Od ukup­nog po­re­skog du­ga ko­ji je za­ključ­no sa 20. ju­lom ove go­di­ne iz­no­sio 777,6 mi­li­o­na eura, Po­re­ska upra­va mo­že da na­pla­ti sve­ga 236,55 mi­li­o­na, pre­ma po­da­ci­ma ko­ji su na­ve­de­ni u In­for­ma­ci­ji o po­re­skom du­gu, ko­ji je usvo­ji­la Vla­da.
Od ukup­nog po­re­skog du­ga, čak 541 mi­li­on je ne­na­pla­tiv, a od tog iz­no­sa na dug po­re­skih ob­ve­zni­ka u ste­ča­ju od­no­si se 103,96 mi­li­o­na eura, ne­na­pla­ti­vi dug prav­nih li­ca ko­ji­ma je pre­sta­la re­gi­stra­ci­ja iz­no­si 35,76 mi­li­o­na, dok je dug fi­zič­kih li­ca ko­ji­ma je pre­sta­la re­gi­stra­ci­ja 60,28 mi­li­o­na, što je ukup­no 200 mi­li­o­na eura ne­na­pla­ti­vog du­ga.
Iako je po­re­ski dug u kon­stant­nom po­ra­stu od 2010, a na kra­ju 2014. do­sti­gao je re­ko­rd­nih 720,1 mi­li­on eura, ka­ko je kon­sta­to­va­la Dr­žav­na re­vi­zor­ska in­sti­tu­ci­ja, u iz­vje­šta­ju o efi­ka­sno­sti Po­re­ske upra­ve u na­pla­ti po­re­skog du­ga, ta in­sti­tu­ci­ja je od 2013. do pro­šle go­di­ne za­tra­ži­la uvo­đe­nje ste­ča­ja u sve­ga šest pred­u­ze­ća, od če­ga je je­dan za­htjev po­vu­čen, dok je na za­htjev Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja uve­den ste­čaj u Kom­bi­nat alu­mi­ni­ju­ma.
Uku­pan dug zbog ko­ga je PU uve­la ste­čaj u pet pred­u­ze­ća iz­no­sio je za­ne­mar­lji­vih 9,6 mi­li­o­na eura, u od­no­su na uku­pan po­re­ski dug, a ste­čaj je uve­den u Al­bo­nu, Po­bje­du, Mon­te­var Me­ta­lac, FEP Pi­va i Ja­dran­sko bro­do­gra­di­li­šte.
Po Za­ko­nu o ste­ča­ju, pri­o­ri­tet kod is­pla­te po­tra­ži­va­nja ima pr­vi is­plat­ni red, u ko­ji se svr­sta­va­ju po­tra­ži­va­nja rad­ni­ka. U dru­gi is­plat­ni red svr­sta­va­ju se po­tra­ži­va­nja Po­re­ske upra­ve. Ste­čaj­na upra­va ogla­ša­va pro­da­ju imo­vi­ne pred­u­ze­ća ko­je je u ste­ča­ju, a sva­kim ogla­som za pro­da­ju, do­la­zi do uma­nje­nja ci­je­ne po ko­joj se ta imo­vi­na pro­da­je, pa u naj­ve­ćem bro­ju slu­ča­je­va, ci­je­na pad­ne i po ne­ko­li­ko pu­ta dok se za nju na­đe ku­pac, a što mo­že da tra­je i po ne­ko­li­ko go­di­na. Na­kon ko­nač­ne pro­da­je i iz­mi­re­nja pr­vog is­plat­nog re­da, kao i tro­ško­va ste­čaj­nog po­stup­ka, ri­jet­ko pre­o­sta­ne nov­ca da dr­ža­va na­pla­ti po­tra­ži­va­nja po osno­vu po­re­za, a ta­ko­đe, ne­is­pla­će­ni osta­nu i po­vje­ri­o­ci iz tre­ćeg is­plat­nog re­da, do­ba­vlja­či, kao i ak­ci­o­na­ri. Vla­sni­ci fir­mi, ka­ko je u vi­še na­vra­ta upo­zo­ra­va­no, če­sto ko­ri­ste ste­čaj ka­ko bi iz­bje­gli pla­ća­nja po­vje­ri­o­ci­ma, kao i po­rez, pa na­kon uvo­đe­nja fir­me u ste­čaj, ni­je ri­je­dak slu­čaj da isti vla­snik osnu­je dru­go pred­u­ze­će, što ima di­rek­tan uti­caj na pred­u­ze­ća ko­ja na taj na­čin ne mo­gu da na­pla­te uslu­ge ko­je su pru­ži­li ili za is­po­ru­če­nu ro­bu. Na taj na­čin i rad­ni­ci bu­du za­ki­nu­ti, jer naj­če­šće, na­kon pro­da­je imo­vi­ne, do­bi­ju za­ra­de u uma­nje­nom iz­no­su od 193 eura, ko­li­ko iz­no­si naj­ni­ža pla­ta, ali i gra­đa­ni ko­ji vra­ća­ju du­go­ve dr­ža­ve, ko­ja se za­du­žu­je zbog ru­pa u bu­dže­tu, ko­je bi bi­le zna­čaj­no ma­nje da se po­re­zi re­dov­no na­pla­ću­ju.
Pred­sjed­nik Al­ter­na­ti­ve Ve­sko Pe­jak sma­tra da je dr­ža­va pro­pu­sti­la da na vri­je­me na­pla­ti te du­go­ve, od­no­sno, u pe­ri­o­du dok su ta pred­u­ze­ća ra­di­la i po­slo­va­la.
– Dru­gim ri­je­či­ma, dr­ža­va, od­no­sno oni ko­ji njom upra­vlja­ju, uče­stvo­va­li su ak­tiv­no u kri­vič­nom dje­lu – uta­ji po­re­za. Po­treb­no je is­pi­ta­ti ko je ika­da vr­šio kon­tro­lu upla­te po­re­za ve­li­kih pri­vred­nih su­bje­ka­ta. Ako ni­je vr­šio ni­ko, po­treb­no je is­pi­ta­ti za­što ni­je. Neo­p­hod­no je od­mah smi­je­ni­ti ta li­ca, uko­li­ko još uvi­jek ra­de, is­pi­ta­ti ka­kvu lič­nu imo­vi­nu ima­ju i da li su tu imo­vi­nu ste­kli na prav­no le­ga­lan na­čin. Po­sto­ji osno­va­na sum­nja da su li­ca iz in­sti­tu­ci­ja uče­stvo­va­la u toj uta­ji po­re­za – ka­zao je Pe­jak „Da­nu”.
Al­ter­na­ti­va je, ka­ko je is­ta­kao, po­kre­nu­la pi­ta­nje upla­te po­re­za i do­pri­no­sa za HDL La­ko­vić, ali su do­bi­li od­go­vor da se ra­di o po­slov­noj taj­ni.
– Ne zna­mo ka­ko je mo­gu­će do­bi­ti ta­kav od­go­vor u si­tu­ci­ji ka­da zna­mo da je­dan dio pred­u­ze­ća ne iz­mi­ru­je svo­je za­ko­nom od­re­đe­ne oba­ve­ze. Jed­nog da­na, ako se ova in­for­mca­i­ja po­ka­že kao tač­na, rad­ni­ci HDL La­ko­vi­ća ne­će ostva­ri­ti pra­vo na pen­zi­ju. Ko će bi­ti kriv? – pi­tao je on.
Advo­kat Ve­se­lin Ra­du­lo­vić is­ta­kao je da je glav­ni pro­blem to što je oči­gled­no da slu­žbe­na li­ca u Po­re­skoj upra­vi du­že vri­je­me ni­je­su vr­ši­la svo­ja slu­žbe­na ovla­šće­nja.
– Ka­da se to do­ve­de u ve­zu sa tim da po­sto­ji ve­li­ki broj fir­mi, su­bje­ka­ta, prav­nih i fi­zič­kih li­ca ko­ja su, na ovaj ili onaj na­čin, po­ve­za­na sa od­re­đe­nim kru­go­vi­ma u vr­hu iz­vr­šne vla­sti, on­da se sum­nja da se sve to ra­di­lo svje­sno i na kra­ju do­la­zi­mo do si­tu­a­ci­je da na sto­ti­ne mi­li­o­na eura po­re­skog du­ga osta­ne ne­na­pla­će­no. Po mom mi­šlje­nju, ključ­ni kri­vac za to je Po­re­ska upra­va, jer je ne­spor­no da po­re­ski dug ne bi mo­gao da do­đe ni pri­bli­žno do te ci­fre, da su u toj in­sti­tu­ci­ji vr­ši­li slu­žbe­na ovla­šće­nja na vri­je­me – re­kao je on.
Ra­du­lo­vić sma­tra da u tom di­je­lu odav­no ima po­sla za dr­žav­no tu­ži­la­štvo, ko­je bi, ka­ko je na­gla­sio, mo­ra­lo da po­kre­ne od­go­va­ra­ju­će po­stup­ke i da pro­ce­su­i­ra sve one ko­ji ni­je­su vr­ši­li svo­ja ovla­šće­nja, od­no­sno za­to što su ih vr­ši­li se­lek­tiv­no.
– U sva­koj obla­sti, ko­li­ko mi je po­zna­to, po­sto­je raz­li­či­ti ar­ši­ni po­stu­pa­nja Po­re­ske upra­ve, pa se ne­ko kon­tro­li­še i po­rez se na­pla­ću­je re­dov­no, dok se dru­gim su­bjek­ti­ma po­re­ske oba­ve­ze od­la­žu, ne na­pla­ću­ju, pro­lon­gi­ra­ju i, na kra­ju, do­la­zi­mo do si­tu­a­ci­je da se one vi­še ni­kad ne mo­gu ni na­pla­ti­ti – re­kao je on.
J.V.


Fa­li nov­ca i za pr­vi is­plat­ni red

Ra­du­lo­vić je is­ta­kao da ni­je upo­znat sa slu­ča­jem da je dr­ža­va na­pla­ti­la po­rez od ne­kog od pred­u­ze­ća u ste­ča­ju.
– Po­sto­je po­tra­ži­va­nja ko­ja, po is­plat­nim re­do­vi­ma mo­ra­ju da bu­du na­pla­će­na mno­go ra­ni­je. Pred­u­ze­ća ko­ja odu u ste­čaj, če­sto ne­ma­ju sred­sta­va da is­pla­te po­tra­ži­va­nja ni pr­vom is­plat­nom re­du, a ka­mo­li ona iz dru­gog i tre­ćeg i on­da je go­to­vo iz­vje­sno da kod po­kre­ta­nja ste­čaj­nog po­stup­ka, po­tra­ži­va­nja dr­ža­ve osta­nu mr­tvo slo­vo na pa­pi­ru, od­no­sno osta­nu ne­na­pla­će­na – re­kao je on.
Sma­tra da je pro­ble­ma­tič­no i to što je Po­re­ska upra­va zbog po­re­skog du­ga za­tra­ži­la uvo­đe­nje ste­ča­ja u sve­ga ne­ko­li­ko pred­u­ze­ća, ali da je mno­go ve­ći pro­blem to što dr­ža­va ni­je pred­u­zi­ma­la ni­šta u ci­lju na­pla­te po­re­za.
– Čak i u si­tu­a­ci­ja­ma ka­da se dr­ža­va po­ja­vi kao po­vje­ri­lac ko­ji po­kre­će ste­čaj­ni po­stu­pak, na kra­ju se is­po­sta­vi da to ni­je u nje­nom in­te­re­su, jer ne mo­že da se na­pla­ti – re­kao je on is­ti­ču­ći da se po­rez ne na­pla­ću­je go­di­na­ma ni­ti se išta pred­u­zi­ma pre­ma od­re­đe­nim su­bjek­ti­ma, ka­ko bi oni iz­mi­ri­li svo­je po­re­ske oba­ve­ze pre­ma dr­ža­vi.