Na­da­mo se da će se ova na­ša an­ti­sve­to­sav­ska, an­ti­sve­to­pe­trov­ska Cr­na Go­ra vra­ti­ti sa­moj se­bi, svo­joj mu­dro­sti, zna­nju, pro­svje­ti i svom istin­skom pro­sve­će­nju, ko­je je da­nas ugro­že­no, ne sa­mo kod nas, ne­go u sve­u­kup­noj, sve vi­še an­ti­hri­šćan­skoj Evro­pi, ka­zao je mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je. On je na Sve­to­sav­skoj aka­de­mi­ji, ko­ja je si­noć odr­ža­na u krip­ti Sa­bor­nog hra­ma Hri­sto­vog vas­kr­se­nja u Pod­go­ri­ci, po­ru­čio da bez pro­sve­će­nja ne­ma ob­no­ve.
– Mno­go se ra­du­jem da, i po­red an­ti­sve­to­sav­skog du­ha ko­ji je si­jan ov­dje u Cr­noj Go­ri od 1945. go­di­ne, a i da­nas na je­dan još pod­mu­kli­ji na­čin, naj­ljep­še sve­to­sav­ske aka­de­mi­je u na­šem na­ro­du i Cr­kvi su u Cr­noj Go­ri. Na­da­mo se da će, kao što je to bi­lo i za vri­je­me Pe­tro­vi­ća, kra­lja i go­spo­da­ra Cr­ne Go­re Ni­ko­le Pr­vog Pe­tro­vi­ća, i ova na­ša an­ti­sve­to­sav­ska, an­ti­sve­to­pe­trov­ska Cr­na Go­ra vra­ti­ti sa­moj se­bi, svo­joj mu­dro­sti, zna­nju, pro­svje­ti i svo­me istin­skom pro­sve­će­nju, ko­je je da­nas ugro­že­no ne sa­mo kod nas, ne­go u sve­u­kup­noj, sve vi­še po­sta­ju­ćoj an­ti­hri­šćan­skoj Evro­pi – ka­zao je mi­tro­po­lit.
On je is­ta­kao i ka­ko se na­da da će se mi­ni­stri pro­svje­te vra­ti­ti ta­kvoj pro­svje­ti i pro­sve­će­nju.
– Daj Bo­že da se oni ko­je vri­je­me, ov­dje kod nas, iz­ba­cu­je za mi­ni­stre pro­svje­te i za dru­ge funk­ci­je, vra­te toj i ta­kvoj pro­svje­ti i ta­kvom pro­sve­će­nju i da se vra­te tom i ta­kvom ras­pe­ću na kr­stu lju­ba­vi pre­ma vječ­noj, Bož­joj isti­ni i za bli­žnje svo­je. Ta­ko će je­di­no Cr­na Go­ra mo­ći da se ob­no­vi, istin­ski, du­hov­no, iz kori­je­na, iz te­me­lja. Jer bez du­hov­ne i mo­ral­ne ob­no­ve ne­ma ni eko­nom­ske ob­no­ve, ni po­li­tič­ke, dru­štve­ne, ne­ma ni ob­no­ve do­sto­jan­stva ovog na­ro­da sve­to­sav­skog, sve­to­pe­trov­skog – po­ru­čio je mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je.
Isto­ri­čar Mi­loš Ko­vić ka­zao je u svo­joj sve­to­sav­skoj be­sje­di da se uz iz­bor iz­me­đu slo­bo­de i stra­ha, isti­ne i la­ži, po­žr­tvo­va­no­sti i sa­mo­ži­vo­sti, sva­ko­dnev­no su­sre­će­mo sa sve­to­sav­skim i ko­sov­skim za­vje­tom.
– Na­ma ko­ji se sje­ća­mo onog sta­rog svi­je­ta, po­ne­kad se či­ni kao da smo ži­vje­li dva ži­vo­ta – pri­je i po­sli­je pa­da Ber­lin­skog zi­da, uje­di­nje­nja Nje­mač­ke i raz­bi­ja­nja Ju­go­sla­vi­je. Is­ku­si­li smo vi­še­de­ce­nij­sku, si­ste­mat­sku, an­ti­srp­sku hi­ste­ri­ju u za­pad­nim me­di­ji­ma za ko­jom su do­šli ma­sov­ni, pri­pre­mlje­ni, ne­ka­žnje­ni zlo­či­ni nad Sr­bi­jom. Ti me­to­di i me­ha­ni­zmi pot­pu­no su po­re­di­vi sa onim što je u na­ci­stič­koj Nje­mač­koj i Evro­pi uči­nje­no Je­vre­ji­ma – ka­zao je on.
Ko­vić je go­vo­rio o po­lo­ža­ju i asi­mi­la­ci­ji Sr­ba u ze­mlja­ma re­gi­o­na, pa i u Cr­noj Go­ri.
– Sr­bi ko­ji su pro­da­li vje­ru za ve­če­ru i pro­gra­bi­li po­lu­ge dr­žav­ne mo­ći nad­re­al­nim iden­ti­tet­skim in­že­nje­rin­gom po­ku­ša­va­ju da Sr­be pre­tvo­re u mon­te­ne­gri­ne. Hlad­ne i slu­za­ve pip­ke ove ho­bot­ni­ce osje­ća­mo i mi u Be­o­gra­du – po­ru­čio je Ko­vić.
Pra­znik po­sve­ćen pr­vom srp­skom ar­hi­e­pi­sko­pu Sve­tom Sa­vi obilježen je i svečanom akademijom u Beranama. Bla­go­slo­ve­ći skup, epi­skop bu­di­mljan­sko-nik­šić­ki Jo­a­ni­ki­je je na­gla­sio da Sve­ti Sa­va sto­ji pred pre­sto­lom Bož­jim po­svje­do­ča­va­ju­ći da mo­že da nas upu­ti pu­tem isti­ne i da nas vra­ti sa pu­ta na­ših za­blu­da.
– Sve­ti Sa­va je vje­či­to sa svo­jim na­ro­dom pri­su­tan u na­šoj kul­tu­ri, du­hov­no­sti, u na­šoj du­šev­no­sti, obi­ča­ji­ma, do­mo­vi­ma, kao naš naj­­ve­ći po­kro­vi­telj. Ne­ka nje­go­ve mo­li­tve bu­du uvi­jek sa svi­ma va­ma i sva­ko do­bro da vam do­ne­su – ka­zao je vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je.
Pri­god­nu be­sje­du odr­žao je pje­snik Bla­go­je Ba­ko­vić, po­zi­va­ju­ći sve da sa za­hval­no­šću us­klik­nu s lju­ba­vlju i po­mo­le se Sve­tom Sa­vi.
Po­zvao je na­rod u Cr­noj Go­ri, ko­ji se od­re­kao svo­je vje­re, da se vra­ti istin­skim vri­jed­no­sti­ma ko­je je pro­po­vi­je­dao Sve­ti Sa­va. Ka­zao je da svi tre­ba da ču­ju glas Sve­tog Sa­ve ka­ko i da­nas mi­ri svo­ju za­va­đe­nu bra­ću i ka­ko se sna­gom svo­je bo­žan­ske lju­ba­vi, za­jed­no sa svim sve­ci­ma i bo­go­u­god­ni­ci­ma, mo­li za spa­se­nje svo­ga na­ro­da.
A.O. – D.J.


vPo­li­ti­ča­re za­ni­ma lič­na ko­rist

U or­ga­ni­za­ci­ji Pra­vo­slav­ne cr­kve­ne op­šti­ne i Srp­skog pro­svet­nog dru­štva, u Ba­ru je odr­ža­na Sve­to­sav­ska aka­de­mi­ja. Skup je bla­go­slo­vio pa­roh bar­ski Slo­bo­dan Ze­ko­vić, a be­sje­dio je knji­žev­nik Slo­bo­dan Vla­du­šić, do­cent Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta u No­vom Sa­du. Vla­du­šić je ka­zao da čvr­stu ve­zu iz­me­đu Sa­vi­nog svjet­skog zna­nja i po­li­tič­ke vje­šti­ne ko­ji­ma je ras­po­la­gao, tre­ba po­seb­no na­gla­si­ti, jer da­nas ži­vi­mo u vre­me­nu ka­da je in­te­lek­tu­al­na moć naj­če­šće odvo­je­na od po­li­tič­ke vje­šti­ne i mo­ći.
– Po­li­tič­ka moć je ustva­ri ne­moć, jer nje­ni no­si­o­ci ne mo­gu da uči­ne ni­šta za za­jed­ni­cu, za na­rod ko­me pri­pa­da­ju, već je­di­no za se­be pri­ba­vlja­ju ko­rist ko­ja se u isto­rij­skoj per­spek­ti­vi opi­su­je sa­mo jed­nom je­di­nom ri­ječ­ju „ni­šta” – ka­zao je prof. Vla­du­šić. D.S.