Mi­ni­star­stvo ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja to­kom 2014. go­di­ne uki­nu­lo je ma­te­ri­jal­no obez­bje­đe­nje (MO) po­ro­di­ce za 1.448 po­ro­di­ca sa 3.709 čla­no­va. U svi­je­tu se da­nas obi­lje­ža­va Dan so­ci­jal­ne prav­de, a iako jed­na­ka pra­va i sta­tus svih gra­đa­na Cr­ne Go­re ga­ran­tu­je Ustav, u na­šoj dr­ža­vi jaz iz­me­đu bo­ga­tih i si­ro­ma­šnih sva­kim da­nom je sve du­blji.
Iako je dr­ža­va uki­da­la so­ci­jal­ne na­kna­de, ko­je iz­no­se od 63 do 121 euro, ni­je obez­bi­je­di­la da oni ko­ji osta­nu i bez tog da­va­nja do­bi­ju po­sao. U pri­log to­me svje­do­če i po­da­ci Za­vo­da za za­po­šlja­va­nje pre­ma ko­ji­ma je po­čet­kom pro­šle go­di­ne broj li­ca bez za­po­sle­nja bio 34.800, a ove ne­dje­lje ih je 35.118. Iako smo Usta­vom de­fi­ni­sa­ni kao dr­ža­va so­ci­jal­ne prav­de, po­da­ci Fon­da­ci­je Ban­ka hra­ne go­vo­re da smo da­le­ko od tog ide­a­la jer bli­zu 53.000 gra­đa­na ži­vi is­pod gra­ni­ce si­ro­ma­štva sa 186,45 eura mje­seč­no.
Iz Mi­ni­star­stva ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja „Da­nu” je sa­op­šte­no da su Za­ko­nom o so­ci­jal­noj i dječ­joj za­šti­ti pro­pi­sa­ni uslo­vi za ostva­ri­va­nje pra­va na ma­te­ri­jal­no obez­bje­đe­nje.
– Pra­vo na ma­te­ri­jal­no obez­bje­đe­nje mo­gu ostva­ri­ti oso­be ko­je su pro­gla­še­ne rad­no ne­spo­sob­nim, ili rad­no spo­sob­ne oso­be pod uslo­vom da su trud­ni­ce, sa­mo­hra­ni ro­di­telj, ro­di­telj ko­ji iz­dr­ža­va di­je­te, od­no­sno ro­di­telj ko­ji vr­ši pro­du­že­no ro­di­telj­sko pra­vo, u skla­du sa za­ko­nom ko­jim se ure­đu­ju po­ro­dič­ni od­no­si, oso­ba ko­ja je za­vr­ši­la ško­lo­va­nje po obra­zov­nom pro­gra­mu sa pri­la­go­đe­nim iz­vo­đe­njem i do­dat­nom struč­nom po­mo­ći ili po­seb­nom obra­zov­nom pro­gra­mu, oso­ba po­sli­je na­vr­še­ne 18. go­di­ne ži­vo­ta, ako je na re­dov­nom ško­lo­va­nju u sred­njoj ško­li, do kra­ja ro­ka pro­pi­sa­nog za to ško­lo­va­nje, di­je­te bez ro­di­telj­skog sta­ra­nja, od­no­sno oso­ba ko­ja je bi­la di­je­te bez ro­di­telj­skog sta­ra­nja do za­sni­va­nja rad­nog od­no­sa na vri­je­me du­že od šest mje­se­ci, ako is­pu­nja­va­ju osta­le za­ko­nom pro­pi­sa­ne uslo­ve ko­ji se od­no­se na pro­sječ­ne mje­seč­ne pri­ho­de, ko­ri­šće­nje po­slov­nog pro­sto­ra, stam­be­nog pro­sto­ra, po­ljo­pri­vred­nog ze­mlji­šta, po­sje­do­va­nje mo­tor­nog vo­zi­la, stoč­nog fon­da, po­ljo­pri­vred­ne i gra­đe­vin­ske me­ha­ni­za­ci­je i dru­gih sred­sta­va za rad i po­slo­va­nje i dru­ge uslo­ve pro­pi­sa­ne za­ko­nom. Broj ko­ri­sni­ka pra­va na MO se sma­nji­vao za­to što su ko­ri­sni­ci iz­gu­bi­li pra­vo usled ne­is­pu­nja­va­nja za­ko­nom pro­pi­sa­nih uslo­va, kao što su za­sni­va­nje rad­nog od­no­sa, sti­ca­nje ne­po­kret­no­sti, ku­po­vi­ne mo­tor­nog vo­zi­la, stoč­nog fon­da, pu­no­ljet­stva čla­no­va do­ma­ćin­stva i slič­no. Tre­ba pod­sje­ti­ti da je u dru­goj po­lo­vi­ni pro­šle go­di­ne pri­li­kom re­a­li­za­ci­je pro­jek­ta So­ci­jal­ni kar­ton ra­đe­na re­vi­zi­ja, u svim cen­tri­ma za so­ci­jal­ni rad, pra­va na ma­te­ri­jal­na da­va­nja, me­đu ko­ji­ma je i pra­vo na MO. To­kom re­vi­zi­je je utvr­đe­no da po­sto­je slu­ča­je­vi u ko­ji­ma pra­vo na MO ostva­ru­ju gra­đa­ni ko­ji ne is­pu­nja­va­ju za­ko­nom pro­pi­sa­ne uslo­ve i za njih je do­ni­je­to rje­še­nje o uki­da­nju ovog pra­va, o če­mu je jav­nost in­for­mi­sa­na – ka­žu u mi­ni­star­stvu.
Pred­sjed­ni­ca Ban­ke hra­ne Ma­ri­na Me­do­je­vić na­vo­di da Svjet­ski dan so­ci­jal­ne prav­de Cr­na Go­ra do­če­ku­je sa 8,6 od­sto  ap­so­lut­no si­ro­ma­šnih po pro­cje­ni Mon­sta­ta  za 2013. što zna­či da 53.000 lju­di ži­vi is­pod gra­ni­ce si­ro­ma­štva sa 186,45 eura mje­seč­no za jed­nu od­ra­slu oso­bu. Ona ka­že da mo­že­mo re­ći da u Cr­noj Go­ri sko­ro po­lo­vi­na sta­nov­ni­štva ži­vi u zo­ni si­ro­ma­štva.
– Pro­sječ­nu cr­no­gor­sku po­ro­di­cu či­ni 3,2 čla­na, a pro­sječ­no je za­po­sle­no 1,2 čla­na, što zna­či da je pro­sječ­na cr­no­gor­ska po­ro­di­ca ko­ja pri­ma pro­sječ­nu pla­tu si­ro­ma­šna. Ako zna­mo da je naj­ve­ći broj za­po­sle­nih u sek­to­ru tr­go­vi­ne, ugo­sti­telj­stva i gra­đe­vi­ne gdje je pro­sječ­na pla­ta oko 300 eura što zna­či da po od­ra­slom čla­nu po­ro­di­ce ima­ju ma­nje od  186  eura što ih do­vo­di is­pod li­ni­je eks­trem­nog si­ro­ma­štva. Pro­sječ­na pla­ta u Cr­noj Go­ri pre­la­zi je­dva po­lo­vi­nu po­tro­šač­ke kor­pe. U Cr­noj Go­ri ima oko 30.000 pen­zi­o­ne­ra či­ja pen­zi­ja ne pre­la­zi ap­so­lut­nu li­ni­ju si­ro­ma­štva ko­ja je 186 eura. So­ci­jal­na pri­ma­nja gra­đa­na su za­i­sta po­ni­ža­va­ju­đa i kre­ću se od 63 do 121 eura. Mje­seč­no če­tvo­ro­čla­noj, od­no­sno pe­to­čla­noj po­ro­di­ci pre­o­sta­je da po­tro­ši 90 od­no­sno 80 cen­ti dnev­no – ka­že Me­do­je­vić.
Ona pod­sje­ća na ja­nu­ar­sku od­lu­ku Mi­ni­star­stva ra­da po ko­ji­ma su so­ci­jal­ne na­kna­de po­ve­ća­ne u iz­no­si­ma od tri do šest cen­ti, o če­mu je pi­sao „Dan”, te sma­tra da je to za­bri­nja­va­ju­će i da po­ka­zu­je ne­za­in­te­re­so­va­nost dr­ža­ve da po­mog­ne naj­u­gro­že­ni­jim sta­nov­ni­ci­ma na­še ze­mlje – kon­sta­tu­je Me­do­je­vi­će­va, do­da­ju­ći da je šo­kant­na ne­dav­na od­lu­ka mi­ni­star­stva da 400.000 eura sa po­zi­ci­ja so­ci­jal­ne po­mo­ći pre­u­smje­ri Na­ci­o­nal­noj tu­ri­stič­koj or­ga­ni­za­ci­ji.
Cen­tar za gra­đan­sko obra­zo­va­nje (CGO), po­vo­dom Da­na so­ci­jal­ne prav­de, iz­ra­ža­va za­bri­nu­tost ra­stu­ćim tren­dom si­ro­ma­štva u Cr­noj Go­ri, uzro­ko­va­nim sve­pri­sut­nom ko­rup­ci­jom ko­ja raz­je­da in­sti­tu­ci­je, ali i iz­o­stan­kom kva­li­tet­nih i od­go­vor­nih od­lu­ka vla­sti. CGO po­zi­va vla­sti, ali i dru­ge po­li­tič­ke i dru­štve­ne ak­te­re, da otvo­re ar­gu­men­to­van di­ja­log o na­či­ni­ma pre­va­zi­la­že­nja ova­kve si­tu­a­ci­je ka­ko bi se do­pri­ni­je­lo ukup­nom raz­vo­ju cr­no­gor­skog dru­štva.
– U ap­so­lut­nom si­ro­ma­štvu ži­vi oko 54.000 sta­nov­ni­ka, sto­pa ne­za­po­sle­no­sti je 15,12 od­sto, pro­sječ­na pla­ta za 2014. je du­plo ma­nja od vri­jed­no­sti mi­ni­mal­ne po­tro­šač­ke kor­pe i u ta­kvoj si­tu­a­ci­ji, otva­ra se ši­rok pro­stor za raz­li­či­te vi­do­ve ma­ni­pu­la­ci­ja, ucje­nji­va­nja i ko­rup­ci­je, pa je za­do­vo­lje­nje ovih pra­va va­žno ka­ko za una­pri­je­đe­nje ži­vo­ta onih ko­ji su naj­po­go­đe­ni­ji, ta­ko i za ve­ći ste­pen funk­ci­o­nal­ne de­mo­kra­ti­je.  Upra­vo ko­rup­ci­ja i kri­mi­nal dru­štve­ne re­sur­se, umje­sto u funk­ci­ju jav­nog, sta­vlja­ju u slu­žbu pri­vat­nog in­te­re­sa po­spje­šu­ju­ći si­ro­ma­štvo. Su­zbi­ja­nje ko­rup­ci­je mo­ra po­sta­ti in­te­gral­ni dio za­šti­te ljud­skih pra­va i bor­be pro­tiv si­ro­ma­štva, ka­ko bi se stvo­ri­li su­štin­ski uslo­vi da Cr­na Go­ra ima u prak­si pri­mi­je­nje­nu ustav­nu ka­te­go­ri­ju dr­ža­ve so­ci­jal­ne prav­de – ka­že ko­or­di­na­tor na pro­gra­mi­ma u CGO Pe­tar Đu­ka­no­vić.
M.S.


Gdje su na­rod­ne ku­hi­nje i pro­dav­ni­ce

Ma­ri­na Me­do­je­vić na­vo­di da Cr­na Go­ra ne­ma na­rod­ne ku­hi­nje u ve­ćim gra­do­vi­ma i ka­ko su po­treb­ne ugro­že­nim gra­đa­ni­ma, ka­ko bi ima­li ba­rem je­dan to­pli obrok dnev­no. Ona ka­že da dje­ca iz so­ci­jal­no ugro­že­nih po­ro­di­ca idu glad­na u ško­lu i neo­p­hod­no je što pri­je  uve­sti bes­plat­ne uži­ne u pro­svjet­nim usta­no­va­ma.
– Ka­ko bi ima­li osnov­ne ži­vot­ne na­mir­ni­ce i hi­gi­jen­ska sred­stva po­treb­ne su so­ci­jal­ne pro­dav­ni­ce. Ve­li­ki broj  so­ci­jal­no ugro­že­nih po­ro­di­ca ne­ma ri­je­še­no stam­be­no pi­ta­nje, sklo­ni­šte za bes­kuć­ni­ke je ono što Cr­noj Go­ri re­al­no tre­ba. Za­bri­nja­va nas da se po­ro­di­ce ko­je jed­nom skli­znu is­pod li­ni­je si­ro­ma­štva, ve­o­ma te­ško i spo­ro iz­la­ze iz ove te­ške si­tu­a­ci­je i da se si­ro­ma­štvo pre­no­si na nji­ho­vu dje­cu – ka­že Me­do­je­vić, do­da­ju­ći da si­ro­ma­štvo ugro­ža­va obra­zo­va­nje na­ci­je, te pod­sti­če na­si­lje, upo­tre­bu al­ko­ho­la, koc­ka­nje...