Pi­še: Mi­ha­i­lo Me­de­ni­ca

„Svi zna­ju ali se pla­še da ka­žu, ali ne i ja: Ve­li­ka Bri­ta­ni­je je na­pu­sti­la Evrop­sku uni­ju, što je, za­pra­vo, još jed­na u ni­zu isto­rij­skih po­bje­da na­še vla­de, jer što vi­še njih iza­đe mi će­mo pri­je ući!
Do­bro, mo­žda u tom sve­ča­nom tre­nut­ku bu­de­mo je­di­ni u njoj, pri­mi­mo sa­mi se­be mal­te­ne, ali to je put s ko­jeg skre­ta­ti ne­će­mo iako bi skep­ti­ci re­kli da vi­še ne po­sto­ji ali po­sto­ji, ite­ka­ko po­sto­ji, u šta vas mo­že uvje­ri­ti i ova ma­pa ko­ju sam si­noć na­cr­tao ka­ko ne bih za­spao, i na ko­joj se ja­sno vi­di naš put u EU: Ću­pri­ja- Sta­lać- Alek­si­nac- Pi­rot- ne­ko se­lo po­sle Pi­ro­ta za ko­je sju­tra po­la­žem ka­men te­me­ljac- Bur­ki­na Fa­so- So­ma­li­ja- Vi­jet­nam- Sje­ver­na Ko­re­ja i na kra­ju pre­ko Ja­go­di­ne pra­vo u Uni­ju, go­spo­din Pal­ma uve­li­ko kr­či ne­ku ko­zju sta­zu iza Zo­o­lo­škog vr­ta ko­ja se is­po­sta­vi­la kao isto­rij­ska pre­či­ca u ko­ju će­mo ulo­ži­ti 320 mi­li­o­na eura, dvi­je ko­sa­či­ce i še­sto­ri­cu fi­zi­ka­la­ca da ra­de u tri smje­ne, od­no­sno, sa mnom ka­ko je gra­ma­tič­ki is­prav­no, jer sa­mo kom­plet­ni ido­ti mo­gu kr­či­ti put no­ću, pod fan­tom­ka­ma na ovoj vru­ći­ni!
Ne bje­žim ni od lič­ne od­go­vor­no­sti za od­lu­ku Ve­li­ke Bri­ta­ni­je, zna­ju­ći da ih je upla­ši­la iz­ja­va ka­ko naš pri­vred­ni rast već pa­ri­ra nje­mač­kom, ali na­mjer­no ni­sam htio da do­dam ka­ko za tri ne­dje­lje a naj­ka­sni­je za 200 go­di­na pre­sti­že­mo i njih, no iz­gle­da da se pro­ču­lo i uni­je­lo pa­ni­ku u nji­ho­ve re­do­ve?!
Upra­vo sam raz­go­va­rao sa bri­tan­skim ko­le­gom Ka­me­ro­nom i re­kao mu da me­ni tu ni­šta ni­je smi­je­šno i da uga­si te­le­fon dok go­vo­rim, što se is­po­sta­vi­lo po­gre­šnim jer je ujed­no i pre­ki­nuo ve­zu, pa sam na­zvao opet.
Re­kao sam mu otvo­re­no i ne­dvo­smi­sle­no: „Dej­vi­de, si­ne, u ne­koj sam gu­žvi, imam sa­mo dva isto­rij­ska mi­nu­ta za raz­go­vor, i po­ru­ču­jem ti da će Sr­bi­ja bez­re­zer­vno po­dr­ža­ti vaš put ka EU i da će­mo uči­ni­ti sve ka­ko biste već to­kom raz­go­vo­ra otvo­ri­li po­gla­vlja od 1 do 765 kao i da smo sprem­ni da im ustu­pi­mo Alek­san­dra Vu­li­na na de­se­tak go­di­na da bu­de mi­ni­star za one nji­ho­ve „dabl-de­ke­re" i pre­ba­ci­va­nje vo­la­na na li­je­vu stra­nu, jer ih je upra­vo ta vo­žnja po­gre­šnom tra­kom i do­ve­la u da­na­šnji ne­za­vid­ni po­lo­žaj!
Na­rav­no, po­nu­dio sam se da po­lo­žim te­me­ljac za no­vi Lon­don, pa i či­ta­vo Uje­di­nje­no Kra­ljev­stvo, što je sa odu­še­vlje­njem pri­hva­tio, ta­ko da je ka­men već na pu­tu, a ne mi­slim ni na Ste­fa­no­vi­ća ni­ti Ba­bi­ća, već pra­vi ka­men, ka­ko bih re­kao, onaj što ne­ma ni­ka­kav man­dat ni­ti funk­ci­ju!
Ono na šta, na­ža­lost, ni­sam mo­gao da pri­sta­nem, iako je Ka­me­ron ri­dao kao Se­la­ko­vić kad ga ro­di­te­lji ne pu­ste na po­sao, je­ste mol­ba da ma­lo uspo­ri­mo sa pri­vred­nim ra­stom ka­ko bi na­rod Bri­ta­ni­je mo­gao da uvje­ri da na­ša do­mi­na­ci­ja ne pred­sta­vlja opa­snost po njih, na­pro­tiv, mno­go će mla­dih Bri­ta­na­ca čak na­ći uhlje­blje­nje u na­šim kon­tej­ne­ri.., ovaj, fa­bri­ka­ma i pred­u­ze­ći­ma ko­ja čak i pri­je otva­ra­nja po­ka­zu­ju za­pa­nju­ju­će do­bre re­zul­ta­te u po­slo­va­nju!
Evo, pri­zna­ću i to: po­nu­dio sam mu čak i da Lji­lja­na Ha­bja­no­vić Đu­ro­vić i Ma­ri­ja­na Ma­te­us bu­du bri­tan­ski pi­sci; da se dr Na­da Ma­cu­ra u 18 ter­mi­na uklju­ču­je u pro­gram Bi-Bi-Sija i na en­gle­skom sa­vje­tu­je gra­đa­ne UK da bez pri­je­ke po­tre­be, fla­ši­ce vo­de, osmi­je­ha i ru­ži­ča­stog po­gle­da na ži­vot ni­ka­ko ne iz­la­ze na vru­ći­ne ako ih ika­da bu­de, pa čak i da Mir­ko Al­vi­ro­vić sni­mi spe­ci­jal­no iz­da­nje pa­tro­le: „Be­o­grad – Lon­don" pre­ko Grč­ke i Bu­gar­ske, ka­ko bi upo­zo­rio na ru­pe, zna­ko­ve ko­ji se ne vi­de od žbu­nja i po­sa­vje­to­vao gra­đa­ne VB na ko­jim pum­pa­ma ima do­volj­no TNG-a, ben­zi­na, di­ze­la, ali i mi­ri­šljav jel­ki­ca ko­je tre­ba iz­bje­ga­va­ti jer iz­la­pe već do Pef­ko­ho­ri­ja!
Na is­te­ku dru­gog isto­rij­skog mi­nu­ta po­no­vio sam mu ono s po­čet­ka: da uga­si te­le­fon, pa sam po­no­vo na­zvao i sa­op­štio mu ono s po­čet­ka pri­je ovo­ga s te­le­fo­nom: „Sr­bi­ja će u sva­kom tre­nut­ku po­dr­ža­ti i Ve­li­ku Bri­ta­ni­ju i sve osta­le ko­ji na­pu­ste EU na nji­ho­vom pu­tu ka EU, i to bez ika­kvih uslo­vlja­va­nja!
Za kraj, ne­skrom­no po­ru­ču­jem gra­đa­ni­ma Sr­bi­je- ovo je još jed­na ve­li­čan­stve­na po­bje­da na­še po­li­ti­ke- naj­vje­ro­vat­ni­je će­mo ući u Evrop­sku uni­ju ra­ni­je ne­go što smo oče­ki­va­li, i to pri­ma­ju­ći sa­mi se­be, ali otvo­re­ni da o ula­sku raz­go­va­ra­mo sa svi­ma ko­ji bje­že, par­don, ko­ji su od­luč­ni da na­sta­ve tim pu­tem, sa­mo s dru­ge stra­ne vra­ta!
Sad me iz­vi­ni­te, žu­rim na sve­ča­no pre­si­je­ca­nje vrp­ce za onu ko­z­ju sta­zu iz­nad Ja­go­di­ne, ja­vlja­ju da je go­spo­din Pal­ma već upo­slio ži­ra­fu na br­šće­nju vi­so­kog ra­sti­nja, a ko­sa­či su iz­gle­da kom­plet­ni idi­o­ti- za­pe­li da no­se fan­tom­ke u po bi­je­la da­na, ccc..."www.ne­delj­nik.rs