NIK­ŠIĆ – Ne­is­ko­ri­šće­ni vod­ni po­ten­ci­ja­li još du­go će bi­ti pro­blem sa ko­ji­ma će se Nik­ši­ća­ni su­o­ča­va­ti, po­seb­no to­kom ljet­nih mje­se­ci, a vo­de Nik­šić­kog po­lja, pre­ma pro­cje­na­ma struč­nja­ka, bi­le bi i vi­še ne­go do­volj­ne da svih sa­da­šnjih bli­zu 80 hi­lja­da sta­nov­ni­ka te op­šti­ne ima ured­no vo­do­snab­di­je­va­nje. Sa­mo u grad­skoj zo­ni svo­je­vre­me­no je bi­lo bli­zu 70 bu­na­ra ko­ji su da­nas, ka­zao je „Da­nu” hro­ni­čar Nik­ši­ća, no­vi­nar i pu­bli­ci­sta Mak­sim Vu­ja­čić, za­pu­šte­ni, a u vla­sni­štvu su Op­šti­ne.
– U pi­ta­nju su uglav­nom bu­na­ri iz tur­skog pe­ri­o­da, a ime­na su do­bi­ja­li po oni­ma ko­ji su ih gra­di­li. Naj­sta­ri­ji su u Sta­roj va­ro­ši, gdje sam ih to­kom is­tra­ži­va­nja pri­je dva­de­se­tak go­di­na na­šao vi­še od de­set. Svi su slu­ži­li za vo­do­snab­di­je­va­nje do iz­grad­nje grad­skog vo­do­vo­da 1931. go­di­ne – ka­že Vu­ja­čić.
Ne­ko­li­ko sta­rih bu­na­ra, ka­zao je on, ob­no­vi­li su po­je­din­ci ili pred­stav­ni­ci ci­vil­nog sek­to­ra, ali su im, upr­kos do­broj na­mje­ri, pro­mi­je­ni­li auten­tič­ni iz­gled. Broj­ni su po­ru­še­ni, za­tr­pa­ni, a mno­gi slu­že za od­la­ga­nje ot­pa­da. Vo­da iz sva­kog od sre­di­ne pro­šlog vi­je­ka ni­je za pi­će, a Vu­ja­čić ka­že da se ta­da vo­dio spor ko je ve­ći za­ga­đi­vač Pi­va­ra ili Že­lje­za­ra.
– To što vo­da iz bu­na­ra ni­je za upo­tre­bu mo­že se la­ko ri­je­ši­ti, ali i ova­kva ka­kva je mo­že se ko­ri­sti­ti za, re­ci­mo, za­li­va­nje ze­le­nih po­vr­ši­na ili pra­nje uli­ca, či­me bi se stvo­ri­le zna­čaj­ne ušte­de na glav­nom vo­do­vo­du. Op­šti­na ne vo­di ra­ču­na, ni­ti, da znam, ima ne­ku or­ga­ni­zo­va­nu ak­ci­ju šta da ra­di sa bu­na­ri­ma – is­ti­če Vu­ja­čić.
Iz eko­lo­ških or­ga­ni­za­ci­ja go­di­na­ma već upo­zo­ra­va­ju da su na­uč­ni­ci pred­vi­dje­li ka­ko će u bu­duć­no­sti pri­stup pit­koj vo­di bi­ti je­dan od ve­ćih iza­zo­va, od ko­jeg će za­vi­si­ti op­sta­nak ži­vo­ta na pla­ne­ti. Sto­ga je, is­ti­če di­rek­tor Ozo­na Alek­san­dar Pe­ro­vić, ja­sno ko­li­ka je šte­ta već na­pra­vlje­na uni­šta­va­njem po­sto­je­ćih bu­na­ra u Nik­ši­ću.
– Lo­še po­li­ti­ke i pro­ma­še­ni pla­no­vi i stra­te­gi­je omo­gu­ća­va­ju da se de­va­sti­ra­ju i ugro­ža­va­ju pod­zem­ne vo­de Nik­šić­kog po­lja, ko­je su vje­ro­vat­no i naj­vred­ni­ji re­surs na ovim pro­sto­ri­ma. Sto­ga uop­šte ne pre­tje­ru­je­mo ka­da tvr­di­mo da bi za da­na­šnje ka­ta­stro­fal­no sta­nje vod­nih re­sur­sa na te­ri­to­ri­ji op­šti­ne Nik­šić dr­žav­no tu­ži­la­štvo mo­ra­lo da po­ka­že in­te­re­so­va­nje jer je ja­sno da je ugro­žen jav­ni in­te­res – is­ti­če Pe­ro­vić, do­da­ju­ći da su sprem­ni tu­ži­la­štvu po­nu­di­ti ar­gu­men­te u pri­log tvrd­nji da je uni­šta­va­nje nik­šić­kih bu­na­ra na­ni­je­lo ne­sa­gle­di­ve eko­lo­ške i eko­nom­ske šte­te gra­đa­ni­ma, po­seb­no bu­du­ćim ge­ne­ra­ci­ja­ma.
Bu­nar­ska vo­da je, ka­že Mi­o­drag Ka­ra­džić di­rek­tor Dru­štva mla­dih eko­lo­ga Nik­ši­ća (DMEN), ne­is­ko­ri­šten re­surs zbog ne­do­stat­ka stra­te­gi­je ali i ne­kul­tu­re ži­vlje­nja.
– Do­sta bu­na­ra je za­tr­pa­no ot­pa­dom i ni­je­su ade­kvat­no obez­bi­je­đe­ni pa pred­sta­vlja­ju i opa­snost za gra­đa­ne. Još uvi­jek ni­je ka­sno da se bu­nar­ska vo­da poč­ne ko­ri­sti­ti, po­seb­no to­kom ljet­njeg pe­ri­o­da. Neo­p­hod­no je na­pra­vi­ti pro­gra­me nji­ho­vog ko­ri­šće­nja i raz­vi­ti auto­mat­ske si­ste­me za ko­je ne­će bi­ti po­treb­no an­ga­žo­va­nje ljud­stva i teh­ni­ke, a si­stem bi funk­ci­o­ni­sao eko­lo­ški i ne­sme­ta­no – na­gla­ša­va Ka­ra­džić.
B.B.–L.N.


Za­šti­ti­ti i va­lo­ri­zo­va­ti

Mak­sim Vu­ja­čić na­po­mi­nje da nik­šić­ki bu­na­ri ni­je­su ima­li zna­čaj sa­mo u vod­snab­di­je­va­nju, već su bi­li svo­je­vr­sna mje­sta za oku­plja­nja, a ti­me i pr­ve „no­vin­ske agen­ci­je” gdje su se sa­zna­va­le sve vi­je­sti u op­šti­ni. Zna­čaj­ni su, re­kao je on, i kao kul­tur­no-isto­rij­ska do­bra ko­ja su se tre­ba­la za­šti­ti.
Taj vri­je­dan re­surs, sma­tra Al­ke­san­dar Pe­ro­vić, mo­že se i tu­ri­stič­ki va­lo­ri­zo­va­ti, ali se od to­ga iz­gle­da od­u­sta­lo, o če­mu svje­do­či re­kon­struk­ci­ja Tr­ga slo­bo­de, gdje su svo­je­vre­me­no bi­la dva sta­ra bu­na­ra i čak šest če­smi. Ti bu­na­ri su po­sli­je Dru­gog svjet­skog ra­ta, pri­li­kom ta­da­šnje re­kon­struk­ci­je, sru­še­ni i pre­ko njih je pre­vu­čen as­falt.
– Va­žno je na­po­me­nu­ti i da je ak­tu­el­ni pro­je­kat pre­vo­đe­nja Ze­te u Kru­pac po­ten­ci­jal­na opa­snost za po­to­je­će i pla­ni­ra­ne no­ve bu­na­re na Po­klon­ci­ma, či­me se ozbilj­no do­vo­di u opa­snost i pi­ta­nje bu­du­ćeg vo­do­snab­di­je­va­nja gra­đa­na, na­ro­či­to to­kom su­šnog pe­ri­o­da. I to ide u pri­log pri­či da je lo­še upra­vlja­nje vod­nim re­sur­si­ma po­vod da se dr­žav­no tu­ži­la­štvo ozbilj­no po­za­ba­vi ovom pro­ble­ma­ti­kom – na­gla­ša­va Pe­ro­vić.