Kur­ban od 24. sep­tem­bra
Pre­ma zva­nič­nom ka­len­da­ru Islam­ske za­jed­ni­ce, pr­vi dan Kur­ban baj­ra­ma bi­će če­tvr­tak, 24. sep­tem­bar. Ovaj naj­ve­ći islam­ski pra­znik ima dvo­stru­ko zna­če­nje, jer se pri­no­se žr­tve i ri­ječ je o ha­džij­skom baj­ra­mu. Naj­če­šće se za Kur­ban žr­tvu­je ovan, a kur­ban­sko me­so se di­je­li fa­mi­li­ji, si­ro­ma­šni­ma, pri­ja­te­lji­ma, te oni­ma ko­ji­ma je to naj­vi­še po­treb­no. Kur­ban baj­ram se još na­zi­va i Ha­dži-baj­ram jer mu­sli­ma­ni od­la­ze na hadž. Iz op­šti­ne Ul­cinj će, ka­ko je ra­ni­je sa­op­šte­no, ove go­di­ne na hadž kre­nu­ti 21 oso­ba, pre­nio je por­tal Ul-in­fo.M.S.

Ja­dran si­gu­ran
Za­po­vjed­nik Hr­vat­ske rat­ne mor­na­ri­ce, ko­mo­dor Pre­drag Sti­pa­no­vić, sma­tra da je Ja­dran još si­gur­no mo­re, ali da se sve ze­mlje ko­je se osla­nja­ju na nje­ga mo­ra­ju pri­pre­mi­ti za pri­jet­nje i iza­zo­ve ko­ji se mo­gu po­ja­vi­ti ne sa­mo u vo­da­ma Ja­dran­skog mo­ra, već u ci­je­lom Me­di­te­ra­nu i Cr­nom mo­ru, sa ko­ji­ma či­ni ne­ras­ki­di­vu cje­li­nu. On je oci­je­nio da ma­li in­ci­dent u Ja­dra­nu mo­že iza­zva­ti ve­li­ke i te­ške po­sle­di­ce po eko­no­mi­ju ze­ma­lja ko­je se osla­nja­ju na nje­ga, a či­ji zna­ča­jan dio GDP-a za­vi­si od  tu­ri­zma.
– Ko­mo­dor Sti­pa­no­vić na­gla­ša­va da odav­no  ko­a­bi­ti­ra­mo sa ne­kim eko­lo­škim opa­sno­sti­ma u Ja­dra­nu, kao što su  mi­li­o­ni to­na go­ri­va na tr­go­vač­kim bro­do­vi­ma i tan­ke­ri­ma, kao i vi­še od hi­lja­du plat­for­mi za va­đe­nje pli­na. On do­da­je da, po­red eko­lo­ških opa­sno­sti ko­je no­se,  i bro­do­vi i tan­ke­ri i plat­for­me mo­gu bi­ti pred­met te­ro­ri­stič­kih na­pa­da, te da je pro­li­fe­ra­ci­ja oruž­ja za ma­sov­no uni­šte­nje ta­ko­đe mo­gu­ći dio te pri­če – sa­op­šte­no je iz Mi­ni­star­stva od­bra­ne.M.S.

Za­do­volj­ni za­ko­nom
Cen­tar za za­šti­tu i pro­u­ča­va­nje pti­ca ocje­nju­je na­crt za­ko­na o za­šti­ti pri­ro­de iz­u­zet­nim na­pret­kom u di­je­lu na­ci­o­nal­nog za­ko­no­dav­stva ko­ji pre­po­zna­je i uva­ža­va po­li­ti­ke Evrop­ske uni­je. Ka­ko na­vo­de, da je ri­ječ o do­ku­men­tu ko­ji je od ve­li­kog zna­ča­ja za za­šti­tu pri­ro­de go­vo­ri i či­nje­ni­ca da je ob­ra­đi­vač za­ko­na uva­žio zna­čaj pti­ca i iz­dvo­jio ih u po­seb­nu gru­pu ko­jom se akt ba­vi. Na ovaj na­čin in­kor­po­ri­ran je sva­ki član Pti­či­je di­rek­ti­ve što se ne mo­že re­ći za osta­le za­ko­ne ko­ji po­sred­no ure­đu­ju ovu oblast. M.S.

Đo­kaj u Bu­dim­pe­šti
Ge­ne­ral­ni di­trek­tor Di­rek­to­ra­ta za una­pre­đe­nje pra­va i slo­bo­da ma­njin­skih na­ro­da Le­on Đo­kaj uče­stvo­vao je na dvo­dnev­nom Ro­ma­ver­si­tas sa­mi­tu u Bu­dim­pe­šti. Sa­mit je oku­pio vi­še de­se­ti­na stu­de­na­ta rom­ske na­ci­o­nal­no­sti Ma­đar­ske, Bu­gar­ske, Ma­ke­do­ni­je, Al­ba­ni­je, Cr­ne Go­re, Sr­bi­je, Ko­so­va i Mol­da­vi­je. Sa­mit je is­pra­tio de­se­to­go­di­šnji­cu osni­va­nja Rom­skog obra­zov­nog fon­da.
– Đo­kaj je pre­nio is­ku­stva i do­bre prak­se ko­je Vla­da im­ple­men­ti­ra u in­klu­ziv­ni pro­ces rom­ske i egip­ćan­ske po­pu­la­ci­je – sa­op­šte­no je iz Mi­ni­star­stva za ljud­ska i ma­njin­ska pra­va. M.S.