Po­da­ci da je pri­rod­ni pri­ra­štaj opao za 60 pro­ce­na­ta, a da je broj ro­đe­ne dje­ce ma­nji za 25 od­sto sa­mo su ne­ki od po­ka­za­te­lja da po­sla­ni­ci tre­ba da usvo­je Pred­log za­ko­na o do­pu­na­ma Za­ko­na o so­ci­jal­noj i dječ­joj za­šti­ti, ko­jim se pred­vi­đa­ju na­kna­de za maj­ke tro­je ili vi­še dje­ce, ko­je ima­ju 15, od­no­sno 25 go­di­na rad­nog sta­ža, po­ru­čio je li­der De­mo­krat­ske na­rod­ne par­ti­je (DNP) i po­sla­nik De­mo­krat­skog fron­ta (DF) Mi­lan Kne­že­vić. Na sjed­ni­ci Skup­šti­ne ka­da se ras­pra­vlja­lo o ovom pred­lo­gu za­ko­na, ko­ji je pod­nio po­sla­nik So­ci­ja­li­stič­ke na­rod­ne par­ti­je (SNP) Alek­san­dar Da­mja­no­vić, Kne­že­vić je upo­zo­rio da Cr­noj Go­ri pri­je­ti bi­je­la ku­ga i da ovaj pred­log za­ko­na do­ži­vlja­va kao bor­bu pro­tiv nje.
– Tvrd­nje dok­to­ra Mi­o­mi­ra Da­ši­ća, ko­ji se po­zi­va na prog­no­ze jed­nog ame­rič­kog in­sti­tu­ta, a ko­je se od­no­se na sta­nje pri­je 1995, za­bri­nja­va­ju­će su. Pre­ma tim prog­no­za­ma, Cr­noj Go­ri po sa­da­šnjoj sto­pi na­ta­li­te­ta tre­ba 410 go­di­na da po­stig­ne dvo­stru­ko ve­ći broj sta­nov­ni­ka i to pod uslo­vom da ne bu­de ra­to­va ili bi­lo ka­kvih ne­po­go­da. Al­ba­ni­ji tre­ba sa­mo 25 go­di­na – upo­zo­rio je on.
Kne­že­vić je pod­sje­tio da se od po­čet­ka 20. vi­je­ka iz dr­ža­ve zbog lo­ših eko­nom­skih pri­li­ka ise­lio ve­li­ki broj gra­đa­na, te da to zvu­či kao po­zna­ta ana­lo­gi­ja sa da­na­šnjim mi­gra­ci­ja­ma sa sje­ve­ra.
– Oko 100.000 sta­nov­ni­ka ise­li­lo se iz Cr­ne Go­re u pe­ri­o­du iz­me­đu 1948. i 1971. i to sve zbog te­ške i ne­za­vid­ne eko­nom­ske si­tu­a­ci­je i ne­raz­vi­je­no­sti cr­no­gor­skog dru­štva. Po­da­tak iz 2009 – u 11 od ukup­no 23 cr­no­gor­ske op­šti­ne broj umr­lih je ve­ći od bro­ja ro­đe­nih oso­ba, a u 10 op­šti­na taj broj stag­ni­ra, dok je sa­mo u Pla­vu i Ro­ža­ja­ma na­ta­li­tet po­zi­ti­van – upo­zo­rio je on.
Po­sla­nik De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta (DPS) Na­da Drob­njak po­no­vi­la je stav ove stran­ke da ne­će da­ti po­dr­šku ovom pred­lo­gu za­ko­na iz raz­lo­ga što, ka­ko je na­ve­la, ni­je ja­sno pre­ci­zi­ran u di­je­lu na­kna­da ro­di­te­lji­ma dje­ce sa in­va­li­di­te­tom, te da je dis­kri­mi­na­tor­ski u od­no­su na že­ne ko­je ni­je­su maj­ke i ko­je ni­je­su ra­di­le.
– U Cr­noj Go­ri broj že­na ko­je su ro­di­le tro­je i vi­še dje­ce je 81.689. Broj za­po­sle­nih že­na ko­je su ro­di­le tro­je ili vi­še dje­ce je 15.493. Zna­či di­rekt­no će bi­ti dis­kri­mi­ni­sa­no 66.196 ko­je su ro­di­le tro­je ili vi­še dje­ce, a me­đu ovim za­po­sle­ni­ma se ne zna ko­li­ko ih je ostva­ri­lo 15 ili 25 go­di­na sta­ža. Ovaj za­kon ne do­vo­di do to­ga da se una­pri­je­di po­lo­žaj po­ro­di­ce, ne­go do dis­kri­mi­na­ci­je jed­ne od dru­ge ka­ter­go­ri­je že­na. Ustav za­i­sta pre­po­zna­je uvo­đe­nje afir­ma­tiv­nih mje­ra, ali ovo ni­je afir­ma­tiv­na mje­ra jer za­što su te že­ne u lo­ši­jem po­lo­ža­ju od ne­kih dru­gih že­na? Ne­ma od­go­vo­ra na to pi­ta­nje. Ovim za­ko­nom se uvo­di jed­na ve­li­ka ne­prav­da jer se sav te­ret ro­di­telj­stva sva­lju­je na ple­ća že­na. Mi ne smi­je­mo ovim za­kon­skim rje­še­njem da ka­žnja­va­mo že­ne ko­je zbog ra­znih raz­lo­ga ni­je­su mo­gle da se ostva­re kao maj­ke, ne smi­je­mo da te­ret ro­di­telj­stva sva­lju­je­mo na le­đa že­na i tre­ba da go­vo­ri­mo o od­go­vor­nom ro­di­telj­stvu – po­ru­či­la je ona.
Pred­la­gač za­ko­na Alek­san­dar Da­mja­no­vić je uka­zao da taj pro­pis ne dis­kri­mi­ni­še, već da afir­mi­še, i da se nji­me ne ča­šća­va­ju že­ne ko­je ra­đa­ju, a us­kra­ću­ju one ko­je ne ra­đa­ju. Pred­lo­gom za­ko­na se, ka­ko je ob­ja­snio, po­ku­ša­va za­šti­ti ra­nji­vi po­lo­žaj že­ne, od­no­sno maj­ke ko­ja ra­di, a ko­ja je ro­di­la tro­je ili vi­še dje­ce.
– Tro­je ili vi­še dje­ce zna­či je­dan prag, gdje se da­je do­pri­nos bor­bi pro­tiv bi­je­le ku­ge ovoj dr­ža­vi, a 15 i 25 go­di­na sta­ža su uze­to kao pro­sjek, od­no­sno kao ne­ki su­bli­mat te že­ne ko­ja je u stal­nom po­ku­ša­ju da spo­ji dvi­je ne­spo­ji­ve stva­ri u da­na­šnjoj neo­li­be­ral­noj Cr­noj Go­ri, u ko­joj ima­mo pu­nu dis­kri­mi­na­ci­ju na tr­ži­štu ra­da – da spo­ji kva­li­tet­no maj­čin­stvo i kva­li­te­tan rad­ni an­ga­žman. Uslo­vi za to su sko­ro ne­mo­gu­ći i he­ro­ji su oni ko­ji to po­je­di­nač­no us­pi­ju. Ovo je jed­na sa­tis­fak­ci­ja za to, ka­ko bi se ovaj ra­nji­vi po­lo­žaj ko­li­ko-to­li­ko ko­ri­go­vao. Ni­je­dan za­kon, pa ovaj, ni­je stvar nov­ca. Za­kon sva­ki, pa i ovaj, stvar je prin­ci­pa i po­li­tič­ke vo­lje – is­ta­kao je on.
Da­mja­no­vić je do­dao da ka­da već vr­hun­ski sport­ski i kul­tur­ni sta­va­ra­o­ci mo­gu da ima­ju na­kna­de za to, one se mo­gu obez­bi­je­di­ti i že­na­ma.
– Pa ni­je­su ma­nji he­ro­ji že­ne sa tro­je ili vi­še dje­ce ko­je su 15 ili vi­še go­di­na osta­vi­le u ne­kom ma­lo­pro­daj­nom objek­tu na no­ga­ma – sma­tra on.
Mla­den Bo­ja­nić, iz Klu­ba ne­za­vi­snih po­sla­ni­ka, na­ja­vio je da će po­dr­ža­ti za­kon.
Po­sla­nik Po­zi­tiv­ne Sr­đan Pe­rić oci­je­nio je da ovaj za­kon ne mo­ra da ima du­go­roč­ne ne­ga­tiv­ne eko­nom­ske po­sle­di­ce jer, ka­ko je uka­zao, do­vo­di do po­ve­ća­nja jav­ne po­tro­šnje, zbog če­ga će ta sred­stva za­vr­ša­va­ti u Cr­noj Go­ri.
– Mo­žda je bo­lje da Vla­da svo­ju stra­te­ško-eko­nom­sku po­tro­šnju po­ve­ća u ovom di­je­lu, ne­go što opra­šta po­re­ze in­ve­sti­to­ri­ma – ka­zao je on.
Re­šad Si­ja­rić, iz Bo­šnjač­ke stran­ke, ka­zao je da će ta par­ti­ja amand­man­ski dje­lo­va­ti na za­kon da se uve­de od­red­ba po ko­joj bi se uve­la na­kna­da za sve maj­ke sa tro­je ili vi­še dje­ce.
– Sma­tra­mo da one ko­je su ra­di­le i ra­đa­le, ima­li su pri­vi­le­gi­ju pa su ra­di­le, ali bi­lo je i onih ko­je ni­je­su ima­le pri­li­ku da ra­de. To je dis­kri­mi­na­ci­ja. Či­nje­ni­ca je da su one ko­je su ra­di­le da su i odva­ja­le u Fond, ali one ko­je ni­je­su ima­le pla­te ni­je­su mo­gle iz­dva­ja­ti. Amand­man­ski će­mo dje­lo­va­ti na za­kon, za nas je sve osta­lo pri­hva­tlji­vo, pod uslo­vom da bu­du ob­u­hva­će­ne sve maj­ke sa tro­je i vi­še dje­ce – na­ja­vio je on.
Da­mja­no­vić je Si­ja­ri­ću re­kao da se na od­bo­ru ne­će iz­ja­šnja­va­ti ni za ni pro­tiv amand­ma­na BS, već će da sa­če­ka da vi­di ka­ko će se ple­num iz­ja­sni­ti o nje­mu.
A.T.


Kao oda že­ni

Po­sla­nik DF Emi­lo La­bu­do­vić ka­zao je da ovaj za­kon do­ži­vlja­va kao odu že­ni.
– Ovaj za­kon je od­raz dru­štve­nog pri­zna­nja he­ro­ji­ma ovog do­ba, a to su že­ne ko­je su uspje­le da se u istom mo­men­tu ostva­re kao pro­fe­si­o­nal­ci tj. ra­de i da isto­vre­me­no bu­du stub po­ro­di­ce, maj­ke i od­ga­je tro­je dje­ce. Ču­di me da ot­por ovom za­ko­nu do­la­zi iz dva ta­bo­ra, od ko­jih je­dan ko­ji ni­ka­da ne bih oče­ki­vao – že­na i ne­kih na­zo­vi žen­skih or­ga­ni­za­ci­ja. Ja se pi­tam ka­kve su to že­ne, ko­je su to že­ne kad im mo­že sme­ta­ti či­nje­ni­ca da ma­kar jed­na je­di­na že­na u Cr­noj Go­ri po­pra­vi svoj eko­nom­ski sta­tus i ostva­ri ne­ko svo­je eko­nom­sko pra­vo. Ne mo­že­mo ka­žnja­va­ti ove ko­je je­su maj­ke, zbog onih ko­je to ni­je­su. Ne­će valj­da ovaj za­kon da do­ne­se pri­vi­le­gi­ju sa­mo že­na­ma opo­zi­ci­o­na­ra, nije valj­da da že­ne ko­je gla­sa­ju za DPS ne­će ima­ti po­zi­tiv­ne efek­te ovog za­ko­na – po­ru­čio je on.