Va­lut­ni ri­zik za Cr­nu Go­ru je ogro­man s ob­zi­rom da je kre­dit sa ki­ne­skom Eks­im ban­kom za grad­nju auto­pu­ta za­klju­čen u do­la­ri­ma umje­sto u euri­ma, što je bio pr­vi znak da ne­što ni­je u re­du, pa je dr­žav­ni tu­ži­lac tre­ba­lo od­mah da re­a­gu­je, ka­zao je član skup­štin­skog od­bo­ra za eko­no­mi­ju Ne­boj­ša Me­do­je­vić (DF). On je to re­kao ko­men­ta­ri­šu­ći ju­če­ra­šnju iz­ja­vu mi­ni­stra fi­nan­si­ja Ra­do­ja Žu­gi­ća da u na­red­nih šest go­di­na, od­no­sno do do­spi­je­ća pr­ve ra­te kre­di­ta, ne­će bi­ti va­lut­nog ri­zi­ka, a da je na du­gi rok te­ško pro­ci­je­ni­ti od­nos eura i do­la­ra. Žu­gić je ka­zao da ni­je bi­lo mo­guć­no­sti da se kre­dit za­klju­či u euri­ma.
Me­do­je­vić je is­ta­kao da će od­nos eura i do­la­ra bi­ti pred­met oštrih svjet­skih su­ko­ba iz­me­đu Evro­pe i SAD, na ko­je Cr­na Go­ra ne­ma ni­ka­kav uti­caj.
–Ni­ko pa­me­tan ko raz­mi­šlja o in­te­re­si­ma Cr­ne Go­re ne bi ugo­vo­rio po­sao sa Ki­ne­zi­ma u do­la­ri­ma jer Ki­na ima me­ha­ni­zme da uti­če na kurs do­la­ra po­što je naj­ve­ći ku­pac ame­rič­kih dr­žav­nih ob­ve­zni­ca. Kad bi sve te ob­ve­zni­ce do­sta­vi­la na na­pla­tu, Ame­ri­ka bi ban­kro­ti­ra­la – re­kao je Me­do­je­vić i do­dao da dr­ža­va ne smi­je da do­zvo­li da joj ne­ko na­me­će uslo­ve, te da je ugo­vor mo­gao da bu­de u euri­ma ili ju­a­ni­ma.
On je is­ta­kao da je još opa­sni­je to što je Vla­da pri­hva­ti­la kla­u­zu­lu da su po­tra­ži­va­nja ki­ne­ske ban­ke va­žni­ja od is­pla­ta pla­ta i pen­zi­ja.
–Vla­da je pri­hva­ti­la i da se od­rek­ne su­ve­re­ni­te­ta, ta­ko da ki­ne­ska ban­ka, u slu­ča­ju da u bu­dže­tu ne­ma pa­ra, mo­že da na­pla­ti po­tra­ži­va­nja ta­ko što će da pre­u­zme dio te­ri­to­ri­je Cr­ne Go­re. Za­to se ide sa za­ko­nom o eks­pro­pri­ja­ci­ji ko­ji omo­gu­ća­va da Vla­da mo­že da po­nu­di dr­žav­nu ze­mlju u Bu­lja­ri­ci, na Adi Bo­ja­ni, Ja­zu, rud­nik, hi­dro­e­lek­tra­nu i slič­no. Ra­di se o ve­le­i­zdaj­nič­kom ugo­vo­ru, ko­ji mo­že da pot­pi­še sa­mo ma­ri­o­net­ska i ko­rum­pi­ra­na vla­da, sprem­na da ugro­zi vi­tal­ne na­ci­o­nal­ne in­te­re­se zbog ne­ke pro­vi­zi­je – re­kao je Me­do­je­vić.
On je pod­sje­tio da je već po­vu­če­na tran­ša od 91 mi­li­on do­la­ra kre­di­ta, „a to što se ra­ta pla­ća tek za šest go­di­na ne uma­nju­je va­lut­ni ri­zik jer ka­ma­ta te­če od pr­vog da­na”.
–Oči­gled­no je da se ra­di o ve­o­ma štet­nom ugo­vo­ru ko­ji će vla­da DF-a od­mah ras­ki­nu­ti, a ovih da­na će­mo sta­vi­ti u pro­ce­du­ru i za­kon o re­fe­ren­du­mu jer sma­tra­mo da gra­đa­ni tre­ba da se iz­ja­sne o grad­nji auto­pu­ta – re­kao je Me­do­je­vić, uz na­po­me­nu da je to va­žni­je pi­ta­nje od to­ga da li će Cr­na Go­ra po­sta­ti čla­ni­ca EU ili NA­TO-a jer u me­đu­vre­me­nu mo­že da po­sta­ne dio te­ri­to­ri­je Ki­ne.
Član skup­štin­skog od­bo­ra za eko­no­mi­ju Go­ran Tu­po­nja (Po­zi­tiv­na) sma­tra da Cr­ne Go­ra ni­je smje­la da pri­hva­ti kre­dit u do­la­ri­ma.
–Ne ra­di se o ma­lim, ne­go o ogrom­nim su­ma­ma, ko­je mo­gu da ugro­ze kom­ple­tan eko­nom­ski si­stem, a si­gu­ran sam da je to­kom pre­go­va­ra­nja po­sto­jao pro­stor da se raz­go­va­ra o kre­di­tu u euri­ma. Na taj na­čin se ušlo u ri­zik ko­ji Mi­ni­star­stvo fi­nan­si­ja ni­je smje­lo da pri­hva­ti – re­kao je Tu­po­nja.
Žu­gić je ka­zao da se ni­je mo­gla na­pra­vi­ti kon­ver­zi­ja kre­di­ta iz do­la­ra u euro, ni­ti bo­lje pre­go­va­ra­ti oko kre­di­ta.
- Ki­ne­ska Eks­im ban­ka ni­je da­va­la pro­sto­ra za kre­dit u euri­ma. U vre­me­nu pre­go­va­ra­nja ima­li smo sta­bi­lan od­nos do­la­ra i eura – re­kao je on na­kon kon­fe­ren­ci­je pro­jek­ta EU „Ja­ča­nje upra­vljač­kih ka­pa­ci­te­ta u obla­sti dr­žav­ne po­mo­ći”.
On je na­ja­vio da će an­ga­žo­va­ti sva mo­gu­ća eks­pert­ska zna­nja da pro­ci­je­ne ka­kvi se tren­do­vi oče­ku­ju po pi­ta­nju va­lut­nog ri­zi­ka.
–Na dru­goj stra­ni, ima­mo bli­zu dvi­je mi­li­jar­de eura jav­nog du­ga, pa po­to­nu­ćem eura „do­bi­ja­te” na dru­goj stra­ni – za­klju­čio je Žu­gić.J.V.


Do­ra­di­li za­kon o eks­pro­pri­ja­ci­ji

Žu­gić je re­kao da je Vla­da do­ra­di­la za­kon o eks­pro­pri­ja­ci­ji u smi­slu ade­kvat­ni­je za­šti­te ma­te­ri­jal­nog sta­tu­sa vla­sni­ka.
–Ima­će­mo na Vla­di u pe­tak taj amand­man i u smi­slu prav­nog li­je­ka mo­guć­no­sti za žal­bu. Oba ele­men­ta smo pri­pre­mi­li za Vla­du i na­dam se da će pro­ći Vla­du i po­no­vo ići na za­ko­no­dav­ni od­bor – re­kao je Žu­gić.
On sma­tra da po­sku­plje­nje go­ri­va ne­će uslo­vi­ti rast osta­lih ci­je­na ro­be i uslu­ga, a ko­men­ta­ri­šu­ći za­htje­ve za od­la­ga­nje pri­mje­ne za­ko­na o stran­ci­ma, on je re­kao da se mo­ra na­ći mje­ra i kom­pr­o­mis ko­ji će omo­gu­ći­ti da se ne ugro­zi se­zo­na, a da se isto­vre­me­no za­po­sli do­ma­ća rad­na sna­ga.
–Ako ima­mo 24 hi­lja­de rad­nih do­zvo­la iz­da­tih za stran­ce, a isto­vre­me­no pre­ko 30 hi­lja­da ne­za­po­sle­nih, on­da je ja­sna vla­di­na na­mje­ra da se za­po­sli do­ma­ća rad­na sna­ga, ali ne pre­ko ko­lje­na. Mo­ra­mo na­ći zdrav kom­pro­mis ka­ko bi­smo, s jed­ne stra­ne, uspje­li da sma­nji­mo sto­pu ne­za­po­sle­no­sti, a sa dru­ge stra­ne za­do­vo­lji­li po­tre­be kom­pa­ni­ja u tu­ri­zmu – na­veo je Žu­gić.