Pi­še: Bo­ri­vo­je Ćet­ko­vić


Ne­dav­no smo pro­sla­vi­li ( zna se ko­me je do pje­sme i sla­vlje­nja, a ko­me do pla­ča i ku­ka­nja) 10 go­di­na ob­no­ve cr­no­gor­ske „ne­za­vi­sno­sti’’ i „hi­lja­du­go­di­šnji­cu’’ kon­ti­nu­i­te­ta dr­ža­ve cr­no­gor­ske.
Šta je ko­me „vas­po­sta­vlje­na’’, „ne­za­vi­sna’’, „dr­ža­va’’ Cr­na Go­ra do­ni­je­la, vi­dje­lo se ubr­zo- ni­je tre­ba­lo če­ka­ti de­set go­di­na. Do­ni­je­la ja, da pod­sje­ti­mo, „ci­vi­li­za­cij­ski za­o­kret’’ i „ra­di­kal­ni ras­kid sa do­sa­da­šnjim tu­ma­ra­njem i lu­ta­njem Cr­ne Go­re kroz isto­ri­ju’’, da bi se na­šla „ta­mo gdje joj je i mje­sto me­đu ze­mlja­ma Za­pa­da’’ ko­je su da­nas, kao čla­ni­ce osva­jač­kog, neo­im­pe­ri­ja­li­stič­kog NA­TO-a, u ra­tu s na­šom vje­kov­nom za­štit­ni­com Ru­si­jom i ve­li­kim brat­skim ru­skim na­ro­dom.
Da je „su­ve­re­na’’ Cr­na Go­ra do­ni­je­la ne­ki­ma (ma­nji­ni) enorm­no bo­gat­stvo, ras­koš i luk­suz, a ve­ći­ni jad i bi­je­du, da su se mr­žnje i po­sto­je­će po­dje­le
(so­ci­jal­ne, na­ci­o­nal­ne, vjer­ske) još vi­še pro­du­bi­le, da se dra­stič­no po­ve­ća­lo bez­na­đe mla­dih, da se na­sta­vi­lo s pro­da­jom pri­rod­nih i dr­žav­nih re­sur­sa „stra­te­škim part­ne­ri­ma’’ , to jest bje­lo­svjet­skim taj­ku­ni­ma
(lo­pi­na­ma), te da smo se uva­li­li u ogrom­ne du­go­ve, o to­me ne­će bi­ti ri­ječ.
U tek­stu ću, me­đu­tim, da­ti ne­ko­li­ko na­po­me­na o „hi­lja­du­go­di­šnjem kon­ti­nu­i­te­tu cr­no­gor­ske dr­žav­no­sti’’ ko­jom se di­če svi su­ve­re­ni­sti: pri­sta­li­ce no­vog go­spo­da­ra Cr­ne Go­re Mi­la I i nje­go­vi ne­kad ve­li­ki pri­ja­te­lji, a da­nas lju­ti pro­tiv­ni­ci oko Ran­ka Kri­vo­ka­pi­ća.
Ono što im je za­jed­nič­ko je­ste bez­oč­na re­vi­zi­ja isto­rij­ske pro­šlo­sti, bez­oč­ne la­ži i mit o ne­ka­kvoj hi­lja­du­go­di­šnjoj ne­pre­kid­no­sti cr­no­gor­ske dr­žav­no­sti. Za ove „na­uč­ni­ke’’ do­la­zak Tu­ra­ka ni­je ni­šta na­ro­či­to po­re­me­tio na ovim pro­sto­ri­ma, pa mo­že­mo go­vo­ri­ti o ne­ka­kvoj du­kljan­sko- zet­sko- cr­no­gor­skoj hi­lja­du­go­di­šnjoj dr­ža­vi i na­ci­ji, od­no­sno o po­sto­ja­nju du­kljan­sko- zet­sko- cr­no­gor­skog na­ro­da.
U pe­ri­o­du iz­me­đu dva svjet­ska ra­ta u pu­nom ma­hu bio je sta­ro­zet­ski se­pa­ra­ti­zam. Nje­go­vi pro­mo­te­ri bi­li su cr­no­gor­ski fe­de­ra­li­sti -ze­la­na­ši, či­ji su naj­i­stak­nu­ti­ji pred­stav­ni­ci bi­li dr Se­ku­la Dr­lje­vić i Sa­vić Mar­ko­vić Šte­di­mli­ja. „Vječ­na Cr­na Go­ra’’, ka­ko je to go­vo­rio dr Dr­lje­vić, a za njim po­na­vlja­ju da­na­šnji nje­go­vi isto­mi­šlje­ni­ci, ima svo­ju hi­lja­du­go­di­šnju dr­žav­nu tra­di­ci­ju.U pod­go­rič­koj „Ze­ti’’(1936) je­dan autor je, na­vo­di dr Di­mi­tri­je Di­mo Vu­jo­vić, pi­sao da je „još od pri­je po­zna­tog kne­za Vla­di­mi­ra u Du­klji po­sto­ja­la jed­na dr­žav­na za­jed­ni­ca, či­ji se kon­ti­nu­i­tet ni­je pre­ki­dao do na­ših da­na’’.
Sve što je bi­lo na pro­sto­ru da­na­šnje Cr­ne Go­re kr­sti se da je cr­no­gor­sko, s tim da se u sa­dr­ža­ju ovog poj­ma po­ti­re sve što je srp­sko, ju­go­slo­ven­sko i slo­ven­sko.
Ne bih se za­ču­dio da ne­ki od sa­vre­me­nih cr­no­gor­skih et­no­ge­ne­ti­ča­ra, pri­sta­ša cr­no­gor­ske hi­lja­du­go­di­šnje dr­žav­no­sti sa­op­šti da je „sta­nov­nik’’ iz Cr­ve­ne sti­je­ne, ne­an­der­ta­lac iz pe­ri­o­da pa­le­o­li­ta bio Cr­no­go­rac, jer se pe­ći­na na­la­zi u za­pad­noj Cr­noj Go­ri iz­nad do­li­ne Tre­bi­šni­ce. Ni­je, da­kle, bit­no što se ra­di o pa­le­o­li­tu, bit­no je da je „cr­ve­no –sti­je­nja­nin’’ ži­vio na te­ri­to­ri­ji da­na­šnje Cvr­ne Go­re.
Su­ve­re­ni­sti pam­te mno­go to­ga iz na­še da­le­ke isto­rij­ske pro­šlo­sti, na­rav­no ona­ko ka­ko to nji­ma od­go­va­ra, nji­ho­vim po­li­tič­kim i ide­o­lo­škim po­tre­ba­ma, pa po­mi­nju Du­klju, ar­hon­ta Pe­tra, „sve svo­je di­na­sti­je- i Vo­ji­sla­vlje­vi­će, Bal­ši­će, Cr­no­je­vi­će i Pe­tro­vi­će’’. Ne za­bo­ra­vlja­ju ni „sram­nu’’ Pod­go­rič­ku skup­šti­nu, ni­ti „Bo­žić­ni usta­nak’’, a 13 .jul 1941. go­di­ne, to jest dan op­šte­na­rod­nog ustan­ka cr­no­gor­skog na­ro­da pro­tiv fa­ši­stič­kog oku­pa­to­ra i nje­go­vih do­ma­ćih slu­gu cr­no­gor­skih ze­le­na­ša (du­hov­nih oče­va da­na­šnjih su­ve­re­ni­sta) sla­ve kao po­če­tak bor­be za „vas­po­sta­vu su­ve­re­ne i ne­za­vi­sne’’ Cr­ne Go­re. Uče­sni­ci­ma Tri­na­e­sto­jul­skog ustan­ka, ko­ji ima an­ti­fa­ši­stič­ki, ju­go­slo­ven­ski ka­rak­ter, ni­je ni na kraj pa­me­ti bi­lo da se bo­re za ne­za­vi­snu i su­ve­re­nu Cr­nu Go­ru, već su li­stom usta­li da sru­še se­pa­ra­ti­stič­ku 12- jul­sku fa­ši­stič­ko- ze­le­na­šku „dr­žav­nu’’ tvo­re­vi­nu.
Su­ve­re­ni­sti, mo­ra se pri­zna­ti, ima­ju jed­nu ve­li­ku pred­nost- du­go smo vre­me­na pri­pre­ma­ni da ne raz­li­ku­je­mo isti­nu od la­ži.
Šta o ovoj ne­pre­kid­noj hi­lja­du­go­di­šnjoj dr­žav­no­sti cr­no­gor­ske dr­ža­ve ka­žu isto­ri­ča­ri?
Za dr Di­mi­tri­ja – Di­ma Vu­jo­vi­ća, isto­ri­ča­ra či­ja se kom­pe­tent­nost ne mo­že ospo­ri­ti, mo­der­na cr­no­gor­ska dr­ža­va je tvo­re­vi­na ko­ja se u Cr­noj Go­ri de­fi­ni­tiv­no kon­sti­tu­i­sa­la u XIX vi­je­ku. Ova dr­ža­va ni­je „prost na­sta­vak sred­nje­vje­kov­ne zet­ske dr­ža­ve, pa ni dr­ža­ve Cr­no­je­vi­ća...Ona ni­je ni nji­ho­va ob­no­va, ni po for­mi ni po sa­dr­ži­ni, bez ob­zi­ra što su tra­di­ci­je sta­re dr­ža­ve pri­sut­ne i kao ta­kve igra­le po­zi­tiv­nu ulo­gu u stva­ra­nju cr­no­gor­ske dr­ža­ve. Ona je pot­pu­no no­va isto­rij­ska tvo­re­vi­na, nov kva­li­tet, ko­ji je na­stao u spe­ci­fič­nim isto­rij­skim uslo­vi­ma...’’, za­klju­ču­je dr Vu­jo­vić.
P. S. Na ve­li­ku ne­sre­ću su­ve­re­ni­sta, i jed­nih i dru­gih, ima nas ko­ji još či­ta­mo što tre­ba, a po­ne­što i na­pi­še­mo o to­me ka­ko je bi­lo.