Po­sta­vlja­njem ka­me­na te­melj­ca ju­če je u pri­grad­skom na­se­lju Ru­deš ozva­ni­čen po­če­tak ra­do­va na iz­grad­nji 94 sta­na za iz­bje­gli­ce i in­ter­no ra­se­lje­na li­ca sa pro­sto­ra bi­ših ju­go­slo­ven­skih re­pu­bli­ka. Mi­ni­star ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja Ke­mal Pu­ri­šić ovom pri­li­kom je pod­sje­tio da vri­jed­nost pro­jek­ta iz­no­si 3.990.649 eura, od če­ga 3.575.779 eura pred­sta­vlja­ju do­na­tor­ska sred­stva. On je na­gla­sio da je u pro­te­klom pe­ri­o­du, od ka­da se Cr­na Go­ra su­o­ča­va sa pi­ta­njem iz­bje­gli­ca, ura­đe­no pre­ko 1.500 stam­be­nih rje­še­nja i to kroz broj­ne pro­jek­te ko­je su fi­nan­si­ra­li Vla­da Cr­ne Go­re, ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je, me­đu­na­rod­ni part­ne­ri i do­na­to­ri. Pu­ri­šić je ka­zao da se, po­red iz­grad­nje sta­no­va u Be­ra­na­ma, ra­di i na dru­gim pod­pro­jek­ti­ma, ko­ji ima­ju za cilj da stam­be­no zbri­nu broj­ne po­ro­di­ce.
- Re­gi­o­nal­nim stam­be­nim pro­gra­mom, po­red iz­grad­nje sta­no­va u Be­ra­na­ma, pred­vi­đe­na je re­a­li­za­ci­ja vi­še pot­pro­je­ka­ta u Cr­noj Go­ri, i to: iz­grad­nja 62 stam­be­ne je­di­ni­ce u Nik­ši­ću, iz­grad­nja 120 stam­be­nih je­di­ni­ca u Pod­go­ri­ci - Kamp Ko­nik, iz­grad­nja Do­ma za sta­ra li­ca u Plje­vlji­ma, re­kon­struk­ci­ja po­sto­je­ćih voj­nih obje­ka­ta u Voj­nom kom­plek­su Tre­bje­sa za po­tre­be Do­ma za sta­ra li­ca u Nik­ši­ću, iz­grad­nja 51 stam­be­ne je­di­ni­ce na Ko­ni­ku, ku­po­vi­na sta­no­va u Her­ceg No­vom, iz­grad­nja 50 go­to­vih ku­ća i do­dje­la gra­đe­vin­skog ma­te­ri­ja­la za 120 po­ro­di­ca. Da­nas sa za­do­volj­stvom mo­gu da kon­sta­tu­jem da će se re­a­li­za­ci­jom ovog pot­pro­jek­ta u Be­ra­na­ma za­tvo­ri­ti dva ko­lek­tiv­na cen­tra, Ru­deš 1 i Ru­deš 2, a nji­ho­vim sta­nov­ni­ci­ma obez­bi­je­di­ti traj­na i odr­ži­va rje­še­nja – na­gla­sio je Pu­ri­šić.
Iz­ra­ža­va­ju­ći za­do­volj­stvo zbog po­čet­ka iz­grad­nje sta­no­va na Ru­de­šu, ko­ji bi po pla­nu tre­ba­lo da bu­du za­vr­še­ni idu­će go­di­ne, pred­sjed­nik op­šti­ne Be­ra­ne Dra­go­slav Šće­kić je ka­zao da se Re­gi­o­nal­ni stam­be­ni pro­gram, ko­ji spro­vo­di Ban­ka Sa­vje­ta Evro­pe, po­ka­zu­je kao pro­gram kon­kret­ne po­mo­ći, za ko­ji svi ima­ju sa­mo ri­je­či hva­le.
- Že­le­ći da is­tak­nem da mi da­nas ne obi­lje­ža­va­mo sa­mo po­če­tak gra­đe­vin­skih ra­do­va, ne­go po­če­tak rje­ša­va­nja sto­ti­na ljud­skih sud­bi­na. Mi da­nas na naj­kon­kret­ni­ji na­čin pru­ža­mo ru­ku po­mo­ći oni­ma ko­ji­ma je to naj­po­treb­ni­je. Ovo is­ti­čem zbog na­ših go­sti­ju iz do­na­tor­skih ze­ma­lja, jer že­lim da pre­po­zna­ju da će do­pri­nos nji­ho­vih gra­đa­na bi­ti is­ko­ri­šten na naj­hu­ma­ni­ji na­čin i mi smo im ne­iz­mjer­no za­hval­ni zbog to­ga. Osim smje­šta­ja za 94 po­ro­di­ce, op­šti­na Be­ra­ne će, na­kon oslo­ba­đa­nja na­se­lja na Ru­de­šu, do­bi­ti i mo­guć­nost za rje­ša­va­nje stam­be­nog pi­ta­nja za bar 50 so­ci­jal­no ugro­že­nih po­ro­di­ca, što je do­dat­ni zna­ča­jan re­zul­tat na­šeg pro­jek­ta. Oče­ku­jem da na ovo­me ne­će­mo sta­ti, i da će sred­stva ko­ja su pre­o­sta­la na­kon iz­bo­ra iz­vo­đa­ča, po­seb­nim anek­som bi­ti is­ko­ri­šte­na za iz­grad­nju no­vih stam­be­nih je­di­ni­ca, ka­ko bi zbri­nu­li što vi­še ra­se­lje­nih po­ro­di­ca - na­veo je Šće­kić.
On je ka­zao da se iz­grad­njom sta­no­va na Ru­de­šu rje­ša­va stam­be­no pi­ta­nje sa­mo jed­nog bro­ja ra­se­lje­nih li­ca, od pre­ko dva­de­set hi­lja­da lju­di ko­ji su za­hva­će­ni vi­ho­rom ra­ta bo­ra­vi­li du­že ili kra­će vri­je­me u Be­ra­na­ma.
- Mo­ram pod­sje­ti­ti da je u Be­ra­na­ma u jed­nom tre­nut­ku sva­ki če­tvr­ti sta­nov­nik bio ra­se­lje­no li­ce. Mno­gi su pro­du­ži­li da­lje, ali zna­ča­jan dio je ostao sa na­ma da za­jed­nič­ki di­je­li­mo sud­bi­nu. Be­ra­ne i na ni­vou re­gi­o­na ima zna­čaj­no ve­li­ki pro­ce­nat iz­bje­gli­ca, iako se ne mo­že­mo po­hva­li­ti eko­nom­skim po­ka­za­te­lji­ma i re­ći da su ov­dje osta­li zbog ve­će mo­guć­no­sti za za­po­šlja­va­nje. Pri­je sam sklon te­zi da su osta­li ov­dje, jer su u Be­ra­na­ma od po­čet­ka pri­hva­će­ni kao svo­ji, što i je­su. Za­to da­nas vi­še ne mo­že­mo go­vo­ri­ti o iz­bje­glič­koj po­pu­la­ci­ji, jer su u pro­te­klih če­tvrt vi­je­ka na­pra­vlje­ne ne­ras­ki­di­ve pri­ja­telj­ske, ku­mov­ske, brač­ne i dru­ge ve­ze. Za­to o be­ran­skim ra­se­lje­nim li­ci­ma i ne že­lim da go­vo­rim dru­ga­či­je, ne­go kao o dra­gim su­gra­đa­ni­ma – na­gla­sio je Šće­kić.
Na sve­ča­no­sti na Ru­de­šu go­vo­ri­li su i pred­stav­nik raz­voj­ne ban­ke Sa­vje­ta Evro­pe Igor Bu­ra­zin, šef po­li­tič­ko-eko­nom­skog odje­lje­nja u ame­rič­koj am­ba­sa­di u Pod­go­ri­ci Le­sli Fre­rik­sen, pred­stav­ni­ca UN­HCR-a Ro­ber­ta Mon­te­vec­chi i za­mje­nik še­fa mi­si­je OSCE za Cr­nu Go­ru Den Ret­ford.
D.J


Ri­je­ši­ti pi­ta­nje dr­ža­vljan­stva

Šće­kić je na­po­me­nuo da ote­ža­va­ju­ći fak­tor za pot­pu­nu in­te­gra­ci­ju iz­bje­gli­ca u Be­ra­na­ma pred­sta­vlja pi­ta­nje dr­ža­vljan­stva.
- Mo­ram da ka­žem da po­sto­ji još sa­mo je­dan fak­tor ko­ji one­mo­gu­ća­va pot­pu­nu in­te­gra­ci­ju ra­se­lje­nih li­ca u Be­ra­ne i Cr­nu Go­ru, a to je pi­ta­nje dr­ža­vljan­stva. Na­ši su­gra­đa­ni iz biv­ših ju­go­slo­ven­skih re­pu­bli­ka su u pro­te­klih če­tvrt vi­je­ka me­đu na­ma ži­vje­li, stva­ra­li, stu­di­ra­li, ra­di­li, otva­ra­li no­va rad­na mje­sta i ni­je­su bi­li sa­mo te­ret, ne­go i kon­kre­tan fak­tor raz­vo­ja gra­da. Pa, iako je dio iz­bje­gli­ca bio u sta­nju so­ci­jal­ne po­tre­be, zna­čaj­ni­ji broj je svo­jim ra­dom i tru­dom do­pri­no­sio gra­du i dr­ža­vi. Ko­ri­stim pri­li­ku da ape­lu­jem na nad­le­žne dr­žav­ne orga­ne da ulo­že do­dat­ne na­po­re po pi­ta­nju dr­ža­vljan­stva, ka­ko bi in­te­gra­ci­ja ra­se­lje­nih li­ca u cr­no­gor­sko dru­štvo bi­la pot­pu­na – po­ru­čio je Šće­kić.