Uku­pan dug Fon­da zdrav­stve­nog osi­gu­ra­nja na kra­ju 2014. go­di­ne iz­no­sio je 47 mi­li­o­na eura, što je za 10 mi­li­o­na vi­še u od­no­su na 2013. Ka­ko se kon­sta­tu­je u do­ku­men­tu „Struk­tur­ne re­for­me u zdrav­stve­nom si­ste­mu sa ak­ci­o­nim pla­nom za pe­ri­od 2015-2017. go­di­ne“, ko­ji je Vla­da usvo­ji­la na po­sled­njoj sjed­ni­ci, tro­ško­vi zdrav­stve­nog si­ste­ma iz­no­se čak 7,6 od­sto bru­to do­ma­ćeg po­iz­vo­da (BDP).
Kon­sta­tu­je se da je ana­li­za po­ka­za­la da je po­sto­je­ći si­stem obi­man, dis­per­zi­van, ne­do­volj­no po­ve­zan, sa pre­vi­še ma­njih sku­pih i za­tvo­re­nih si­ste­ma.
– Odo­bra­va­na i opre­di­je­lje­na sred­stva, do­dat­no fi­nan­si­ra­na po is­ka­za­nim po­tre­ba­ma u smi­slu pre­ne­se­nih oba­ve­za iz pret­hod­nog pe­ri­o­da, utro­še­na sop­stve­na sred­stva (nov­ča­na sred­stva ko­ja pla­ća­ju gra­đa­ni kao ko­ri­sni­ci uslu­ge zdrav­stve­noj usta­no­vi) i upo­tri­je­blje­na i utro­še­na sred­stva iz ka­pi­tal­nog bu­dže­ta i do­na­ci­ja, svo­jim ukup­nim iz­no­som su po­ka­za­la da je si­stem zdrav­stva da­le­ko sku­plji od onog ka­ko se to vi­di u sta­ti­stič­ki po­jed­no­sta­vlje­nim še­ma­ma. Fi­nan­sij­ski mo­de­li ko­ji su se ko­ri­sti­li u rje­ša­va­nju pro­ble­ma u si­ste­mu, po­ka­zu­ju da i po­red svih iz­vo­ra fi­nan­si­ra­nja, on ni­je po­stao funk­ci­o­nal­ni­ji, fi­nan­sij­ski ras­te­re­će­ni­ji, ni­ti je re­zul­ti­rao po­ve­ća­nim kva­li­te­tom uslu­ga, već je pro­du­ko­vao no­ve, ne­iz­mi­re­ne oba­ve­ze i po­ka­zao ne­rav­no­mjer­na op­te­re­će­nja i za­sto­je u pro­ce­si­ma po­slo­va­nja, od­no­sno po­ka­zao se ne­do­volj­no kon­tro­li­sa­nim i ure­đe­nim si­ste­mom – kon­sta­tu­je se u do­ku­men­tu.
Mi­ni­star­stvo zdra­vlja kon­sta­tu­je da je po­sle­di­ca ova­kvog na­či­na po­slo­va­nja fi­nan­sij­ska neo­dr­ži­vost si­ste­ma, te da je kva­li­tet zdrav­stve­ne za­šti­te sve ni­ži, što se, ka­ko na­vo­de, ma­ni­fe­sto­va­lo kroz pro­ši­re­nje Mre­že za pru­ža­nje uslu­ga.
– To je za po­sle­di­cu ima­lo još ve­će fi­nan­sij­ske oba­ve­ze. Na ta­kav na­čin je stvo­ren za­ča­ra­ni krug ko­ji je pro­iz­vo­dio lo­ši­ju zdrav­stve­nu za­šti­tu i sve ve­ći tro­šak. Iako su od po­čet­ka re­for­me u si­ste­mu zdrav­stva od­re­đe­ni in­di­ka­to­ri ve­za­ni za zdra­vlje po­bolj­ša­ni, tro­ško­vi u zdrav­stve­nom si­ste­mu su veliki i či­ne 7,6 od­sto BDP-a, a uku­pan dug Fon­da zdrav­stve­nog osi­gu­ra­nja na kra­ju 2014. go­di­ne iz­no­sio je oko 46 mi­li­o­na eura, od­no­sno oko 10 mi­li­o­na eura vi­še ne­go na kra­ju 2013. go­di­ne – na­vo­di se u do­ku­men­tu.
Uka­zu­je se da je „po­ka­za­ni ni­zak ni­vo struč­no­sti iza­bra­nog dok­to­ra“ za po­sle­di­cu imao ne­po­treb­no upu­ći­va­nje ve­li­kog bro­ja pa­ci­je­na­ta na se­kun­dar­ni i ter­ci­jar­ni ni­vo.
Jed­na od pred­lo­že­nih mje­ra je re­duk­ci­ja bol­nič­kih ka­pa­ci­te­ta, ko­ja bi bi­la pra­će­na sma­nja­njem bro­ja da­na li­je­če­nja (ne vi­še od pet da­na) i ve­ćom is­ko­ri­šće­no­šću ka­pa­ci­te­ta (80-85 od­sto).
Pre­i­spi­ti­va­nje osnov­nog pa­ke­ta uslu­ga za pri­mar­ni, se­kun­dar­ni i ter­ci­jar­ni ni­vo i pro­pi­si­va­nje no­vog ade­kvat­nog pa­ke­ta uslu­ga ko­ji se osi­gu­ra­ni­ku nu­di na go­di­šnjem ni­vou, jed­na je od mje­ra ko­ja se pred­la­že u do­ku­men­tu.
– Spro­ve­de­ne mje­re bi do­ve­le do fi­nan­sij­ske ušte­de, sma­nje­nja ne­po­treb­nog upu­ći­va­nja pa­ci­je­na­ta u Kli­nič­ki cen­tar Cr­ne Go­re, una­pre­đe­nja ni­voa zdrav­stve­nih uslu­ga u bol­nič­kim ka­pa­ci­te­ti­ma i sma­nje­nja pro­sto­ra za zlo­u­po­tre­bu in­sti­tu­ta do­pun­skog ra­da. Ovo po­seb­no ima­ju­ći u vi­du da je naj­ve­ća fi­nan­sij­ska re­zer­va iz po­sto­je­ćeg bu­džet­skog okvi­ra upra­vo u bol­nič­kim ka­pa­ci­te­ti­ma. Fi­nan­sij­ske ušte­de bi se usmje­ri­le u edu­ka­ci­ju, teh­no­lo­gi­ju i po­bolj­ša­nje ma­te­ri­jal­nog sta­tu­sa za­po­sle­nih – pre­po­ru­ču­je se u do­ku­men­tu.
A.T.


Mje­re

U ci­lju po­bolj­ša­nja funk­ci­o­ni­sa­nja zdrav­stve­nog si­ste­ma pred­la­že se da se iz­vr­ši pre­ra­spo­dje­la bol­nič­kih ka­pa­ci­te­ta u smi­slu re­duk­ci­je, pre­na­mje­na ka­pa­ci­te­ta u me­di­cin­ske ili ne­ke dru­ge svr­he (nje­ga, dnev­na bol­ni­ca) po in­ter­re­sor­skom prin­ci­pu, te po­dje­la po­stelj­nog fon­da za akut­nu i hro­nič­nu ob­ra­du pa­ci­jen­ta. Pred­la­že se i raz­dva­ja­nje ka­pa­ci­te­ta za hro­nič­nu ob­ra­du na ka­pa­ci­te­te po­treb­ne za ob­ra­du hro­nič­nih zdrav­stve­nih pro­ble­ma, za du­go­traj­nu nje­gu i za pa­li­ja­tiv­nu nje­gu, u skla­du sa prin­ci­pi­ma in­te­gri­sa­ne zdrav­stve­ne za­šti­te. Mi­ni­star­stvo zdra­vlja sma­tra da bi tre­ba­lo iz­vr­ši­ti pre­struk­tur­i­ra­nje akut­nih po­stelj­nih ka­pa­ci­te­ta i ka­pa­ci­te­ta za dnev­nu ob­ra­du pa­ci­je­na­ta (dnev­na bol­ni­ca) i po­ve­ća­ti mo­ti­vi­sa­nost za­po­sle­nih kroz ma­te­ri­jal­nu sa­tis­fak­ci­ju.