Pre­slu­ša­va­njem te­le­fon­skih raz­go­vo­ra ju­če je u Vi­šem su­du u Pod­go­ri­ci na­sta­vlje­no su­đe­nje uhap­še­ni­ma u po­li­cij­skoj ak­ci­ji „Mar­ta”. Pred vi­je­ćem su­di­je Ve­sne Pe­an našla su se bra­ća Mi­ro­slav i Mom­či­lo Ž. Mi­lić, nji­ho­ve su­pru­ge Emi­na i Ma­ja kao i maj­ka Ma­ri­ca Mi­lić. Osim njih, op­tu­žbom su ob­u­hva­će­ni i Si­mo G. Đu­ro­vić, Ivan B. No­va­ko­vić, Raj­ko M. Ra­da­no­vić, Me­fit F. Ser­da­re­vić, Vla­di­mir V. Ra­do­vić, Ra­do­van L. Mu­jo­vić, Ra­do­sav M. Vuk­če­vić, Mi­o­drag B. Bu­la­to­vić, Velj­ko V. Ko­va­če­vić, Ni­ko­la P. Mi­ću­no­vić, Slo­bo­dan Lj. Bu­la­jić, Vi­dak T. Ra­mo­vić, De­jan R. Pa­vi­će­vić, Igor M. Ma­ri­no­vić i De­jan S. Ra­ško­vić, zbog kri­vič­nog dje­la neo­vla­šće­na pro­iz­vod­nja, dr­ža­nje i sta­vlja­nje u pro­met opoj­nih dr­o­ga i ne­do­zvo­lje­no dr­ža­nje oruž­ja.
Ve­ći dio raz­go­vo­ra, ko­ji su pre­slu­ša­ni u sud­ni­ci Vi­šeg su­da, bi­li su ši­fro­va­ni i vo­di­li su ih bra­ća Mom­či­lo i Mi­ro­slav Mi­lić sa ne­po­zna­tim li­ci­ma. U jed­nom od raz­go­vo­ra sa ne­po­zna­tim li­cem ču­lo se i ka­ko Mi­ro­slav pi­ta: „Šta to, Mi­jo jed­no pri­ča, dru­go ra­di?” Sa dru­ge stra­ne ži­ce usli­je­dio je od­go­vor „Ne znam, bra­te, sad ću ga zva­ti da ga pi­tam i da mu j... ma­ter. Ako će­mo da se igra­mo pr­lja­vih iga­ra, ja sam za to struč­njak. No, sa­mo mi tre­ba tvo­je ze­le­no svje­tlo.”
Ne­du­go za­tim, istog da­na ova dva li­ca po­no­vo se ču­ju te­le­fo­nom i ko­men­ta­ri­šu:„ Zna­či, ni­je sa­mo Mi­jo u pi­ta­nju, no su sva tro­ji­ca lju­di ko­ji­ma sam po­slao po­ru­ku če­ka­la na ka­pi­ji...” Dru­gi glas od­go­va­ra: Ne bri­ni, sa­mo da pro­đe da­na­šnji dan, pa će se sve ri­je­ši­ti.”
Me­đu tran­skrip­ti­ma na­šlo se i ne­ko­li­ko po­ru­ka ko­je su raz­mi­je­ni­li op­tu­že­ni.
„Ovo auto što tre­ba da stig­ne je kao por­še, pro­bao sam ga. Đe­ca ka­žu da je pr­vi – cr­ta­ni od­li­čan. Dru­gi je so­li­dan, ali ni­je kao ovaj. Za ovim je to­tal­na po­ma­ma ”, pi­še u jed­noj od po­ru­ka.
Sle­de­ći SMS je gla­sio: „Je­si li pro­ba to mo­je auto?” Usli­je­dio je od­go­vor: „Je­sam, ide od­lič­no. Baš če­kam da se ja­viš i da obr­nem još je­dan krug.”
In­te­re­san­tan raz­go­vor ko­ji je ta­ko­đe ši­fro­van vo­di­li su Ma­ja i Mi­ro­slav Mi­lić.
„Ona tri me­tra iz ku­hi­nje ho­ću li uze­ti da po­mi­je­šam sa ovim no­vim? Od­lu­či se, bra­te, čas oćeš da po­mi­je­šam čas ne­ćeš” obra­ti­la se Ma­ja Mi­ro­sla­vu po­ku­ša­va­ju­ći da od nje­ga do­bi­je od­go­vor. Po­tom na­sta­vlja: „Ja bih ova­ko, a ti ka­ko `oćeš, ti si uvi­jek naj­pa­met­ni­ji”, obra­ća mu se lju­ti­to, na­kon što ne do­bi­ja od nje­ga od­go­vor. Mi­ro­slav je po­tom pi­ta: „A ko­li­ko fa­li?”, na šta mu ona od­go­va­ra: „Okle znam, valj­da če­ti­ri. Ka­ko da znam kad ni­sam bi­la tu”.VJ.D.


Ima li prav­de ovdje

U jed­nom od raz­go­vo­ra iz­me­đu Mi­ro­sla­va i ne­po­zna­tog li­ca ču­lo se: „E sad gle­dam na vi­je­stima i smi­jem se. U ka­kvoj ze­mlji mi ži­vi­mo. Pu­šti­li su ono­ga Ške­ro­vi­ća i si­na mu. A znaš li od ko­ga ti je to sve kre­nu­lo? Ne­ćeš vje­ro­va­ti. Od Velj­ka Bu­la­to­vi­ća. Ima li prav­de ođe, bra­te, na­šli gr­di­lo dro­ge, mu­ni­ci­je pu­ške, pi­što­lje, a su­di­ja ih pu­štio da se bra­ne sa slo­bo­de”. Sa­go­vor­nik mu od­go­va­ra: „Čuo sam ja da su oni ne­što za­jed­no pe­tlja­li, da mu je ovaj dao pa­re za sto­va­ri­šte, jer ovaj ni­je imao ga­ća na g...”