Ko­li­ko su igra­ni i do­ku­me­na­tr­ni fil­mo­vi sa­da­šnjost i pro­šlost, su­dent­ski film je bu­duć­nost, po­ru­čio je sa ju­če­ra­šnje kon­fe­ren­ci­je za no­vi­na­re Sr­đan Ko­lje­vić, se­lek­tor sek­ci­je stu­dent­skog fil­ma 29. Her­ceg­nov­skog film­skog fe­sti­va­la. Ove go­di­ne, ka­ko je is­ta­kao, tru­dio se da stu­dent­ski film za­hva­ti re­gi­o­na i bu­de pri­ka­zan po te­mat­skim cje­li­na­ma.
- Este­ti­ka u stu­dent­skim fil­mo­vi­ma je raz­li­či­ta, ali za­bri­nja­va sli­ka svi­je­ta ko­ju stu­den­ti pri­ka­zu­ju jer ona ni­je ni­ma­lo pri­jat­na. Da­kle sli­ka svi­je­ta je nu­god­na sa­mo je nji­hov ugao po­sma­tra­nja te sli­ke raz­li­či­ti i kre­će se od ci­nič­nog, hu­mor­nog do tra­gi­ko­mič­nog. Stu­dent­ski film je na­še sju­tra i za­to sma­tram, da ra­de­ći na ovoj sek­ci­ji fe­sti­va­la, tre­ba ići ka ci­lju for­mi­ra­nja jed­nog sna­žnog je­zgra ko­mu­ni­ka­ci­je iz­me­đu mla­dih umjet­ni­ka - po­ru­čio je Ko­lje­vić.
On je još do­dao da ima plan da sek­ci­ja stu­dent­skog fil­ma za jed­nu do dvi­je go­di­ne re­zul­ti­ra om­ni­bu­som ko­ji će tre­ti­ra­ti je­din­stve­nu te­mu.
Se­nad Šah­ma­no­vić, član ži­ri­ja stu­dent­skog fil­ma, oci­je­nio je da stu­dent­ski film nu­di no­vi, svje­ži­ji po­gled na svi­jet te je ri­ječ o mla­dim lju­di­ma i iz­ra­zi­ma ko­ji su „ ne­u­pr­lja­nim ve­li­kim am­bi­ci­ja­ma”.
Ma­ja To­do­ro­vić, ko­o­ri­na­tor­ka stu­dent­skog fil­ma, uka­za­la je na to da je po­treb­no pri­vu­ći pa­žnju me­di­ja i uka­za­ti im na zna­čaj stu­dent­skog fil­ma, tim pri­je što je ri­ječ o „pre­gršt mla­dih auto­ra ko­ji ima­ju šta da ka­žu i ko­ji­ma tek pred­sto­je ve­li­ki fil­mo­vi”.
Lu­ka Čur­čić, autor fil­ma „Vanj­ski igrač”, is­ta­kao je, da je stu­dent­ski film či­je se pro­jek­ci­je vr­še u Ku­ći Iva An­dri­ća, iz­van­red­na pri­li­ka da sa ko­le­ga­ma raz­mi­je­ni i is­ku­stva i in­for­ma­ci­je.
K.M.


Pri­ča o opra­šta­nju

Na Kan­li ku­li u okvi­ru glav­nom pro­gra­ma fe­sti­va­la pu­bli­ka je ima­la pri­li­ku da od­gle­da film „Umir kr­vi” Se­na­da Šah­ma­no­vi­ća, ko­ji je pri­ka­zan iz­van kon­ku­ren­ci­je.
Sa ju­če­ra­šnje kon­fe­ren­ci­je za no­vi­na­re, autor ovog ostva­re­nja je po­ru­čio, da je cilj i mo­tiv fil­ma vi­še bio oprost.
- Po­ku­ša­vao sam se iz­ra­zi­ti vi­še kroz sim­bo­le, ka­ko bih kroz kon­trast po­ja­čao osje­ća­nje če­žnje. Ovo ni­je is­klju­či­vo cr­no­gor­ska pri­ča, ovo je uni­ver­zal­na pri­ča. Svi mo­ra­mo da ima­mo ka­pa­ci­tet da opro­sti­mo. Za me­ne to je po­en­ta ži­vo­ta. Krug osve­te mo­ra bi­ti pre­ki­nut – ka­zao je naš re­di­telj.
Nje­gov film je na fe­sti­va­lu u Ba­nja Lu­ci pro­gla­šen naj­bo­ljim, a autor ocje­nju­je da na­gra­de sa­mo pred­sta­vlja­ju vje­tar u le­đa i pod­sti­caj da se na­da­lje kre­ne hra­bri­je i od­luč­ni­je.
Edin Ja­ša­ro­vić, je­dan od pro­du­ce­na­ta fil­ma, ka­zao je da je film in­te­re­san­tan sa pro­duk­cij­ske tač­ke gle­di­šta. Ot­kri­va lo­ka­li­te­te na ko­ji­ma je sni­man, a ko­ji u se­bi no­se po­seb­nu lje­po­tu, po­put sta­rih vo­de­ni­ca, a zbog ko­jih film iz­le­da sku­plji ne­go što je­ste.
U tom kon­tek­stu se osvr­nuo i na no­vi Za­kon o ki­ne­ma­to­gra­fi­ji u Cr­noj Go­ri ko­ji je oci­je­nio do­brim ali ne i do­volj­nim po pi­ta­nju me­ha­ni­za­ma pri­mje­ne. Sma­tra da dr­ža­va tre­ba ja­sno da ka­že da li že­li da ula­že u film.
Sce­na­ri­sta Ste­fan Bo­ško­vić je re­kao da je sce­na­rio na­pi­san pri­je ne­ko­li­ko go­di­na i to za TV dra­mu, ali da je na­kon su­sre­ta i raz­go­vo­ra sa Šah­ma­no­vi­ćem od­lu­čio da ga pri­la­go­dui kra­ćoj for­mi i pri­či u sli­ka­ma, te da este­ti­ka ovog fil­ma ide van ru­ral­nog.
K.M.


Raz­ot­kri­va­nje unu­tra­šnjeg svi­je­ta

Ostva­re­nje „Tra­ve­la­tor” je na­gra­đe­no na pre­sti­žnom fe­sti­va­lu A ka­te­go­ri­je u Mon­tre­a­lu za no­vi pri­stup fil­mu, a nje­gov autor Du­šan Mi­lić, po­ru­ču­je da je ri­ječ o her­me­ne­u­tič­kom ostva­re­nju ko­je ni­je na­mi­je­nje­no ši­roj pu­bli­ci. Usled ne­do­stat­ka sred­sta­va, film je sni­man pu­nih pet go­di­na, a je­dan od lo­ka­li­te­ta na ko­ji­ma je sni­man su i koc­kar­ni­ce u Las Ve­ga­su.
- Imao sam vr­lo ra­di­kal­nu ide­ju da na­pra­vim pri­ču za za­htjev­ni­ju pu­bli­ku. Ne mi­slim da sam dao ne­ki nov pri­stup fil­mu, jer je ne­li­ne­ar­na na­ra­tiv­na struk­tu­ra već vi­đe­na. Htio sam da na­pra­vim unu­tra­šnju pri­ču o jed­nom mla­dom čo­vje­ku ko­ji ži­vi ov­dje u bi­je­di osli­ka­noj eko­nom­skim kri­za­ma i ra­tom, a ko­ji od­la­zi u svi­jet jed­na­ko bi­je­dan ali u dru­goj este­ti­ci. Las Ve­gas ka­ko to ima­ju obi­čaj da ka­žu je naj­ve­ći sliv­nik svi­je­ta – ka­zao je on.
Zbog flu­id­no­sti pro­to­ka vre­me­na i pro­sto­ra u fil­mu ko­ji pri­ča unu­tra­šnju pri­ču čo­vje­ka, on za­i­sta zah­ti­je­va pa­žlji­vog i pro­bra­nog gle­da­o­ca, na­veo je Mi­lić.
Ka­mer­man Pe­tar Po­po­vić go­vo­rio je o po­te­ško­ća­ma sni­ma­nja fil­ma u Las Ve­ga­su u ko­jem su osta­li par mje­se­ci, tra­že­nju do­zvo­la za sni­ma­nja u koc­kar­ni­ca­ma za ko­je su po­če­sto bi­li od­bi­ja­ni, ali i sce­no­gra­fi­ji ko­ja je po se­bi bi­la na­ra­tiv­na gdje god oko ka­ma­re bi­lo upe­re­no.
K.M.


Do­ku­men­ra­ni film bri­še gra­ni­ce

Iz obi­lja do­ku­ma­ne­tar­nog fil­ma ko­ji se prek­si­noć ba­vio „žen­skim te­ma­ma”, Vla­di­mir Pe­ro­vić, se­lek­tor, iz­do­vo­jio je „Tok” Mi­ša Ob­ra­do­vi­ća, „Dan jed­ne dje­voj­ke” Ro­ze Ha­ne Ci­gler i „Cr­ve­na him­ba” auto­ra Apar Tu­li­ja i La­ri­se Pe­le.
Pe­ro­vić je oci­je­nio da su pro­jek­ci­je otvo­ri­le ve­li­ku te­mu bri­sa­nja gra­ni­ce iz­me­đu do­ku­men­tar­nog i igra­nog fil­ma, ali i pi­ta­nje ko­li­ko do­ku­men­ta­ri­sta smi­je da in­ter­ve­ni­še u stvar­no­sti.
Ob­ra­do­vić, je is­ta­kao da kao ne­ko ko ni­je po pro­fe­si­ji re­di­telj, već glu­mac stva­ra­ju­ći film ni­je po­sta­vljao se­bi strikt­na ogra­ni­če­nja. Na­gla­sio je da ni­je že­lio na­pra­vi­ti ho­um vi­deo, već ostva­re­nje bli­že do­ku­fi­šnu, jer je že­lio na­gla­si­ti ti­ši­nu i otu­đe­nost. Ka­zao je da ra­di na sce­na­ri­ju za du­go­me­tra­žni film ko­ji će bi­ti na fo­nu do­ku­fik­šna.
Ci­gler je, s dru­ge stra­ne, go­vo­ri­la o po­te­ško­ća­ma stva­ra­nja fil­ma sa ju­na­ki­njom ko­ja je pro­šla stra­ho­vi­tu ži­vot­nu pat­nju i ko­joj se mo­ra­la pri­bli­ži­ti ta­ko, da ta pat­nja bu­de vi­dlji­va na plat­nu. Sma­tra da je osnov­no pra­vi­lo u stva­ra­nju do­ku­men­tar­nog fil­ma, sti­ca­nje po­vje­re­nja.
Tu­li i Pe­le ko­ji su se go­di­na­ma ba­vi­li fo­to­gra­fi­jom, ka­za­li su, da su se že­lje­li oku­ša­ti u do­ku­men­tar­nom fil­mu sni­ma­ju­ći osta­vre­nje o ple­me­nu Him­ba u Afri­ci.
Že­lje­li su da uka­žu na pro­be­lem od­no­sa tra­di­ci­je i mo­der­nog i čo­vje­ko­vog opre­dje­lje­nja za jed­no ili dru­go. I oni su apo­stro­fi­ra­li po­vje­re­nje kao ključ­no, ali i osvje­ža­va­ju­ći osje­ćaj pa­lje­nja ka­me­re i pu­šta­nja da ži­vot te­če u od­no­su na fo­to apa­rat i je­dan frejm ži­vo­ta.
K.M.