Okri­vlje­ni Mar­ko Mi­tro­vić, ko­jem se su­di za ubi­stvo Jo­va Jo­va­no­vi­ća, sa­op­štio je da on ne­ma ve­ze sa tim zlo­či­nom i da su do­sa­da is­pi­ta­ni svje­do­ci, svje­sno ili ne­svje­sno, po­mo­gli da se isti­na ne sa­zna. Mi­tro­vić, u pi­smu ko­je je po­slao re­dak­ci­ji „Da­na”, na­vo­di i da 14 mje­se­ci ne­vin le­ži u spu­škom za­tvo­ru, a da tu­ži­la­štvo ne­ma ni­je­dan do­kaz pro­tiv nje­ga. On po­ru­ču­je da mu se su­di za ubi­stvo ko­je ni­je po­či­nio i da se ubi­ca slo­bod­no še­ta, dok nje­go­va i po­ro­di­ca ubi­je­nog is­pa­šta­ju zbog sve­ga.
Mi­tro­vić je na po­sled­njem ro­či­štu sa­op­štio da vi­še ne­će pri­su­stvo­va­ti su­đe­nju zbog la­žnih is­ka­za, ko­ji­ma mu se mon­ti­ra ubi­stvo Jo­va­no­vi­ća.
– Pri­nu­đen sam da se jav­no­sti, pre­ko „Da­na”, obra­tim ovim pi­smom i da sa­op­štim sva svo­ja sa­zna­nja ve­za­no za ovo što mi se sta­vlja na te­ret. Ne­po­bit­na je či­nje­ni­ca da je u auto­mo­bi­lu u ko­jem pro­na­đen Jo­vo Jo­va­no­vić na­đe­na ve­ća ko­li­či­na voj­nog na­o­ru­ža­nja, na ko­jem je pro­na­đen DNK Zo­ra­na Ra­đe­no­vi­ća iz Bu­dve. U pr­voj iz­ja­vi kod tu­ži­o­ca, Ra­đe­no­vić je ka­zao da ne zna ni­šta o tom oruž­ju. Me­đu­tim, ka­da je dru­gi put dao iz­ja­vu, ka­da je i pro­na­đen nje­gov DNK, Ra­đe­no­vić ka­že da mu je Jo­va­no­vić nu­dio da ku­pi to oruž­je od nje­ga. Istu tu pri­ču po­no­vio je pred su­dom, na­mjer­no iz­bje­ga­va­ju­ći da ka­že isti­nu. A isti­na je da mi je Ra­đe­no­vić re­kao da je Jo­va­no­vi­ću dao to oruž­je da ga pro­da ne­kim mom­ci­ma iz Nik­ši­ća. Ra­đe­no­vić zna gdje je kri­tič­ne ve­če­ri oti­šao Jo­va­no­vić sa autom pu­nim oruž­ja, kao i ko je bio sa njim u vo­zi­lu tom pri­li­kom, kao i sa ki­me je tre­bao da se sret­ne. Ra­đe­no­vić sve to zna, ali ne­će da ka­že ka­ko se isti­na ne bi sa­zna­la – pi­še Mi­tro­vić u pi­smu ko­je je do­sta­vio na­šoj re­dak­ci­ji.
On is­ti­če da mu ni­je ja­sno za­što se po­li­ci­ja ne za­pi­ta ka­ko je Jo­va­no­vić kre­nuo sa to­li­kim oruž­jem od Sve­tog Ste­fa­na do Pa­štrov­ske go­re.
– Ne­lo­gič­no je da kre­ne sa autom u ko­jem je oruž­je, a da se ne pla­ši da će ga po­li­cij­ska pa­tro­la za­u­sta­vi­ti, a ko­ja sko­ro uvi­jek sto­ji u Re­že­vi­ći­ma, kod ben­zin­ske pum­pe, i na ula­zu u Pe­tro­vac – na­vo­di Mi­tro­vić.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, brat ubi­je­nog To­mo Jo­va­no­vić pre­ćut­ku­je na su­du da je Jo­vo od Slo­ba Lo­pi­či­ća, zbog du­ga ko­ji je on imao pre­ma Jo­va­no­vi­ću, do­bio 33.000 kva­dra­ta ze­mlje na Me­te­ri­zi­ma, auto­mo­bil „fol­ksva­gen”, auto­mo­bil „BMW”, ko­ji je pro­ci­je­njen na 40.000 eura, i još 15.000 eura. Sve to je Lo­pi­čić, ka­ko on ka­že, dao Jo­vu Jo­va­no­vi­ću, a on je sa još jed­nim čo­vje­kom bio pri­su­tan tom pri­li­kom.
– Jo­vo Jo­va­no­vić je dao Lo­pi­či­ću no­vac da za­jed­no gra­de ne­ku zgra­du u No­vom Sa­du, ali od tog po­sla ni­je bi­lo ni­šta. Isti­na je da je Jo­va­no­vić tra­žio od me­ne da mu po­mog­nem da se na­pla­ti od Lo­pi­či­ća, a ne da sam mu se ja nu­dio da mu po­mog­nem. Nje­gov brat To­mo Jo­va­no­vić pred su­dom, ta­ko­đe, pre­ćut­ku­je da je Jo­vo da­vao no­vac na ka­ma­tu. I to je ra­dio za­jed­no sa po­li­caj­cem S.Z. iz Bu­dve i da su njih dvo­ji­ca ima­li pro­ble­ma oko po­vra­ća­ja nov­ca od jed­nog tak­si­ste. Ta­ko­đe, Jo­vo se sa po­me­nu­tim po­li­caj­cem i nje­go­vim ko­le­gom M.Dž. ba­vio pre­pro­da­jom po­lov­nih auto­mo­bi­la. Za­što pre­ćut­ku­ju da su bo­ga­tim kli­jen­ti­ma ko­ji su do­la­zi­li u ho­tel „Sve­ti Ste­fan” obez­bje­đi­va­li i do­vo­di­li dje­voj­ke za pro­vod – tvr­di Mi­tro­vić.
Jo­va­no­vić je, tvr­di, na po­klon od ku­ma nji­ho­vog oca F.M. do­bio ne­ko oruž­je, me­đu ko­jim je i „mag­num 357”, a iz tog oruž­ja je Jo­vo ubi­jen. On tra­ži da po­li­ci­ja to is­pi­ta i da pro­na­đu taj pi­štolj i utvr­de je li iz nje­ga pu­ca­no.
– To­mo Jo­va­no­vić je pred su­dom ka­zao da mu brat Jo­vo kri­tič­ne ve­če­ri ni­je re­kao da ide da se vi­di sa mnom. To isto po­tvr­đu­ju i svje­do­ci Mla­den Ka­la­đur­đe­vić i Ra­do­van Zec, što je isti­na. Sum­nja da je na­vod­no kre­nuo da se vi­di sa mnom je po­te­kla od su­pru­ge ubi­je­nog, Iva­ne, jer je on če­sto znao da ka­že da ide da se vi­di sa mnom ili sa ku­mom Du­škom Ka­stra­to­vi­ćem, a to mu je bi­lo po­kri­će da ide da se vi­di sa dje­voj­ka­ma, či­ja ime­na ću do­sta­vi­ti su­du, ako bu­de tre­ba­lo – na­vo­di Mi­tro­vić.
D.Ž.


Spre­man i za po­li­graf

U fo­to-ela­bo­ra­tu sa li­ca mje­sta se na­vo­di, ka­ko ka­že Mi­tro­vić, i da su pro­na­đe­ne ne­ke in­tim­ne žen­ske stva­ri. On ka­že da nad­le­žni tre­ba da to is­pi­ta­ju i da utvr­de či­ji je DNK ta­mo, jer to mo­že ima­ti ve­ze sa ubi­stvom.
– Sve što sam na­pi­sao i pro­sli­je­dio re­dak­ci­ji „Da­na” tvr­dim da je, pod pu­nom ma­te­ri­jal­nom, kri­vič­nom i sva­kom dru­gom od­go­vor­no­šću, isti­na. Spre­man sam da idem na po­li­graf­sko te­sti­ra­nje i sve ću po­no­vi od ri­je­či do ri­je­či – na­pi­sao je Mi­tro­vić.