Upra­va za spre­ča­va­nje pra­nja nov­ca i fi­nan­si­ra­nja te­ro­ri­zma (USPNFT) je od po­čet­ka go­di­ne pri­mi­la 57 iz­vje­šta­ja o sum­nji­vim tran­sak­ci­ja­ma i po­slo­va­nju, dok je na sop­stve­nu ini­ci­ja­ti­vu pre­po­zna­la se­dam ta­kvih ak­tiv­no­sti, ka­zao je u raz­go­vo­ru za „Dan” di­rek­tor ovog or­ga­na Ve­sko Le­kić. Is­ta­kao je da se ra­di­lo o 2.295.875 eura sum­nji­vih tran­sak­ci­ja na­po­mi­nju­ći da se kod sum­nji­vog po­slo­va­nja ne iz­dva­ja­ju po­je­di­nač­ni iz­no­si.
– Od na­ve­de­nog bro­ja iz­vje­šta­ja 22 su pri­ja­vi­li ob­ve­zni­ci dok su če­ti­ri pre­po­zna­ta na ini­ci­ja­ti­vu Upra­ve, a od­no­si­li su se na re­zi­dent­na li­ca – po­ja­snio je Le­kić.
Ko­men­ta­ri­šu­ći me­đu­na­rod­nu afe­ru „Pa­na­ma pej­pers”, Le­kić je ka­zao da je Upra­va za spre­ča­va­nje pra­nja nov­ca na­kon iz­no­še­nja in­for­ma­ci­ja u me­di­ji­ma po­sla­la dva za­htje­va part­ner­skoj fi­nan­sij­sko-oba­vje­štaj­noj slu­žbi ka­ko bi se pu­tem me­đu­na­rod­ne raz­mje­ne do­šlo do tač­nih in­for­ma­ci­ja.
– Na­kon do­bi­je­nih po­da­ta­ka, shod­no uobi­ča­je­nim pro­ce­du­ra­ma, pri­stu­pi­će se ob­ra­di do­bi­je­nih in­for­ma­ci­ja i even­tu­al­nom pro­sle­đi­va­nju nad­le­žnim or­ga­ni­ma na da­lje po­stu­pa­nje. No, ako je u pi­ta­nju, ka­ko na­vo­di­te „po­re­ski skan­dal”, on­da se lo­gič­no ra­di o pri­mar­noj nad­le­žno­sti Po­re­ske upra­ve ili ne­kog dru­gog nad­le­žnog dr­žav­nog orga­na – po­ja­snio je on.
Le­kić ka­že da su Upra­vi u do­sa­da­šnjem ra­du pri­ja­vlji­va­ne od­re­đe­ne sum­nji­ve tran­sak­ci­je, ko­je su po osno­vu in­di­ka­to­ra uka­zi­va­le na osnov sum­nje na fi­nan­si­ra­nje te­ro­ri­zma. Na­kon iz­vr­še­nih pre­tra­ga, ka­ko na­vo­di, in­for­ma­ci­je su pro­sle­đi­va­ne nad­le­žnim or­ga­ni­ma.
– USPNFT je od dr­žav­nih or­ga­na pri­ma­la za­htje­ve za pra­će­nje od­re­đe­nih li­ca, gdje su bi­li na­ve­de­ni osno­vi sum­nje na fi­nan­si­ra­nje te­ro­ri­zma na me­đu­na­rod­nom ni­vou. USPNFT i u 2016. go­di­ni ima in­ten­ziv­nu raz­mje­nu in­for­ma­ci­ja sa ino­stra­nim fi­nan­sij­sko-oba­vje­štaj­nim slu­žba­ma, o če­mu su upo­zna­ti nad­le­žni or­ga­ni. Osim na­ve­de­nih, od­re­đe­ni broj in­for­ma­ci­ja pro­sli­je­di­li su nam ob­ve­zni­ci, na osno­vu Pra­vil­ni­ka o in­di­ka­to­ri­ma za pre­po­zna­va­nje sum­nji­vih kli­je­na­ta i tran­sak­ci­ja, ko­ji sa­dr­ži li­stu in­di­ka­to­ra za fi­nan­si­ra­nja te­ro­ri­zma. I u ovom slu­ča­ju, po­da­ci i in­for­ma­ci­je se na­kon ob­ra­de do­sta­vlja­ju nad­le­žnim dr­žav­nim orga­ni­ma – ka­zao je on.
Le­kić is­ti­če da su Za­ko­nom o spre­ča­va­nju pra­nja nov­ca i fi­nan­si­ra­nja te­ro­ri­zma pre­ci­zno de­fi­ni­sa­ni ob­ve­zni­ci kao i mje­re i rad­nje ko­je su du­žni da pred­u­zi­ma­ju u ci­lju spre­ča­va­nja pra­nja nov­ca i fi­nan­si­ra­nja te­ro­ri­zma.
– Jed­na od osnov­nih oba­ve­za ob­ve­zni­ka je pri­ja­vlji­va­nje sum­nji­vih tran­sak­ci­ja i sum­nji­vog po­slo­va­nja, ko­je se u vi­du iz­vje­šta­ja pro­sle­đu­ju Upra­vi, na­kon če­ga se vr­ši de­talj­na ana­li­za i ob­ra­da pri­mlje­nih po­da­ta­ka. Ovaj seg­ment iz­vr­ša­va­nja za­ko­nom pro­pi­sa­ne oba­ve­ze od stra­ne ob­ve­zni­ka ko­ji su u di­rekt­nom kon­tak­tu sa kli­jen­ti­ma i nji­ho­vim po­slo­va­nji­ma od iz­u­zet­nog je zna­ča­ja za si­stem SPNFT – ka­zao je on.
Na­vo­di da Upra­va kon­stant­no ra­di na edu­ka­ci­ji ovla­šće­nih li­ca ob­ve­zni­ka i pred­u­zi­ma sve mje­re ka­ko bi im se za­kon što vi­še pri­bli­žio i ka­ko bi is­pu­nja­va­nje nji­ho­vih oba­ve­za da­va­lo što bo­lje re­zul­ta­te.
Le­kić ob­ja­šnja­va da u slu­ča­ju ka­da Upra­va re­gi­stru­je sum­nji­ve tran­sak­ci­je za­po­či­nje pro­ce­du­re na pri­ku­plja­nju svih re­le­vant­nih do­stup­nih po­da­ta­ka iz ra­znih eks­ter­nih iz­vo­ra, vr­ši pre­tra­ge u ba­za­ma si­ste­ma te ob­ra­đu­je i for­mi­ra pred­met.
– Ka­da se u po­stup­ku ana­li­ze i ob­ra­de po­da­ta­ka i in­for­ma­ci­ja ko­je do­đu u po­sjed Upra­ve, utvr­di da po­sto­ji osnov sum­nje u kri­vič­no dje­lo pra­nja nov­ca ili fi­nan­si­ra­nja te­ro­ri­zma, ta­da Upra­va u okvi­ru svo­je nad­le­žno­sti, a u for­mi oba­vje­šte­nja, pred­met­ne oba­vje­štaj­ne po­dat­ke pro­sle­đu­je na da­lje po­stru­pa­nje nad­le­žnim dr­žav­nim orga­ni­ma. Po­da­ci ko­ji se do­sta­vlja­ju na ovaj na­čin ne mo­gu se ko­ri­sti­ti kao do­kaz u pret­kri­vič­nom i kri­vič­nom, kao i sud­skom po­stup­ku, već se mo­gu ko­ri­sti­ti sa­mo u oba­vje­štaj­ne i svr­he ana­li­ti­ke – re­kao je Le­kić za „Dan”.
On je is­ta­kao da ova­ko do­sta­vlje­ni po­da­ci slu­že kao osnov nad­le­žnim or­ga­ni­ma da ko­ri­šće­njem do­bi­je­nih oba­vje­štaj­nih po­da­ta­ka obez­bi­je­de va­lid­ne do­ka­ze ko­je će pre­zen­ti­ra­ti u kri­vič­nom po­stup­ku.
Di­rek­tor Upra­ve za s­pre­ča­va­nje pra­nja nov­ca na­vo­di da ovo ti­je­lo ne po­sje­du­je po­dat­ke o pro­cje­ni da li se i ko­li­ko na go­di­šnjem ni­vou „ope­re” nov­ca u Cr­noj Go­ri.
– Ka­da su u pi­ta­nju me­to­de ili ti­po­lo­gi­je pra­nja nov­ca, Upra­va jed­nom go­di­šnje, u okvi­ru iz­vje­šta­ja o ra­du, ob­ja­vlju­je re­zul­ta­te ana­li­za pri­ja­vlje­nih sum­nji­vih tran­sak­ci­ja ili sum­nji­vog po­slo­va­nja, kao i še­mat­ske pri­ka­ze po­me­nu­tih ti­po­lo­gi­ja, iz­ra­đe­nih na osno­vu naj­zna­čaj­ni­jih teh­ni­ka ko­je se ko­ri­ste za pra­nje nov­ca. Naj­zna­čaj­ni­je me­to­de u kon­kret­nim slu­ča­je­vi­ma od­no­se se na uba­ci­va­nje go­to­vi­ne bez ja­snog po­ri­je­kla u ma­njim iz­no­si­ma od onih ko­ji su oba­ve­zni za pri­ja­vlji­va­nje (ko­ji se pre­po­zna­ju i pri­ja­ve kao sum­nji­vi), za­tim tran­sfe­ri iz ino­stran­stva naj­če­šće po osno­vu zaj­mo­va me­đu po­ve­za­nim li­ci­ma, upo­tre­ba prav­nih li­ca re­gi­stro­va­nih na of­šor de­sti­na­ci­ja­ma kao po­ši­lja­o­ca ili pri­ma­o­ca tran­sfe­ra, po­vla­če­nje go­to­vi­ne bez ja­sne svr­he, ula­ga­nje u ne­kret­ni­ne, iz­grad­nja obje­ka­ta, itd – po­ja­šnja­va Le­kić.
On je ka­zao da je Upra­va u to­ku pro­te­kle go­di­ne ra­di­la na do­ku­men­tu „Na­ci­o­nal­ne pro­cje­ne ri­zi­ka od pra­nja nov­ca i fi­nan­si­ra­nja te­ro­ri­zma” po me­to­do­lo­gi­ji Svjet­ske ban­ke ko­ji je Vla­da usvo­ji­la.
– Taj do­ku­ment pred­sta­vlja naj­o­bu­hvat­ni­ju i naj­zna­čaj­ni­ju stra­te­šku ana­li­zu cje­lo­kup­nog si­ste­ma i pro­cje­nju­je ko­ji su sve seg­men­ti naj­i­zlo­že­ni­ji ri­zi­ku od pra­nja nov­ca i fi­nan­si­ra­nja te­ro­ri­zma i u kom obi­mu – do­dao je on.A.T.

Do­bra ocje­na
Le­kić je na­veo da je Cr­na Go­ra do­bro oci­je­nje­na po pi­ta­nju ukup­nog ni­voa ri­zi­ka jed­ne ze­mlje od pra­nja nov­ca i fi­nan­si­ra­nja te­ro­ri­zma.
– Pre­ma ukup­nom re­zul­ta­tu če­tvr­tog go­di­šnjeg iz­da­nja Ba­zel­skog in­sti­tu­ta za upra­vlja­nje za 2015. go­di­nu, gdje je pri­ka­zan in­deks ukup­nog ni­voa ri­zi­ka jed­ne ze­mlje od pra­nja nov­ca i fi­nan­si­ra­nja te­ro­ri­zma, Cr­na Go­ra na­la­zi se na za­vid­nom mje­stu, gdje su od 152 oci­je­nje­ne dr­ža­ve sa­mo njih 30 bo­lje ran­gi­ra­ne. Iz­vje­štaj Ba­zel­skog in­sti­tu­ta za upra­vlja­nje, raz­vi­jen pre­ko Me­đu­na­rod­nog cen­tra za po­vra­ćaj do­ba­ra (ICAR), sa­či­njen je na osno­vu uskla­đe­no­sti sa stan­dar­di­ma o pra­nju nov­ca i fi­nan­si­ra­nju te­ro­ri­zma, kao i dru­gim kri­te­ri­ju­mi­ma ri­zi­ka, kao što su fi­nan­sij­ski pro­pi­si, jav­na tran­spa­rent­nost, ko­rup­ci­ja i vla­da­vi­na pra­va – ob­ja­snio je Le­kić.