr­ne Go­re, a mo­žda sa­mo nje­gov ko­na­čan od­la­zak sa vla­sti.
Pi­še: Ma­ri­na Jo­čić