NIK­ŠIĆ - Ma­na­stir­ski kom­pleks u nik­šić­kom se­lu Dra­go­vo­lji­ći od ju­če je do­bio no­ve obri­se. Za­hva­lju­ju­ći tru­du broj­nih do­na­to­ra i mje­šta­na, a po­seb­no igu­ma­ni­je Evan­ge­li­je, u okvi­ru ta­mo­šnjeg ko­na­ka sa­gra­đe­na je ka­pe­la po­sve­će­na pra­zni­ku Bla­go­vi­je­sti, a u ne­po­sred­noj bli­zi­ni i Cr­kve­no-na­rod­ni dom, ko­je je ju­če sa sve­šten­stvom i mo­na­štvom osve­štao epi­skop-bu­di­mljan­sko nik­šić­ki Jo­a­ni­ki­je. Do­pri­nos u oži­vlja­va­nju cr­kve­nog ži­vo­ta u tom se­lu dao je i svšte­nik Ivan Sta­ni­šić ko­je je bo­ra­vio jed­no vri­je­me sa svo­jom po­ro­di­com u tom ko­mlek­su, kao i dru­gi sve­šte­ni­ci ko­ji su tu do­la­zi­li i re­dov­no slu­ži­li slu­žbu bo­ži­ju. U no­voj ka­pe­li­ci vla­di­ka je na pra­znik Bla­go­vi­je­sti slu­žio i sve­tu ar­hi­je­rej­sku li­tur­gi­ju, osve­štan je i pre­re­zan slav­ski ko­lač, a po­tom jee oba­vlje­no i pri­če­šće vjer­nog na­ro­da. Na di­van pra­znik, be­sje­dio je epi­skop Jo­a­ni­ki­je, jed­no div­no se­lo ka­ko mu i ime go­vo­ri do­bi­lo je ve­li­ku ra­dost, a nji­ho­va sve­ti­nja, cr­kva Vaz­ne­se­nja Go­spod­njeg još ve­ći sjaj. Ina­če, dra­go­vo­ljić­ka cr­kva ili cr­kva Sv. Spa­sa ka­ko je u na­ro­du po­zna­ta, pre­ma pre­da­nju, sa­gra­đe­na je u 13. vi­je­ku i, ka­ko je vla­di­ka ka­zao, pam­ti du­go i do­sta.
- Ova sta­ra sve­ti­nja pam­ti i Ne­ma­nji­će, pam­ti sta­ru sla­vu na­še­ga na­ro­da, pam­ti i mno­ga stra­da­nja na­ših pre­da­ka, pam­ti se­o­be, ra­se­lja­vanj, pa­lje­vi­ne. Ali mo­že se po­no­si­ti da je uvi­jek pje­va­la u sla­vu bo­ži­ju i da je pred­sta­vlja­la ne­što iz­u­zet­no, pa Go­spod na­ma po­ka­zao šta je to iz­u­zet­no i na ne­ki ču­de­san na­čin, re­kao bih vi­še bo­ži­jim pro­mi­šlja­njem ne­go na­šim pla­ni­ra­njem, ov­dje se for­mi­rao ma­na­stir pri hra­mu Vaz­ne­se­nja Hri­sto­vog,a for­mi­ra­la se sve­ta obi­telj i evo da­nas smo osve­šta­li ov­dje ma­na­stir­sku ka­pe­lu i po­sve­ti­li je Sve­tim Bla­go­vi­je­sti­ma - be­sje­dio je vla­di­ka.
Dra­go­vo­ljić­ka cr­kva, re­kao je on, pam­ti i su­ro­vi do­ga­đaj od pri­je sko­ro jed­nog vi­je­ka. Austro­u­gar­ski voj­ni­ci 1918. go­di­ne, u znak od­ma­zde zbog ubi­stva ofi­ci­ra Fra­nja Fer­jan­či­ća, svi­re­po su li­kvi­di­ra­li vi­še od 80 ži­te­lja tog mje­sta i su­sjed­nog Lu­ko­va. Me­đu ubi­je­nim ve­ći­na su bi­li mla­di­ći, kao i sve­šte­nik Mi­lo­van Po­po­vić ko­me se ni da­nas ne zna grob.
- Ovaj ma­na­stir za­pra­vo je ni­kao iz te kr­vi. Ve­li­ki je spo­men na sve­šte­ni­ka Po­po­vi­ća i svih onih ko­ji su po­stra­da­li jer su da­li ot­por zloj pri­či i zloj si­li i to nek nam slu­ži za na­uk. Sle­de­će go­di­ne da se sa­be­ru sva nji­ho­va ime­na, sve što je na­pi­sa­no o tim do­ga­đa­nji­ma, o ovoj sve­ti­nji, da štam­pa­mo jed­nu li­je­pu knjiu i da do­stoj­no i ljud­ski obi­lje­ži­mo vi­jek od tog stra­da­nja i da se odu­ži­mo oni­ma ko­ji su ov­dje po­stra­da­li bra­ne­ći svo­je ota­ča­stvo,čast i obraz Cr­ne Go­re, srp­skog ro­da i srp­skog je­zi­ka - is­ta­kao je vla­di­ka.
Za tr­pe­zom lju­ba­vi, pri­re­đe­noj u no­vom Cr­kve­no-na­rod­nom do­mu, u ime mje­šta­na pri­sut­ni­ma se ob­ra­dio Rat­ko Ba­bić, a go­vo­ri­li su i pro­to­je­rej Ra­do­ji­ca Bo­žo­vić i knji­žev­nik Bla­go­ta Ko­pri­vi­ca. U pro­gra­mu pro­sla­ve uče­šće je uze­la Et­no gru­pa „Sv. Ev­sta­ti­je“ iz Be­ra­na.
B.Bra­šnjo