Uko­li­ko se na­red­nih mje­se­ci ne omo­gu­ći upum­pa­va­nje mor­ske vo­de na so­lan­ske ba­ze­ne Ul­cinj bi mo­gao da se su­o­či sa ne­sa­gle­di­vim ekol­škim i zdrav­stve­nim pro­ble­mi­ma. Naj­vi­še opa­sno­sti pri­je­ti od ma­la­rič­nog ko­ma­ra­ca ko­ji bi na oko 15 mi­li­o­na kva­dra­ta mo­gli da raz­mno­že sta­ni­šta jer je na ba­ze­ni­ma So­la­ne sa­da je umje­sto sla­ne slat­ka vo­da. Zo­gaj­sko bla­to i Kne­te su naj­po­go­di­ni­ja mje­sta gdje svo­je lar­ve po­la­žu ko­mar­ci, ali je sla­na vo­da pret­hod­nih go­di­na ne­u­tra­li­sa­la nji­ho­va sta­ni­šta.Sa­mo ova či­nje­ni­ca je do­volj­na da se svi su­bjek­ti u op­šti­ni i dr­ža­vi do­bro za­mi­sle i pre­du­zmu neo­p­hod­ne ko­ra­ke ka­ko bi se sa­ču­va­lo zdra­vlje ži­te­lja ove op­šti­ne. Na to upo­zo­ra­va­ju i eko­lo­zi i is­ti­ču­ći da pro­blem op­stan­ka naj­sta­ri­jeg grad­skog pred­u­ze­ća, ni­je sa­mo eko­nom­sko pi­ta­nje. Iz­vr­šni di­rek­tor NVO „Ze­le­ni ko­rak“ Dže­ljal Ho­džić pod­sje­ća da je dok ni­je iz­gra­đe­na So­la­na 1934. go­di­ne, u Ul­ci­nju bi­la če­sta po­ja­va ma­la­rič­nih bo­le­sti. Zo­gaj­sko bla­to i Kne­te su, ka­že on, naj­po­go­di­ni­ja mje­sta gdje svo­je lar­ve po­la­žu ko­mar­ci, ali je sla­na vo­da iz mo­ra ne­u­tra­li­sa­la nji­ho­va sta­ni­šta. Ako se usko­ro vo­da ne bu­de upum­pa­va­la iz mo­ra, po­no­vo će na tom pod­ruč­ju bi­ti raj za ko­mar­ce, ko­ji će po­tom ugro­ža­va­ti gra­đa­ne i tu­ri­ste.
- Ko­mar­ci su svo­je­vre­me­no na­tje­ra­li kra­lja Ni­ko­lu da kra­jem 19.vi­je­ka isu­ši Zo­ganj­sko Je­ze­ro zbog ma­le­ri­je. Da­kle, po­sto­ji ve­li­ka opa­snost da uko­li­ko se ne za­sla­ne ba­ze­ni, zbog bli­zi­ne Ve­li­koj pla­ži, bu­de ugro­že­na i tu­ri­stič­ka se­zo­na. Nep­hod­no da se pum­pe na rtu Đe­ra­ne što pri­je sta­ve u funk­ci­ju i kraj­nji je rok da se vo­da iz­mje­ni, ka­ko bi spri­je­či­li na­je­zdu ko­ma­ra­ca ko­ji po­la­žu lar­ve baš u ovom pe­ri­du. Ina­če, ka­nal Mi­le­na is­ko­pan je 1885. go­di­ne, po pro­jek­tu ru­skog in­ži­nje­ra Vla­di­mi­ra Iva­no­vi­ča- Var­ma­na, a po za­htje­vu prin­ca Ni­ko­le Pe­tro­vi­ća ko­ji je, na­kon jed­ne po­sje­te Ul­ci­nju, od­lu­čio da isu­ši Zo­ganj­sko je­ze­ro, ka­ko bi se či­ta­va oblast za­šti­ti­la od ma­la­ri­je. Me­đu­tim, zbog raz­li­ke u nad­mor­skoj vi­si­ni mor­ska vo­da is­pu­ni­la je ka­nal i je­ze­ro, či­me se ne­pla­ni­ra­no po­sti­gao ve­ći efe­kat od oče­ki­va­nog, s ob­zi­rom da su vo­de ubr­zo po­sta­le sla­ne, zbog če­ga su ko­mar­ci iz­gu­bi­li sta­ni­šte - ka­že Ho­džić.
On se na­da da to to­ga ipak ne­će do­ći jer je pri­li­kom ne­dav­nog obi­la­ska So­la­ne, ko­ji je za zva­nič­ni­ke Vla­de i di­plo­mat­skog ko­ra or­ga­ni­zo­vao Cen­tar za pro­u­ča­va­nje i za­šti­tu pti­ca, sa­op­šte­no da će Vla­da pred­u­ze­ti sve neo­p­hod­ne mje­re.
Dr­žavn­na se­kre­tar­ka Mi­ni­star­stva odr­ži­vog raz­vo­ja i tu­ri­zma Da­li­bor­ka Pe­jo­vić ka­za­la je, tom pri­li­kom, da se pum­pe na rtu Đe­ra­ne, ko­ji­ma se sla­na vo­da up­mum­pa­va na So­la­nu, mo­ra­ju što pri­je sta­vi­ti u funk­ci­ju.
- Pro­cje­na ko­ja je ra­đe­na sa ste­čaj­nom upra­vom, po­ka­za­la je da, za­jed­no sa sta­rim du­gom i iz­no­si­ma po­treb­nim za rad pum­pi na go­di­šnjem ni­vou, tre­ba iz­dvo­ji­ti oko 200 hi­lja­da eura. Sa tom in­for­ma­ci­jom i sa cje­lo­vi­tim in­di­ka­to­ri­ma, ko­je smo za­te­kli na lo­ka­ci­ji, upo­zna­će­mo Vla­du od ko­je oče­ku­jem da se po­zi­tiv­no od­re­di pre­ma toj ini­ci­ja­ti­vi i u krat­kom ro­ku od­go­vo­ri na po­tre­bu ob­na­vlja­nja ugro­že­nog bi­o­di­ve­ri­te­ta - ka­za­la je Pe­jo­vi­će­va.
Struč­nja­ci po­zo­ra­va­ju da su ko­mar­ci pre­no­si­o­ci su vr­lo opa­snih bo­le­sti. Stu­di­je po­tvr­đu­ju da ovi in­sek­ti mo­gu pre­ni­je­ti bo­le­sti, po­put ma­la­ri­je, en­ce­fa­li­ti­sa, li­šma­ni­o­ze i mno­gih vi­ru­snih obo­lje­nja. Ana­li­za­ma je utvr­đe­no da na ovim pro­sto­ri­ma obi­ta­va iz­me­đu 50 i 100 vr­sta ko­ma­ra­ca, od 3300 po­zna­tih vr­sta.
Na opa­snost od na­je­zde ko­ma­ra­ca upo­zo­ri­la je i am­ba­sa­dor­ka Nje­mač­ke Gu­drun Štaj­na­ker ko­ja je zva­nič­ni­ci­ma Vla­de skre­nu­la pa­žnju da bi to mo­glo ima­ti ne­ga­ti­ve po­sle­di­ce na tu­ri­zam.
Štaj­na­ker je ka­za­la da joj je po­zna­ta či­nje­ni­ca da je pro­šle go­di­ne na pod­ruč­ju So­la­ne bi­lo ne­u­bi­ča­je­no mno­go ko­ma­ra­ca i is­ta­kla da se ove go­di­ne mo­ra­ju pred­u­ze­ti mje­re da se ne­što slič­no ne po­no­vi.
- Bi­lo bi ve­o­ma štet­no za ugled Cr­ne Go­re uko­li­ko Vla­da ne­što hit­no ne pre­du­zme i ne za­u­sta­vi uru­ša­va­nje bi­o­di­ver­zi­te­ta na pod­ruč­ju So­la­ne. Ovo uni­šta­va­nje sop­stve­no­sti za nas ni­je shva­tlji­vo. Do pri­je dvi­je go­di­ne ov­dje se ra­di­lo, a sa­da vi­še ne­ma ni­če­ga. Pu­te­vi su uni­šte­ni, zgra­de su uni­šti­ne, sve se uni­šta­va i pi­ta­mo se ka­ko je to mo­gu­će. Ne­ko mo­ra da bu­de od­go­vo­ran zbog to­ga - iz­ja­vi­la je Štaj­na­ker, ko­me­ta­ri­šu­ći sta­nje u ko­me se na­la­zi pro­stor od 15 mi­li­o­na kva­dra­ta.
M.Kne­že­vić


Hra­na i za pti­ce

Di­rek­tor Cen­tra za za­šti­tu i pro­u­ča­va­nje pti­ca Dar­ko Sa­ve­ljić ka­že da je So­la­na naj­zna­čaj­ni­je mi­gra­tor­no mje­sto na ci­je­loj oba­li Ja­dra­na, jer pred­sta­vlja od­mo­ri­šte za ve­li­ki broj pti­či­jih vr­sta ko­ji­ma je ovo us­put­na sta­ni­ca, od­nmo­ri­šte, gnij­zdi­li­šte i hra­ni­li­šte.
- Za­to je bit­no da se So­la­na za­šti­ti ali da pri­je sve­ga pum­pe, ko­ji­ma se upum­pa­va sla­na vo­da na ba­ze­ne pro­ra­de, jer bez to­ga ne­ma ni hra­ne za pti­ce. So­la­na je da­nas na ko­lje­ni­ma što se ti­če pti­ca, na ba­ze­ni­ma ne­ma sla­ne vo­de, a sa­mim tim ne­ma ni hra­ne, pa se dra­stič­no sma­nju­je broj pti­ca. Ta­kvo sta­nje na­me­će po­tre­bu da se što pri­je re­a­gu­je i da se ovaj je­din­stve­ni pro­stor sa­ču­va. Bu­duć­nost So­la­ne vi­di­mo kao lo­ka­li­tet ko­ji je za­šti­će­ni park pri­ro­de. Ako mi u Cr­noj Go­ri ni­smo to­ga svje­sni, svje­sna je Evrop­ska ko­mi­si­ja i to vr­lo do­bro, ob­zi­rom da smo pu­bli­ko­va­li ja­ko pu­no na­uč­nih ra­do­va, i to je svi­ma ja­sno - na­gla­ša­va Sa­ve­ljić.