Vla­da Cr­ne Go­re, na pred­log Mi­ni­star­stva odr­ži­vog raz­vo­ja i tu­ri­zma, u pro­šloj go­di­ni je da­la 19 sa­gla­sno­sti za iz­vo­đe­nje pri­prem­nih ra­do­va ve­ćeg obi­ma za 19 pro­je­ka­ta, od­no­sno da­la je ze­le­no svje­tlo za grad­nju bez gra­đe­vin­ske do­zvo­le, iako bi ovaj me­ha­ni­zam tre­ba­lo da se ko­ri­sti u iz­u­zet­nim si­tu­a­ci­ja­ma. Me­ha­ni­zam ko­ji bi tre­ba­lo ko­ri­sti­ti u si­tu­a­ci­ja­ma ka­da se, na pri­mjer, de­si ne­ka ha­va­ri­ja, kli­zi­šte i slič­no, Vla­da je ko­ri­sti­la i za ne­ke od ključ­nih pro­je­ka­ta, po­put auto­pu­ta Bar – Bo­lja­re, ali i za grad­nju ho­te­la ili hi­droe­lek­tra­na kom­pa­ni­ja­ma bi­zni­sme­na bli­skih vla­sti.
Iako ovaj in­sti­tut pred­vi­đa Za­kon o ure­đe­nju pro­sto­ra i iz­grad­nji obje­ka­ta, struč­nja­ci upo­zo­ra­va­ju da bi ga vr­lo ri­jet­ko tre­ba­lo ko­ri­sti­ti, s ob­zi­rom na to da bi se mo­gao zlo­u­po­tri­je­bi­ti, jer se ključ­ni pro­jek­ti ra­de bez gra­đe­vin­ske do­zvo­le.
Ta­ko je Vla­da na pred­log Mi­ni­star­stva odr­ži­vog raz­vo­ja da­la sa­gla­snost po za­htje­vu Mi­ni­star­stva sa­o­bra­ća­ja i po­mor­stva za iz­vo­đe­nje pri­prem­nih ra­do­va ve­ćeg obi­ma za iz­grad­nju objek­ta auto­pu­ta Bar – Bo­lja­re, od­no­sno pri­o­ri­tet­ne di­o­ni­ce Smo­ko­vac – Uvač – Ma­te­še­vo. Vrijednost izgradnje autoputa je oko milijardu eura.
Pre­ma zva­nič­nim po­da­ci­ma Mi­ni­star­stva odr­ži­vog raz­vo­ja za 2015, u su­sret se iza­šlo i Cr­no­gor­skom elek­tro­pre­no­snom si­ste­mu za pri­prem­ne ra­do­ve ve­ćeg obi­ma na iz­grad­nji di­je­la pri­stup­ne sa­o­bra­ćaj­ni­ce za tra­fo­sta­ni­cu 400/110/35 kV La­stva, u za­hva­tu De­talj­nog pro­stor­nog pla­na za ko­ri­dor da­le­ko­vo­da 400 kV sa op­tič­kim ka­blom od Cr­no­gor­skog pri­mor­ja do Plje­va­lja i pod­mor­ski kabl 500 kV sa op­tič­kim ka­blom Ita­li­ja – Cr­na Go­ra u Ko­to­ru. Ovom pred­u­ze­ću da­ta je sa­gla­snost i za iz­grad­nju pri­stup­nih pu­te­va i te­me­lja za da­le­ko­vo­de DV 2 400 La­stva – Tre­bi­nje i La­stva – Plje­vlja (di­o­ni­ca La­stva Če­vo). Radovi na ovom projektu koštaju oko 105 miliona eura.
Po­zi­tiv­no je od­lu­če­no i po za­htje­vu Di­rek­ci­je za sa­o­bra­ćaj za re­kon­struk­ci­ju ma­gi­stral­nog pu­ta M-2.4 Pe­tro­vac – Bar, u smi­slu po­ve­zi­va­nja ovog put­nog prav­ca sa na­se­ljem Rut­ke iz­grad­njom pod­vo­žnja­ka sa dvi­je sa­o­bra­ćaj­ne tra­ke i obo­stra­nim tro­to­a­ri­ma.
Vla­da je pri­vre­me­nu gra­đe­vin­sku do­zvo­lu da­la i kom­pa­ni­ji „Qd Hotel And Pro­perty In­vest­ment Mon­te­ne­gro” „za iz­grad­nju objek­ta od op­šteg in­te­re­sa” mje­šo­vi­tog ri­zor­ta „Pla­vi ho­ri­zon­ti”.
Do­zvo­lu za pri­prem­ne ra­do­ve, od­no­sno grad­nju bez gra­đe­vin­ske do­zvo­le, do­bi­la je i kom­pa­ni­ja „Hi­dro­e­ner­gi­ja Mon­te­ne­gro”. U toj fir­mi 40 od­sto vla­ni­štva ima He­me­ra ka­pi­tal, či­ji je osni­vač Oleg Ob­ra­do­vić, dok po 30 po­sje­du­ju Ran­ko Ubo­vić i Alek­san­dar Mi­jaj­lo­vić, koji su ranije pominjani kao ne­for­mal­ni vla­sni­ci nekadašnjeg ka­fi­ća „Grand”. Nji­ma je da­ta sa­gla­sno­sti za iz­vo­đe­nje pri­prem­nih ra­do­va ve­ćeg obi­ma za iz­grad­nju hi­dro­e­lek­tra­ne Ka­lu­dra i 35 kV pri­klju­če­nje mi­ni-hi­dro­e­lek­tra­ne Ka­lu­dra. Vrijednost ovog projekta je oko 2,4 miliona.
Kom­pa­ni­ja „Lu­šti­ca de­ve­lop­ment” do­bi­la je sa­gla­snost za grad­nju pro­me­na­de ho­te­la i in­fra­struk­tur­nih sa­dr­ža­ja u Tiv­tu, te za iz­grad­nju pri­stup­ne sa­o­bra­ćaj­ni­ce ko­ja po­ve­zu­je re­gi­o­nal­ni put MR2 i glav­nu ma­ri­nu u tom gra­du. Ovoj kom­pa­ni­ji je do­zvo­lje­no da na ova­kav na­čin gra­di i ho­tel ka­te­go­ri­je mi­ni­mum če­ti­ri zvje­zdi­ce sa pra­te­ćom sa­o­bra­ćaj­ni­com i du­gim in­fra­struk­tur­nim sa­dr­ža­ji­ma, kao i sa­o­bra­ćaj­ni­cu ko­ja vo­di pre­ma ur­ba­ni­stič­kim par­ce­la­ma UP2, UP3, UP4 i UP5.
I fir­ma „Ka­lam­per” do­bi­la je sa­gla­snost za grad­nju ma­log ho­te­la sa če­ti­ri zvje­zdi­ce u za­hva­tu de­talj­nog ur­ba­ni­stič­kog pla­na „Ve­li­ki pi­je­sak” u Op­šti­ni Bar.
Du­go­go­di­šnji pro­fe­sor Gra­đe­vin­skog fa­kul­te­ta u Pod­go­ri­ci i po­sla­nik Je­li­sa­va Ka­le­zić ob­ja­šnja­va da ni­je uobi­ča­je­no da­va­ti pri­vre­me­ne gra­đe­vin­ske do­zvo­le, od­no­sno do­zvo­le za pri­prem­ne ra­do­ve, po­seb­no za va­žne pro­jek­te. Ona is­ti­če da je taj me­ha­ni­zam pred­vi­đen za iz­u­zet­ne si­tu­a­ci­je, po­put hit­ne sa­na­ci­je in­fra­struk­tu­re zbog ne­pred­vi­di­vih ha­va­ri­ja.
Ka­le­zi­će­va uka­zu­je da su po Za­ko­nu o ure­đe­nju pro­sto­ra i iz­grad­nji obje­ka­ta re­sor­no mi­ni­star­stvo i lo­kal­ni se­kre­ta­ri­ja­ti oba­ve­zni da pri­pre­me go­di­šnje i vi­še­go­di­šnje pla­no­ve ure­đe­nja pro­sto­ra, ko­ji su oba­ve­zu­ju­ći i za dr­ža­vu i za lo­kal­nu upra­vu.
– Če­sto po­se­za­nje za van­red­nim ma­ha­ni­zmi­ma mo­že da uka­že na ne­do­volj­nu struč­nost upra­ve,
ma­ni­pu­la­ci­ju jav­nim fon­do­vi­ma, po­kre­ta­nje pro­jek­ta u skla­du sa že­lje­nom di­na­mi­kom omi­lje­nog iz­vo­đa­ča i ta­ko da­lje – upo­zo­ri­la je ona.
Ka­le­zi­će­va na­vo­di da će ana­li­za na­ve­de­nih 19 sa­gla­sno­sti u 2015 – ob­u­hvat još ne­ko­li­ko go­di­na, iz­bor iz­vo­đa­ča pu­tem jav­nih na­bav­ki (ako se ra­di o bu­džet­skim sred­stvi­ma), ras­pi­si­va­nje jav­nih kon­kur­sa za ur­ba­ni­stič­ko-ar­hi­tek­ton­sko rje­še­nje, dok se, ka­ko ka­že, isto­vre­me­no iz­vo­de ra­do­vi od stra­ne omi­lje­nih in­ve­sti­to­ra, ne­po­gre­ši­vo po­ka­za­ti da je u broj­nim slu­ča­je­vi­ma do­šlo do uzur­pa­ci­je jav­nog in­te­re­sa kad je pro­stor u pi­ta­nju.
– Če­sto su u pi­ta­nju i ne­prin­ci­pi­jel­no, ne­za­ko­ni­to ili ne­tran­spa­rent­no ura­đe­ni re­gu­la­ci­o­ni pla­no­vi, ka­ko bi se is­po­slo­va­le lo­ka­ci­je, na ko­ji­ma se po­sli­je pre­či­com za­po­či­nju ra­do­vi – po­ja­šnja­va Ka­le­zi­će­va.
Ona is­ti­če da je za­kon ja­san po pi­ta­nju grad­nje bez gra­đe­vin­ske do­zvo­le.
– Ne­ja­sno je re­a­go­va­nje dr­ža­ve. Ako se pa­žlji­vo pro­či­ta pred­lo­že­ni tekst (već go­di­na­ma na­ja­vlji­va­nog) Za­ko­na o le­ga­li­za­ci­ji bes­prav­nih obje­ka­ta, ja­sno je da pred­la­gač, tj. mi­ni­star­stvo, ima na­mje­ru da le­ga­li­zu­je ve­li­ki broj ve­li­kih obje­ka­ta – stam­be­no po­slov­nih, po­slov­nih, ugo­sti­telj­skih, po­dig­nu­tih bez do­zvo­le. Če­sto na uzur­pi­ra­nom dr­žav­nom ze­mlji­štu – is­ti­če ona.
Ka­le­zi­će­va na­po­mi­nje da ne­ma in­ve­sti­to­ra ko­ji bi se upu­stio u ri­zik da iz­gra­di na hi­lja­de me­ta­ra kva­drat­nih sta­no­va, po­slov­nog pro­sto­ra ili ho­te­la, ako ne­ma čvr­sto obe­ća­nje da će to bi­ti „uklo­plje­no u plan” i le­ga­li­zo­va­no.
– Ko­li­ko se ova­kvom de­ce­nij­skom prak­som išlo na­ru­ku pe­ra­či­ma sum­nji­vog nov­ca, smi­sle­no je pi­ta­nje, a od­go­vo­ri su mo­gu­ći. Re­ci­mo, upi­som na dr­ža­vu svih ta­kvih obje­ka­ta – upo­zo­ra­va ona.A.T.


Stro­ga pro­ce­du­ra

Iz Mi­ni­star­stva odr­ži­vog raz­vo­ja su ka­za­li da sa­gla­snost da­je Vla­da na osno­vu za­ko­na. Ob­ja­šnja­va­ju da je za­kon­sko pro­pi­si­va­nje mo­guć­no­sti da se pri­prem­ni ra­do­vi mo­gu iz­vo­di­ti na osno­vu sa­gla­sno­sti Vla­de ima­lo za cilj da se u slu­ča­ju gra­đe­nja obje­ka­ta od op­šteg in­te­re­sa, za ko­je je ura­đe­na stra­te­ška pro­cje­na ži­vot­ne sre­di­ne i či­je iz­vo­đe­nje tra­je du­že vri­je­me – obez­bi­je­di što ve­ća efi­ka­snost i efek­tiv­nost pri gra­đe­nju ta­ko zna­čaj­nih obje­ka­ta, kao što su objek­ti od op­šteg in­te­re­sa.
– Na­rav­no, ova pro­ce­du­ra je za­ko­nom stro­go nor­mi­ra­na i ne osta­vlja mo­guć­nost bi­lo ka­kvog dis­kre­ci­o­nog od­lu­či­va­nja. Pred­vi­đe­no je, da­kle, da je u ovim slu­ča­je­vi­ma in­ve­sti­tor du­žan da, uz pri­ja­vu o po­čet­ku pri­prem­nih ra­do­va, nad­le­žnom in­spek­cij­skom or­ga­nu pod­ne­se do­kaz o pra­vu svo­ji­ne od­no­sno dru­gom pra­vu na gra­đe­vin­skom ze­mlji­štu, ela­bo­ra­te pri­prem­nih ra­do­va i sa­gla­snost Vla­de. U slu­ča­ju da je pri­prem­nim ra­do­vi­ma ve­ćeg obi­ma neo­p­hod­no iz­ve­sti ra­do­ve na obez­bje­đe­nju lo­ka­ci­je, kao i sve ra­do­ve na kon­struk­ci­ji objek­ta ko­ji ne iz­la­ze iz nul­te ko­te ze­mlji­šta, po­treb­no je ura­di­ti glav­ni pro­je­kat i re­vi­zi­ju istog, kao i pri­log ela­bo­ra­te o pri­prem­nim ra­do­vi­ma – po­ja­šnja­va­ju u tom re­so­ru.
Iz Mi­ni­star­stva ni­je­su od­go­vo­ri­li na pi­ta­nja „Da­na” da li je bi­lo ne­ka­kvih od­stu­pa­nja u iz­grad­nji obje­ka­ta, na­kon da­va­nja sa­gla­sno­sti, ni­ti ko­li­ko je sa­gla­sno­sti da­to u 2014. go­di­ni.


Re­kon­struk­ci­je pu­te­va

Di­rek­ci­ji za sa­o­bra­ćaj da­ta je sa­gla­snost za iz­vo­đe­nje pri­prem­nih ra­do­va na re­kon­struk­ci­ji re­gi­o­nal­nog pu­ta R - 1 Ce­ti­nje – Nje­gu­ši, kao i za grad­nju tra­fo­sta­ni­ce 35/10 kV „Je­ze­ri­ne”. Di­rek­ci­ji je do­zvo­lje­no da vr­ši re­kon­struk­ci­ju ma­gi­stral­nog pu­ta M-2 Pe­tro­vac – Pod­go­ri­ca, di­o­ni­ca od ras­kr­sni­ce s obi­la­zni­com u Go­lu­bov­ci­ma.
Pri­vre­me­nu do­zvo­lu su do­bi­li i za re­kon­struk­ci­ju ma­gi­stral­nog pu­ta M-2.3 Pod­go­ri­ca – Ce­ti­nje, te put­nih pra­va­ca M-2.3 Pod­go­ri­ca – Ce­ti­nje – Bu­dva i M-6 Nik­šić – Gra­ni­ca Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne. Sa­gla­snost su do­bi­li i za re­kon­struk­ci­ju re­gi­o­nal­nog pu­ta R-10 Sli­je­pač Most – Tr­li­ca, di­o­ni­ca Cr­kvi­ce – Vru­lja.
Vla­da je po­zi­tiv­no od­lu­či­la i po za­htje­vu Di­rek­ci­je za sa­o­bra­ćaj za re­kon­struk­ci­ju ma­gi­stral­nog pu­ta M-2.3 Pod­go­ri­ca – Ce­ti­nje.