Ba­ra­ke po­kri­ve­ne sa­lo­ni­tom, ko­ji u svom sa­sta­vu ima azbest, sa­gra­đe­ne su u kru­gu ko­tor­ske Op­šte bol­ni­ce kao pri­vre­me­ni objek­ti po­sli­je ze­mljo­tre­sa 1979. go­di­ne, a u upo­tre­bi su i da­nas, iako to eko­lo­ško-me­di­cin­ski stan­dar­di i va­že­ći evrop­ski za­ko­ni ne do­pu­šta­ju. Iako se o ukla­nja­nju ba­ra­ka odav­no go­vo­ri, za sa­da ne­ma na­go­vje­šta­ja da će to stvar­no i da se ura­di, s ob­zi­rom na to da su tre­nut­no u to­ku ra­do­vi adap­ta­ci­je glav­ne zgra­de bol­ni­ce, za ko­je je Mi­ni­star­stvo zdra­vlja u okvi­ru pro­jek­ta ener­get­ske efi­ka­sno­sti pre­ko Svjet­ske ban­ke obez­bi­je­di­lo oko 380 hi­lja­da eura. Ra­do­vi su po­če­li 23. apri­la, a za­vr­še­tak je pla­ni­ran do 23. av­gu­sta. Fa­sa­da je za­bli­sta­la svje­žom bo­jom, a u to­ku je po­sta­vlja­nje elok­si­ra­nih pro­zo­ra i vra­ta, mi­je­nja­nje cri­je­pa na kro­vu, kre­če­nje, dok je u pla­nu i mi­je­nja­nje po­do­va u hod­ni­ci­ma, te po­sta­vlja­nje dru­gog ko­tla za cen­tral­no gri­ja­nje (od so­lar­nih ko­lek­to­ra se od­u­sta­lo zbog ne­do­volj­no po­u­zda­ne sta­ti­ke zgra­de gra­đe­ne po­sle po­tre­sa). Pre­gle­di pa­ci­je­na­ta su re­dov­ni, ali bol­ni­ca i da­lje ku­bu­ri sa ne­do­stat­kom pro­sto­ra za rad, te se ne­ke od uslu­ga oba­vlja­ju u ne­u­slov­nim pro­sto­ri­ja­ma.
– Re­vi­ta­li­za­ci­ja glav­ne zgra­de, po­dig­nu­te po­sli­je po­tre­sa, bi­la je neo­p­hod­na. U funk­ci­ji su još uvi­jek pet ba­ra­ka: za di­ja­li­zu (re­kon­stru­i­sa­na 2007. go­di­ne), ba­ra­ka za tran­sfu­zi­ju (pod upra­vom Za­vo­da za tran­sfu­zi­ju kr­vi Cr­ne Go­re), ba­ra­ka-la­bo­ra­to­ri­ja, ba­ra­ka za prav­nu i eko­nom­sku slu­žbu i ba­ra­ka za dio teh­nič­ke slu­žbe. One su odav­no pla­ni­ra­ne da se ru­še, jer ima­ju kro­vo­ve od azbe­sta (sa­lo­nit), či­ja pra­ši­na mo­že bi­ti iza­zi­vač kar­ci­no­ma plu­ća. Nji­ho­vo ukla­nja­nje zah­ti­je­va an­ga­žo­va­nje po­seb­ne slu­žbe i po­seb­no skla­di­šte­nje. Za to nam tre­ba­ju do­dat­na sred­stva, ko­ja mi ne­ma­mo i na­mje­ra­va­mo da ih tra­ži­mo od mi­ni­star­stva pre­ko po­sto­je­ćih pro­je­ka­ta. Ako se ba­ra­ke bu­du sru­ši­le i uklo­ni­le, on­da bi tre­ba­lo da po­dig­ne­mo ade­kva­tan pro­stor za smje­štaj ovih slu­žbi, po­što već ima­mo in­fra­struk­tu­ru za vo­du, stru­ju, ka­na­li­za­ci­ju... Sa­ma grad­nja ne bi to­li­ko ko­šta­la ko­li­ko ski­da­nje obje­ka­ta, što kad-tad mo­ra da se oba­vi – na­gla­ša­va Edi­ta Sta­ro­vić, di­rek­tor­ka bol­ni­ce, do­da­ju­ći da im ne­do­sta­je oko hi­lja­du i po kva­dra­ta, ko­li­ko je bi­lo pri­je ru­še­nja 1979. go­di­ne, što su bi­li iz­vor­ni ka­pa­ci­te­ti bol­ni­ce, gra­đe­ne u do­ba Austri­je.
– Taj pro­stor nam je neo­p­ho­dan ka­ko bi­smo mo­gli da ra­di­mo pu­nim ka­pa­ci­te­ti­ma. Sa­da pa­ci­jen­ti za la­bo­ra­to­ri­ju če­ka­ju va­ni, jer unu­tra ne­ma pro­sto­ra, pa­ci­jen­ti ko­ji idu na di­ja­li­zu, a li­je­če­ni su bol­nič­ki, tre­ba da sa kre­ve­tom pre­đu ci­je­li park, i kad pa­da ki­ša i kad gri­je sun­ce. Po­treb­no je da sve to po­ve­že­mo, da na­pra­vi­mo ar­hi­tek­ton­ski pri­stup i lif­to­ve za in­va­li­de, ko­ji su po­sta­vlje­ni u jed­nom di­je­lu bol­ni­ce, ali ih ne­ma još na oč­nom i ušnom odje­lje­nju – re­kla je Sta­ro­vić.
Rad u ba­ra­ka­ma sa azbest­nim kro­vo­vi­ma naj­vi­še šte­ti za­po­sle­ni­ma, sma­tra Lji­lja Ra­du­no­vić, di­rek­tor­ka NVO „Eko cen­tar Del­fin“.
– Te ba­ra­ke su re­ci­di­vi iz pro­šlo­sti i njih bol­ni­ca tre­ba što pri­je da se ri­je­ši, jer ogra­ni­če­ni uslo­vi ra­da vi­še šte­te za­po­sle­ni­ma ne­go gra­đa­ni­ma i Mi­ni­star­stvo zdra­vlja bi tre­ba­lo ti­me da se po­za­ba­vi. Svu­da u svi­je­tu za­bra­nje­na je pro­iz­vod­nja gra­đe­vin­skih ma­te­ri­ja­la ko­ji u svom sa­sta­vu ima­ju azbest, a dr­ža­ve u pret­pri­stup­nom sta­tu­su i čla­ni­ce EU stro­go se pri­dr­ža­va­ju to­ga. Na­ža­lost, kod nas u Cr­noj Go­ri, osim obje­ka­ta po­kri­ve­nih sa­lo­ni­tom, još su u upo­tre­bi do­tra­ja­le vo­do­vod­ne ci­je­vi ko­je su pra­vlje­ne na ba­zi azbe­sta – pri­mje­ću­je Ra­du­no­vić.M.D.P.