Pi­še: Pol Krug­man

Bregzit je za­i­sta fan­ta­sti­čan do­ga­đaj, na sa­svim po­gre­šan na­čin. Tu je mno­go lju­di za­slu­ži­lo sva­ku osu­du, od Dej­vi­da Ka­me­ro­na, ko­ji će osta­ti upam­ćen kao čo­vjek ko­ji je ri­zi­ko­vao ras­pad Evro­pe i svo­je ze­mlje ra­di krat­ko­roč­ne po­li­tič­ke do­bi­ti, do zlob­nih ured­ni­ka bri­tan­skih ta­blo­i­da ko­ji su pum­pa­li jav­nost go­mi­lom la­ži.
Ali, ma­nje sam uz­ne­mi­ren ne­go što sam mi­slio da ću bi­ti. Eko­nom­ske po­sle­di­ce br­egzita će bi­ti lo­še, ali ne to­li­ko ko­li­ko se pred­vi­đa­lo. Po­li­tič­ke po­sle­di­ce će bi­ti da­le­ko go­re, ali one bi bi­le ta­kve i da je po­bi­je­di­la op­ci­ja za osta­nak Bri­ta­ni­je u EU.
Poč­ni­mo sa eko­no­mi­jom. Bri­ta­ni­ja će zbog br­egzita bi­ti si­ro­ma­šni­ja. Te­ško je pred­vi­dje­ti po­sle­di­ce br­egzita za tr­go­vi­nu, ali one će bi­ti zna­čaj­ne. Ca­ri­ne Svjet­ske tr­go­vin­ske or­ga­ni­za­ci­je (STO) su ni­ske, a ogra­ni­če­nja u glo­bal­noj tr­go­vi­ni re­la­tiv­no ma­la. Ali u Evro­pi i Sje­ver­noj Ame­ri­ci je va­žan uti­caj ga­ran­ci­ja pri­stu­pa tr­ži­štu na sto­pu du­go­roč­nih in­ve­sti­ci­ja na­mi­je­nje­nih iz­vo­zu, pa bi po­vla­če­nje ovih ga­ran­ci­ja sma­nji­lo obim tr­go­vi­ne, čak i ka­da bi bio iz­bjeg­nut pra­vi tr­go­vin­ski rat. Po­sle­di­ca sve­ga ovo­ga bi bi­la sma­nje­na pro­duk­tiv­nost u Bri­ta­ni­ji.
Ka­da su u pi­ta­nju fi­nan­sij­ske po­sle­di­ce – slom tr­ži­šta, re­ce­si­ja u Bri­ta­ni­ji, svjet­ska re­ce­si­ja itd – ja ih ne vi­dim. Fun­ta je pa­la u po­re­đe­nju sa uobi­ča­je­nim dnev­nim osci­la­ci­ja­ma. Ali za one sa is­ku­stvom kri­za ze­ma­lja u raz­vo­ju, ovaj pad ni­je stra­šan, čak ni u po­re­đe­nju sa ra­ni­jim bri­tan­skim epi­zo­da­ma: to­kom eko­nom­ske kri­ze 1970-ih fun­ta je pa­la za tre­ći­nu, po­slije iz­la­ska iz Evrop­skog fi­nan­sij­skog me­ha­ni­zma 1992. za če­tvr­ti­nu, a do ča­sa ka­da pi­šem ovaj tekst za sve­ga 8%.
Bri­ta­ni­ja po­zajm­lju­je u sop­stve­noj va­lu­ti i ni­je pod­lo­žna kla­sič­nim kri­za­ma bi­lan­sa zbog de­val­va­ci­je va­lu­te, za raz­li­ku od, na pri­mjer, Ar­gen­ti­ne, gdje pad pe­za uni­šta­va kom­pa­ni­je i po­tro­ša­če ko­ji su po­zajm­lji­va­li u do­la­ri­ma. Bregzit ne­će do­ve­sti do na­glog od­li­va ka­pi­ta­la i po­ra­sta ka­mat­nih sto­pa, na­pro­tiv.
Do­šlo je do pa­da na ber­za­ma, ali i do pa­da ka­mat­nih sto­pa zbog stra­ha od re­ce­si­je ko­ji će pri­mo­ra­ti cen­tral­ne ban­ke na ve­li­ko­du­šnu mo­ne­tar­nu po­li­ti­ku. Če­mu on­da strah? Pr­vo, za­to što no­vo­na­sta­la ne­iz­vje­snost mo­že da sma­nji obim in­ve­sti­ci­ja. Ne zna­mo ka­ko će se od­vi­ja­ti br­egzit, pa po­sto­ji re­al­na opa­snost da kom­pa­ni­je od­lo­že in­ve­sti­ra­nje dok se stva­ri ne raš­či­ste.
Ozbilj­ni­ji pro­blem su po­li­tič­ki po­tre­si u Evro­pi i Bri­ta­ni­ji. Što me do­vo­di do po­li­ti­ke. Evrop­ski pro­je­kat pro­mo­vi­sa­nja mi­ra i tje­šnje po­li­tič­ke uni­je kroz eko­nom­ske in­te­gra­ci­je je u ve­li­koj kri­zi. Bregzit je vje­ro­vat­no tek po­če­tak, jer po­pu­li­stič­ke, se­ce­si­o­ni­stič­ke i kse­no­fob­ne sna­ge do­bi­ja­ju sve ve­ću po­dr­šku ši­rom Evro­pe. Do­daj­mo to­me i sla­bost evrop­ske eko­no­mi­je, ko­ja je pr­vi kan­di­dat za „se­ku­lar­nu sta­gna­ci­ju“ – ne­pre­kid­nu kri­zu ni­skog in­ten­zi­te­ta uz de­mo­graf­ske pro­ble­me ko­ji od­vra­ća­ju in­ve­sti­ci­je. Bu­duć­nost Evro­pe ne iz­gle­da do­bro i ima raz­lo­ga za bri­gu.
Ali ti raz­lo­zi ne bi ne­sta­li ni da je Bri­ta­ni­ja osta­la u EU. Naj­ve­će gre­ške evrop­ske kon­struk­ci­je su bi­le: usva­ja­nje eura bez du­blje ana­li­ze i pla­na o to­me ka­ko će je­din­stve­na va­lu­ta funk­ci­o­ni­sa­ti bez je­din­stve­ne vla­de; ka­ta­stro­fal­no sm­je­šta­nje evro­kri­ze u mo­ral­ne okvi­re i sva­lji­va­nje kri­vi­ce na „neo­d­go­vor­ne ju­žnja­ke“; uvo­đe­nje slo­bod­nog kre­ta­nja rad­ne sna­ge iz­me­đu kul­tur­no raz­li­či­tih ze­ma­lja sa ve­li­kim raz­li­ka­ma u pri­ma­nji­ma. Bregzit je u ve­li­koj mje­ri po­sle­di­ca ovih ne­ri­je­še­nih pro­ble­ma ko­ji su do­ve­li do gu­bit­ka kre­di­bi­li­te­ta EU. U tom smi­slu, evro­kri­za je uti­ca­la na br­egzit, iako se Bri­ta­ni­ja pa­met­no dr­ža­la što da­lje od eura. I obrat­no, br­egzit je sa­mo ubr­zao već po­sto­je­ću kri­zu.
Pra­va šte­ta, ko­ja bi bi­la iz­bjeg­nu­ta da ni­je bi­lo Kame­ro­no­vog ga­fa, na­ni­je­ta je sa­moj Bri­ta­ni­ji. Ni­sam struč­njak za te stva­ri, ali iz­gle­da da će br­egzit oja­ča­ti naj­go­re sna­ge u bri­tan­skoj po­li­ti­ci i do­ve­sti do ras­pa­da te ze­mlje. Pre­mi­jer Bo­ris dje­lu­je kao iz­vje­sni­ji is­hod od pred­sjed­ni­ka Do­nal­da (ko­ga la­ko za­mi­šljam kao bri­tan­skog pre­mi­je­ra). I za­to vas mo­lim da ne bri­ne­te o ma­kroeko­nom­skim pi­ta­nji­ma. Bri­ni­te o op­stan­ku Ve­li­ke Bri­ta­ni­je. I opla­kuj­te Evro­pu.
pe­sca­nik.net