PET­NjI­CA – Na­glo ise­lja­va­nje sta­nov­ni­štva ni­je mi­mo­i­šlo ni pet­njič­ku Mjesnu za­jed­ni­cu Tr­pe­zi ko­ja tre­nut­no, sa oko 400 do­ma­ćin­sta­va, bro­ji ne­što vi­še od hi­lja­du sta­nov­ni­ka. Mje­šta­ni na­vo­de da je mi­gra­ci­ja sta­nov­ni­štva po­seb­no iz­ra­že­na po­sled­njih mje­se­ci. Ka­žu da tre­nut­no u ino­stran­stvu ži­vi vi­še lju­di iz Tr­pe­zi ne­go što ih ima u nji­ho­vom za­vi­ča­ju. Na­gla­ša­va­ju da na ovom pro­sto­ru bo­ra­ve uglav­nom sta­rač­ka do­ma­ćin­stva i da po­sto­ji ve­li­ki broj za­tvo­re­nih ku­ća u ko­ji­ma ni­ko ne ži­vi. Mje­šta­ni uka­zu­ju da su mi­gra­ci­o­na kre­ta­nja de­set­ko­va­la i broj uče­ni­ka u se­o­skoj osnov­noj ško­li. Is­ti­ču da mla­di lju­di od­la­ze zbog to­ga što ne mo­gu da na­đu za­po­sle­nje.
-Broj sta­nov­ni­ka na pod­ruč­ju Bi­ho­ra u po­sled­njih de­se­tak go­di­na prak­tič­no je pre­po­lo­vljen. Ta­ko ne­ga­ti­van trend ni­je za­o­bi­šao ni se­lo Tr­pe­zi. To je za­i­sta za­bri­nja­va­ju­ća po­ja­va, jer je pri­je dva­de­se­tak go­di­na ško­la u Tr­pe­zi­ma bro­ja­la 450 uče­ni­ka, da bi taj broj da­nas bio sve­den na ma­nje od 90. Da­nas u se­lu ra­de sa­mo jed­na pro­dav­ni­ca i jed­na ka­fa­na, a ne­kad ih je bi­lo de­set. Uzro­ke ovog po­ma­lo alar­mant­nog sta­nja tre­ba tra­ži­ti u ne­rav­no­mjer­nom re­gi­o­nal­nom raz­vo­ju i ne­do­stat­ku rad­nih mje­sta. Tač­no je da je do­bra put­na in­fra­struk­tu­ra osnov raz­vo­ja. Ali, kad bi i zla­tom po­su­li te pu­te­ve na­rod bi opet od­la­zio, jer dža­ba mo­der­ni pu­te­vi kad ne­ma po­sla. Zbog to­ga je neo­p­hod­no stva­ra­ti am­bi­jent da mla­di lju­di ra­de i da ži­ve od svog ra­da. Ako se to ne ura­di, ne pi­še nam se do­bro – na­vo­di pred­sjed­nik Mje­sne za­jed­ni­ce Tr­pe­zi Mit­had Ci­ko­tić.
On je na­gla­sio da šan­su za otva­ra­nje rad­nih mje­sta tre­ba tra­ži­ti kroz in­sta­li­ra­nje pre­ra­đi­vač­kih ka­pa­ci­te­ta.
-Ne­kad je u Tr­pe­zi­ma ra­di­la fa­bri­ka za pro­iz­vod­nju te­pi­ha ko­ja je upo­šlja­va­la oko 60 rad­ni­ka. Ta­da je se­lo do­ži­vlja­va­lo eko­nom­ski na­pre­dak. Me­đu­tim, taj po­gon je odav­no za­tvo­ren. To zna­či da se mo­ra­ju na­ći rje­še­nja za otva­ra­nje po­go­na za pre­ra­du mli­je­ka, me­sa i vo­ća.... Ja sam pro­tiv kon­stant­nih od­la­za­ka u ino­stran­stvo. Lju­di če­sto od­la­ze „gr­lom u ja­go­de’’ iz­la­žu­ći se raz­li­či­tim ne­pri­jat­no­sti­ma. Na­ša dje­ca se te­ško pri­la­go­đa­va­ju dru­goj sre­di­ni zbog če­ga do­la­zi do od­re­đe­nih tra­u­ma što je i naj­bol­ni­je u či­ta­voj pri­či – is­ti­če Ci­ko­tić.
S njim je sa­gla­san i Da­ut Sken­de­ro­vić ko­ji tvr­di da se ne­kad bo­lje ži­vje­lo ne­go da­nas.
-Ja sam 1973. go­di­ne na­pu­stio po­sao u be­ran­skom šum­skom pred­u­ze­ću i oti­šao u Luk­sem­burg. Me­đu­tim, ta­da sam u Luk­sem­bur­gu imao ma­nju pla­tu ne­go u be­ran­skoj fir­mi. Zbog to­ga sam se na­kon dvi­je i po go­di­ne vra­tio u za­vi­čaj i na­sta­vio da ra­dim u na­šim pred­u­ze­ći­ma. To po­tvr­đu­je ko­li­ko se u so­ci­ja­li­zmu bo­lje ži­vje­lo. Vr­lo la­ko se do­la­zi­lo do po­sla. Da­nas je sve dru­ga­či­je, jer na­ša omla­di­na naj­ljep­še go­di­ne ži­vo­ta pro­vo­di na bi­rou ra­da zbog če­ga i od­la­ze u sreć­ni­je kra­je­ve – sma­tra Sken­de­ro­vić.
Slič­nu kon­sta­ta­ci­ju iz­re­kao je i Se­vu­din Sken­de­ro­vić, na­vo­de­ći da je ne­bri­ga pre­ma omla­di­ni opu­sto­ši­la ru­ral­na pod­ruč­ja na sje­ve­ru Cr­ne Go­re.
-Ra­dim kao do­mar u ško­li i sva­ko­dnev­no gle­dam ka­ko broj uče­ni­ka po­la­ko opa­da. Ta­ko se u po­sled­njih ne­ko­li­ko mje­se­ci de­set uče­ni­ka iz na­še ško­le s po­ro­di­ca­ma od­se­li­lo u ino­stran­stvo. Lju­di su mo­ra­li da na­pu­šta­ju Tr­pe­zi, jer ov­dje ne­ma per­spek­ti­ve za ge­ne­ra­ci­je ko­je do­la­ze. Ni­je bi­lo rad­nih mje­sta, a sa­mim tim ni ži­vo­ta. Ipak, na­da­mo se da će se po­nov­nim us­po­sta­vlja­njem op­šti­ne Pet­nji­ca otvo­ri­ti ne­ka raz­voj­na pri­ča i da će i za Tr­pe­zi do­ći bo­lji da­ni- ka­zao je Sken­de­ro­vić.
D.J.


Se­lo s naj­vi­še bli­za­na­ca

Se­lo Tr­pe­zi je na ši­rim pro­sto­ri­ma po­zna­to kao mje­sto u kom se ra­đa do­sta bli­za­na­ca. Za­bi­lje­že­no je da su na svi­jet do­la­zi­le i troj­ke. Mje­šta­ni is­ti­ču da u taj­no­sti ču­va­ju „re­cept’’ či­jom pri­mje­nom se, ka­ko tvr­de, sto­pro­cent­no ra­đa­ju dvoj­ke.
-Po­zna­to je da se u Tr­pe­zi­ma ra­đa­ju bli­zan­ci. Ne­ko ka­že da je to do vo­de, ali mi tvr­di­mo da se ra­di o po­seb­nom re­cep­tu ko­jeg ču­va­mo u taj­no­sti. Sva­ka dje­voj­ka ko­ja že­li da joj ot­kri­je­mo taj­nu pr­vo mo­ra da se uda u Tr­pe­zi i sve će bi­ti za­vr­še­no po opro­ba­nom re­cep­tu – u ša­li na­vo­di Ci­ko­tić.


Za dva mje­se­ca iz jed­nog se­la oti­šlo se­dam po­ro­di­ca

BI­JE­LO PO­LjE - Po­da­ci do ko­jih do­la­ze bje­lo­polj­ske ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je po­ka­zu­ju da je iz jed­nog se­la za dva mje­se­ca oti­šlo  se­dam po­ro­di­ca. U ime NVO sek­to­ra Mi­re­la Spa­hić ka­že da se ra­di o mla­dim brač­nim pa­ro­vi­ma sa dvo­je ili tro­je dje­ce, te da ra­ste broj po­ro­di­ca ko­je se ise­lja­va­ju uglav­nom zbig si­ro­ma­štva i ne­za­po­sle­no­sti.
- Na tru­goj stra­ni Vla­da Cr­ne Go­re i pred­stav­ni­ci De­le­ga­ci­je Evrop­ske uni­je u Pod­go­ri­ci stal­no go­vo­re da ula­žu mi­li­o­ne u sje­ver­ni re­gi­on, a na te­re­nu po­ma­ka ne­ma – ka­že Spa­hi­će­va, i
po­ja­šnja­va da nje­ne na­vo­de po­tvr­đu­je pri­mjer jed­nog brač­nog pa­ra ko­ji se pri­ja­vio za azil u Fran­cu­skoj. On ima 32, a su­pru­ga 25 go­di­na i ima­ju kćer­ku od dvi­je go­di­ne.
- Otac je ka­zao da su mo­ra­li da tra­že spas jer ov­dje ni­je­su mo­gli ni da se pre­hra­ne, a ka­mo li da op­sta­nu. Ni­je ra­dio ni on, ni su­pru­ga, a ži­vje­li su sa nje­go­vim ro­di­te­lji­ma ko­ji se ta­ko­đe na­la­ze na Za­vo­du za za­po­šlja­va­nje - pri­ča Spa­hi­će­va, do­da­ju­ći da gra­đa­ni sa sje­ve­ra naj­vi­še od­la­ze pre­ma Fran­cu­skoj, Nje­mač­koj, Luk­sem­bur­gu i Ho­lan­di­ji. Je­dan  dio po­ro­di­ca ko­je odu na­la­ze smje­štaj kod rod­bi­ne, pri­ja­te­lja, dok je je­dan dio njih u azi­lu.
-Vla­da i Skup­šti­na Cr­ne Go­re mo­ra­ju po­ve­sti ra­ču­na o sje­ver­nom re­gi­o­nu i shva­ti­ti ise­lja­va­nje sta­nov­ni­štva kao go­ru­ći pro­blem. Mo­ra­ju shva­ti­ti da je na sje­ve­ru te­ška eko­nom­ska si­tu­a­ci­ja, da vla­da ve­li­ka ne­za­po­sle­nost i si­ro­ma­štvo – po­ru­ču­je Spa­hi­će­va.
M.N.


Obez­bi­je­di­ti pla­sman pro­iz­vo­da

Ismet Ko­žar, ko­ji se go­di­na­ma ba­vi ot­ku­pom mli­je­ka s pro­sto­ra Tr­pe­zi, tvr­di da bi ve­ća ula­ga­nja u se­lo i po­ljo­pri­vre­du pro­mi­je­ni­la de­mo­graf­sku sli­ku Bi­ho­ra.
-Go­di­na­ma smo ima­li od­re­đe­nih pro­ble­ma s pla­sma­nom mli­je­ka, jer su po­je­di­ne mlje­ka­re ne­re­dov­no is­pla­ći­va­le pre­mi­je. To je sva­ka­ko uti­ca­lo da broj­ni far­me­ri ras­for­mi­ra­ju ga­zdin­stva i na­pu­ste za­vi­čaj. Sve to uka­zu­je da se mla­dim lju­di­ma, sprem­nim da se po­sve­te po­ljo­pri­vre­di i sto­čar­skoj pro­iz­vod­nji, mo­ra po­sve­ći­va­ti vi­še pa­žnje ti­me što će im bi­ti za­ga­ran­to­van ot­kup pro­iz­vo­da – na­vo­di Ko­žar.