Dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je ne po­štu­ju pra­vo gra­đa­na na in­for­mi­sa­nost i na sve na­či­ne po­ku­ša­ju da sa­kri­ju in­for­ma­ci­je ko­je se ti­ču tro­še­nja sred­sta­va iz dr­žav­nog bu­dže­ta, ugo­vo­re sa stra­nim in­ve­sti­to­ri­ma, kao i sve po­dat­ke ko­ji bi do­ve­li do ot­kri­va­nja ko­rup­tiv­nih rad­nji, ko­je su naj­i­zra­že­ni­je u pred­iz­bor­nom pe­ri­o­du. To je ocje­na sa­go­vor­ni­ka „Da­na”, ko­ji is­ti­ču da, zbog kr­še­nja Za­ko­na o slo­bod­nom pri­stu­pu in­for­ma­ci­ja­ma, ko­ji je na sna­gu stu­pio pri­je dvi­je go­di­ne, 17. fe­bru­a­ra 2013, ni­ko ni­je od­go­va­rao upr­kos pro­pi­sa­nim sank­ci­ja­ma od 500 do 20.000 eura.
Di­rek­tor Mo­ni­to­ring pro­gra­ma MANS-a Vuk Ma­raš ka­že za „Dan” da je ta ne­vla­di­na or­ga­ni­za­ci­ja u pro­te­kle dvi­je go­di­ne pod­ni­je­la pre­ko 23.000 za­htje­va za slo­bo­dan pri­stup in­for­ma­ci­ja­ma, a u sve­ga 40 od­sto slu­ča­je­va dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je su im od­go­vo­ri­le u ro­ku od 15 da­na, ka­ko je to pro­pi­sa­no za­ko­nom. On tvr­di da su u osta­lim slu­ča­je­vi­ma in­sti­tu­ci­je po­ku­ša­va­le da sa­kri­ju tra­že­ne po­dat­ke, ali je Sa­vjet Agen­ci­je za za­šti­tu li­čih po­da­ta­ka i slo­bo­dan pri­stup in­for­ma­ci­ja­ma za pre­ko 90 od­sto slu­ča­je­va uva­žio nji­ho­vu žal­bu.
– Iako je za­kon nor­ma­tiv­no una­pri­je­đen, gra­đa­ni, NVO i me­di­ji ni­je­su osje­ti­li una­pre­đe­nje. Na­sta­vlje­na je tra­di­ci­ja vi­so­kog ste­pe­na ću­ta­nja ad­mi­ni­stra­ci­je. Če­sto su in­sti­tu­ci­je tvr­di­le da ne­ma­ju tra­že­nu in­for­ma­ci­ju iako to ni­je bi­lo tač­no. Naj­bo­lji po­ka­za­telj da ne­ma po­li­tič­ke vo­lje da se pri­mi­je­ni taj za­kon je­ste či­nje­ni­ca da do da­nas ni­je­dan funk­ci­o­ner ni­je od­go­va­rao za kr­še­nje tog ak­ta, iako je no­vim za­ko­nom pred­vi­đe­na pre­kr­šaj­na ka­zna za one ko­ji kri­ju in­for­ma­ci­je. Či­nje­ni­ca da je Agen­ci­ja po na­šim žal­ba­ma u pre­ko 90 od­sto slu­ča­je­va od­lu­či­la u na­šu ko­rist do­ka­zu­je da je bi­lo pro­pu­sta. To sa­mo po­ka­zu­je ko­li­ko je ogro­man ste­pen kr­še­nja za­ko­na od stra­ne in­sti­tu­ci­ja, ali to se ni­je re­flek­to­va­lo na pre­kr­šaj­ni po­stu­pak i funk­ci­o­ne­ri i in­sti­tu­ci­je na či­jem su če­lu sa­ču­va­ni su od od­go­vor­no­sti za kr­še­nje za­ko­na. Sve to zbog ping­pon­ga ko­ji igra­ju Mi­ni­star­stvo unu­tra­šnjih po­slo­va i Agen­ci­ja za za­šti­tu lič­nih po­da­ta­ka oko to­ga ko tre­ba da po­kre­će pre­kr­šaj­ne po­stup­ke – na­vo­di Ma­raš.
On is­ti­če da se in­for­ma­ci­je naj­vi­še kri­ju u obla­sti­ma ko­je mo­gu uka­za­ti na po­sto­ja­nje ko­rup­ci­je.
– To je bi­lo naj­i­zra­že­ni­je ka­da su u pi­ta­nju pred­iz­bor­ne zlo­u­po­tre­be. Tu smo se su­o­ča­va­li sa ogrom­nim sa­kri­va­njem in­for­ma­ci­ja od stra­ne Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja, ali i dru­gih or­ga­na ko­ji su se ba­vi­li do­dje­lom so­ci­jal­nih na­kna­da i dru­gih vr­sta po­mo­ći, odo­sno svih onih in­stru­me­na­ta ko­ji su ko­ri­šće­ni za ku­po­vi­nu gla­so­va, uklju­ču­ju­ći i za­po­šlja­va­nje u jav­noj upra­vi. Do tih po­da­ta­ka bi­lo je ve­o­ma te­ško do­ći u pret­hod­nom pe­ri­o­du. Ka­da tra­že­na in­for­ma­ci­ja mo­že ot­kri­ti po­sto­ja­nje ko­rup­ci­je, in­sti­tu­ci­je su sprem­ne da uči­ne sve ka­ko ne bi bi­li ot­kri­ve­ni ko­rup­ci­ja ili po­stu­pa­nje su­prot­no za­ko­nu – uka­zu­je Ma­raš.
Član Sa­vje­ta Agen­ci­je Ra­den­ko Lac­ma­no­vić ka­že za „Dan” da „ve­li­ke za­slu­ge” za ne­do­sled­no spro­vo­đe­nje za­ko­na ima i MUP, ko­ji ne re­a­gu­je na nji­ho­ve za­htje­ve ko­ji se ti­ču pro­vje­re na­vo­de dr­žav­nih or­ga­na ko­ji tvr­de da ne­ma­ju od­re­đe­ne in­for­ma­ci­je ko­je se od njih tra­že, a naj­če­šće se od­no­se na tro­še­nje sred­sta­va iz dr­žav­nog bu­dže­ta i skla­pa­nje ugo­vo­ra.
– Od 3.500 pred­me­ta ko­je smo ri­je­ši­li od 17. fe­bru­a­ra 2013. go­di­ne do da­nas naj­ma­nje 50 od­sto se od­no­si­lo na ne­po­stu­pa­nje or­ga­na vla­sti za slo­bo­dan pri­stup in­for­ma­ci­ja­ma. In­for­ma­ci­je naj­če­šće skri­va­ju in­sti­tu­ci­je ko­je se ba­ve fi­nan­si­ja­ma, Po­re­ska upra­va i or­ga­ni pod Mi­ni­star­stvom fi­nan­si­ja. Oni se naj­če­šće prav­da­ju Za­ko­nom o po­re­skoj ad­mi­ni­stra­ci­ji, ko­jim je pro­pi­sa­no da su po­da­ci o po­re­skim oba­ve­zni­ci­ma po­re­ska taj­na. Mi se ne sla­že­mo s tim, jer sa­da ima­mo no­vi Za­kon o slo­bod­nom pri­stu­pu in­for­ma­ci­ja­ma i ra­ni­je pro­pi­se tre­ba sma­tra­ti ne­va­že­ćim – ka­zao je Lac­ma­no­vić.
M.S.


Taje ugo­vo­re sa stra­nim in­ve­sti­to­ri­ma

Lac­ma­no­vić ka­že da se Agen­ci­ja su­o­ča­va sa broj­nim pro­ble­mi­ma ko­ji se ti­ču ne­do­sta­tak ka­dra, krat­kih ro­ko­va za po­stu­pa­nje, te manj­ka sred­sta­va u bu­dže­tu, ali da upr­kos to­me sna­žno afir­mi­šu pra­vo jav­no­sti da zna.
– Tu je i pro­blem sa MUP-om, od­no­sno sa Di­rek­to­ra­tom za kon­tro­lu kan­ce­la­rij­skog po­slo­va­nja, ko­ji od­bi­ja da po­stu­pi po na­šim za­htje­vi­ma da pro­vje­ri tvrd­nje in­sti­tu­ci­ja da ne po­sje­du­ju od­re­đe­ne in­for­ma­ci­je. To je bru­tal­no kr­še­nje za­ko­na. Ta­ko­đe, ima­mo i pro­blem pri­li­kom ad­mi­ni­stra­tiv­nog iz­vr­še­nja rje­še­nja u prak­si jer se po­ka­za­lo da in­sti­tu­ci­je odo­bre pri­stup in­for­ma­ci­ja­ma, a on­da ne do­sta­ve pra­ve od­go­vo­re pod­no­si­o­cu za­htje­va. Agen­ci­ja je usvo­ji­la pre­ko 90 od­sto žal­bi zbog skri­va­nja in­for­ma­ci­ja, a pri­mi­je­će­no je da se skri­va­ju ugo­vo­ri ko­je su or­ga­ni vla­sti pot­pi­sa­li sa od­re­đe­nim in­ve­sti­to­ri­ma u ze­mlji ili ino­stran­stvu. Je­dan od pri­me­ra je i Elek­tro­pri­vre­da, ko­ja po­ku­ša­va da sa­kri­je in­for­ma­ci­je o kon­sul­tant­skim uslu­ga­ma –na­vo­di Lac­ma­no­vić i do­da­je da se mno­ge in­for­ma­ci­je u jav­no­sti po­ja­ve za­hva­lju­ju­ći Sa­vje­tu či­ji je član, ali da dru­gi ubi­ra­ju ko­rist od to­ga.


Ću­te o pla­ta­ma, re­zul­ta­ti­ma, pla­no­vi­ma...

Dvo­go­di­šnja is­tra­ži­va­nja Cen­ta­ra za de­mo­krat­sku tran­zi­ci­ju (CDT) svje­do­če o ne­po­što­va­nju pra­va gra­đa­na na in­for­mi­sa­nost. Ka­ko je za „Dan” ka­zao za­mje­nik iz­vr­šnog di­rek­to­ra CDT-a Đor­đi­je Br­ku­ljan, mi­ni­star­stva i osta­li or­ga­ni upra­ve ne po­štu­ju oba­ve­zu da na saj­tu ob­ja­ve re­gi­stre, pro­gra­me i pla­no­ve ra­da, iz­vje­šta­je o ra­du, stra­te­ška do­ku­men­ta, pro­pi­se, spi­sak jav­nih funk­ci­o­ne­ra i nji­ho­ve mje­seč­ne za­ra­de, spi­sak slu­žbe­ni­ka i nji­ho­va zva­nja.
– Cr­no­gor­ska mi­ni­star­stva is­pu­nja­va­ju 60 od­sto oba­ve­za, or­ga­ni u nji­ho­vom sa­sta­vu sa­mo 24, a sa­mo­stal­ni or­ga­ni upra­ve 43 od­sto oba­ve­za. Ukup­no gle­da­no, naj­lo­ši­ji re­zul­tat po­sti­gla su mi­ni­star­stva kul­tu­re i zdra­vlja. Me­đu or­ga­ni­ma ko­ji su u sa­sta­vu mi­ni­star­sta­va naj­lo­ši­ji su upra­ve po­li­ci­je, za za­šti­tu kul­tu­rih do­ba­ra i za zbri­nja­va­nje iz­bje­gli­ca, ko­je ne is­pu­nja­va­ju ni­jed­nu oba­ve­zu. Ka­da su u pi­ta­nju sa­mo­stal­ni or­ga­ni upra­ve, naj­lo­ši­ji re­zul­tat su po­sti­gli Upra­va za mla­de i sport i Za­vod za so­ci­jal­nu i dječ­ju za­šti­tu, in­sti­tu­ci­ja u for­mi­ra­nju, ko­ji ne is­pu­nja­va­ju ni­jed­nu oba­ve­zu – ka­že Br­ku­ljan.
On na­vo­di da sko­ro po­lo­vi­na mi­ni­star­sta­va ne ob­ja­vlju­je go­di­šnje iz­vje­šta­je o ra­du, spi­sak jav­nih funk­ci­o­ne­ra i iz­no­se nji­ho­vih za­ra­da, a or­ga­ni u sa­sta­vu mi­ni­star­sta­va ob­ja­vlju­ju sve­ga pe­ti­nu po­treb­nih in­for­ma­ci­ja, dok sa­mo­stal­ni or­ga­ni ob­ja­vlju­ju če­tvr­ti­nu in­for­ma­ci­ja. Br­ku­ljan sma­tra da je ključ­ni raz­log za kr­še­nje za­ko­na ne­po­sve­će­nost in­sti­tu­ci­ja i od­su­stvo ka­zne­ne po­li­ti­ke.