Osni­va­njem eko-fon­da, za­ga­đi­va­nje i de­gra­di­ra­nje ži­vot­ne sre­di­ne pla­ća­će za­ga­đi­va­či, i ta sred­stva će se ko­ri­sti­ti za sa­na­ci­ju na­sta­log i pre­ven­ci­ju no­vog za­ga­đe­nja, ka­za­la je u raz­go­vo­ru za „Dan” ge­ne­ral­na di­rek­to­ri­ca Di­rek­to­ra­ta za ži­vot­nu sre­di­nu Iva­na Vo­ji­no­vić. Ona sma­tra da Vla­da do­sa­da­šnjom po­li­ti­kom u ovoj obla­sti, ko­ja se ogle­da­la u pro­du­ža­va­nju ro­ko­va za do­bi­ja­nje do­zvo­la ko­je ga­ran­tu­ju uskla­đe­nost ra­da sa eko-stan­dar­di­ma, ni­je udo­vo­lja­va­la za­ga­đi­va­či­ma.
Vo­ji­no­vi­će­va je re­kla da je di­na­mi­ka ak­tiv­no­sti usmje­re­nih ka osni­va­nju eko-fon­da mak­si­mal­no ubr­za­na, do­da­ju­ći da je ta­kva in­sti­tu­ci­ja Cr­noj Go­ri bi­la i ra­ni­je po­treb­na. Po­ja­sni­la je da će Ener­get­ski in­sti­tut „Hr­vo­je Po­žar” iz Za­gre­ba iz­ra­di­ti sve­o­bu­hvat­ni pro­gram us­po­sta­vlja­nja eko-fon­da u Cr­noj Go­ri.
– Ovaj in­sti­tut je već za­po­čeo iz­ra­du pro­gra­ma us­po­sta­vlja­nja eko-fon­da. Ta­kvom di­na­mi­kom će­mo naj­ka­sni­je do kra­ja ove go­di­ne ima­ti pred­log op­ti­mal­nog mo­de­la eko-fon­da za Cr­nu Go­ru i na ba­zi ko­jeg mo­gu za­po­če­ti ak­tiv­no­sti na osni­va­nju ove in­sti­tu­ci­je to­kom na­red­ne go­di­ne – pre­ci­zi­ra­la je Vo­ji­no­vi­će­va.
Po­ja­sni­la je da će eko-fond bi­ti za­seb­no prav­no li­ce i da će nje­go­vo funk­ci­o­ni­sa­nje u naj­ve­ćem di­je­lu bi­ti za­sno­va­no na prin­ci­pu „za­ga­đi­vač pla­ća”.
– Iako će pri­mje­nji­va­ti broj­ne po­zna­te fi­nan­sij­ske in­stru­men­te u svom po­slo­va­nju, naj­jed­no­stav­ni­je re­če­no fond će sred­stva pri­ku­plja­ti od su­bje­ka­ta (tzv. „za­ga­đi­va­ča”) i ak­tiv­no­sti ko­je za­ga­đu­ju ži­vot­nu sre­di­nu i de­gra­di­ra­ju pri­rod­ne re­sur­se, te ta­ko pri­ku­plje­na sred­stva usmje­ra­va­ti u prav­cu sa­na­ci­je na­sta­log i pre­ven­ci­je no­vog za­ga­đe­nja svih seg­me­na­ta ži­vot­ne sre­di­ne. Dru­gim ri­je­či­ma, eko-fond smo pre­po­zna­li kao ključ­ni me­ha­ni­zam za pri­ku­plja­nje fi­nan­sij­skih sred­sta­va ko­ja bi na­mjen­ski tre­ba­lo pla­si­ra­ti u pro­gra­me i pro­jek­te u obla­sti za­šti­te ži­vot­ne sre­di­ne na dr­žav­nom i lo­kal­nom ni­vou – uka­za­la je ona.
Di­rek­to­ri­ca Di­rek­to­ra­ta za ži­vot­nu sre­di­nu sma­tra da će Cr­na Go­ra osni­va­njem eko-fon­da do­bi­ti si­gur­ne, sta­bil­ne i stal­ne iz­vo­re fi­nan­si­ra­nja ak­tiv­no­sti u obla­sti ži­vot­ne sre­di­ne.
Go­vo­re­ći o di­rek­ti­va­ma Evrop­ske uni­je, ko­ji­ma se pro­pi­su­je sma­nje­nje do­zvo­lje­nih in­du­strij­skih emi­si­ja, Vo­ji­no­vi­će­va je uka­za­la da će Za­kon o in­du­strij­skim emi­si­ja­ma, či­ja je iz­ra­da pla­ni­ra­na za na­red­nu go­di­nu, u pot­pu­no­sti pre­ni­je­ti taj do­ku­ment. Ona je po­ja­sni­la da će eks­pert­ski tim ko­ji će bi­ti for­mi­ran i pri­je pi­sa­nja tek­sta za­ko­na sa­gle­da­ti even­tu­al­na od­stu­pa­nja u teh­no­lo­škim rje­še­nji­ma ko­ja pri­mje­nju­ju po­stro­je­nja po­put KAP-a, Že­lje­za­re, TE „Plje­vlja” i nji­ho­vog uti­ca­ja na emi­si­je za­ga­đe­nja...
Od­la­ga­nje ro­ko­va za pri­ba­vlja­nje oba­ve­znih in­tegr­i­sa­nih do­zvo­la (IPPC) za po­stro­je­nja, ko­ji­ma se po­tvr­đu­je uskla­đe­nost nji­ho­vog ra­da sa eko­lo­škim stan­dar­di­ma, omo­gu­će­no iz­mje­na­ma Za­ko­na o in­te­gri­sa­nom spre­ča­va­nju i kon­tro­li za­ga­đe­nja ži­vot­ne sre­di­ne, pre­ma ri­je­či­ma Vo­ji­no­vi­će­ve, bi­lo je u skla­du sa prav­nom te­ko­vi­nom EU.
– Sto­ga, ne sto­ji kon­sta­ta­ci­ja da na­ve­de­no za­kon­sko rje­še­nje zna­či udo­vo­lja­va­nje po­tre­ba­ma ka­ko za­ga­đi­va­ča, ta­ko i bi­lo kog dru­gog su­bjek­ta na ko­ji se za­kon od­no­si. Kom­pa­ni­je TE Plje­vlja, KAP i To­šče­lik, kao ope­ra­te­ri po­stro­je­nja ko­ja pod­li­je­žu oba­ve­zi pri­ba­vlja­nja IPPC do­zvo­le su u za­ko­nom pred­vi­đe­nom ro­ku, tj. do 1. ja­nu­a­ra pro­šle go­di­ne. pre­da­le za­htjev za pri­ba­vlja­nje ove do­zvo­le. Sva tri za­htje­va su od stra­ne nad­le­žnog or­ga­na, od­no­sno Agen­ci­je za za­šti­tu pri­ro­de i ži­vot­ne sre­di­ne, vra­će­na na do­pu­nu. Tek na­kon do­sta­vlja­nja do­pu­nje­ne do­ku­men­ta­ci­je i na­kon što je oci­je­ni Agen­ci­ja, mo­ći će­mo da go­vo­ri­mo o nji­ho­voj spo­sob­no­sti da is­pu­ne uslo­ve ko­je za­kon pred­vi­đa za po­sje­do­va­nje IPPC do­zvo­le, kao i da do­no­si­mo od­lu­ke po ovom pi­ta­nju – uka­za­la je ona.
Pod­sje­ća da je do­sad iz­da­to pet IPPC do­zvo­la, dok su pre­o­sta­li ope­ra­te­ri pod­ni­je­li za­htje­ve za iz­da­va­nje do­zvo­le. Vo­ji­no­vi­će­va je is­ta­kla da je sva­ka no­va dr­ža­va čla­ni­ca EU, bez iz­u­zet­ka, zah­ti­je­va­la i do­bi­la tran­zi­ci­o­ne ro­ko­ve za do­bi­ja­nje IPPC do­zvo­le.
– Sa­mi tran­zi­ci­o­ni rok je u sva­kom slu­ča­ju sa­mo eks­tra pe­ri­od od da­na ula­ska u EU to­kom ko­jeg se do­zvo­lja­va no­voj dr­ža­vi čla­ni­ci da ostva­ri pot­pu­no usa­gla­ša­va­nje sa prav­nom te­ko­vi­nom EU. Za­htje­vi za tran­zi­ci­o­nim ro­ko­vi­ma tre­ba da su do­bro ar­gu­men­to­va­ni i vre­men­ski oro­če­ni, da bi bi­li pri­hva­tlji­vi za Evrop­sku ko­mi­si­ju. U ovom kon­tek­stu, va­žno je is­ta­ći i to da čak i ne­ke dr­ža­ve čla­ni­ce EU, u ko­ji­ma ima 55.000 ova­kvih in­sta­la­ci­ja, ima­ju po­te­ško­će u is­pu­nja­va­nju uslo­va na­ve­de­ne di­rek­ti­ve – na­ve­la je Vo­ji­no­vi­će­va.
Ona ne sma­tra da su naj­ve­ći za­ga­đi­va­či do­sad to­le­ri­sa­ni, bu­du­ći da su, ka­ko je na­ve­la, pred­met stal­nog in­spek­cij­skog nad­zo­ra, te da u kon­ti­nu­i­te­tu, pre­ma pri­o­ri­te­ti­ma, re­a­li­zu­ju ak­tiv­no­sti ko­je zna­če sma­nje­nje uti­ca­ja nji­ho­vog ra­da na ži­vot­nu sre­di­nu.
– Pod­sje­ti­la bih da je to­kom po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na do­šlo do re­mon­ta elek­tro­sta­tič­kog fil­te­ra u TE „Plje­vlja”, Že­lje­za­ra To­šče­lik je ugra­di­la no­vu elek­tro­luč­nu peć sa ugra­đe­nim si­ste­mom za ot­pra­ši­va­nje ga­so­va... Ula­ga­nje u no­ve teh­no­lo­gi­je je skup, za­htje­van i fi­nan­sij­ski iza­zo­van pro­ces. Me­đu­tim, bit­no je da u Cr­noj Go­ri iz go­di­ne u go­di­nu ima­mo sve od­go­vor­ni­je kom­pa­ni­je ko­je vi­še pa­žnje po­kla­nja­ju ži­vot­noj sre­di­ni i ta­kvim po­na­ša­njem se u ve­li­koj mje­ri spre­ča­va stva­ra­nje no­vog za­ga­đi­va­nja, što je fi­nan­sij­ski naj­pri­hva­tlji­vi­ja i bez sum­nje iz aspek­ta uti­ca­ja na zdra­vlje i ži­vot­nu sre­di­nu naj­po­želj­ni­ja op­ci­ja – is­ta­kla je Vo­ji­no­vi­će­va.
Ona sma­tra da će us­po­sta­vlja­nje eko-fon­da ima­ti broj­ne efek­te, ko­ji će pra­va­zi­ći nje­go­vu osnov­nu svr­hu, a to je na­mjen­sko pla­si­ra­nje sred­sta­va u pro­jek­te iz obla­sti ži­vot­ne sre­di­ne.
– Tu, pri­je sve­ga mi­slim da će pra­vil­nim pla­si­ra­njem sred­sta­va bi­ti pod­stak­nu­te ak­tiv­no­sti iz obla­sti ze­le­ne eko­no­mi­je i bi­ti stvo­re­ni uslo­vi za otva­ra­nje no­vih rad­nih mje­sta – za­klju­či­la je ona.
A.O.


Naj­za­htjev­ni­je po­gla­vlje 27

Ge­ne­ral­na di­rek­to­ri­ca Di­rek­to­ra­ta za ži­vot­nu sre­di­nu u Mi­ni­star­stvu odr­ži­vog raz­vo­ja Iva­na Vo­ji­no­vić ka­za­la je da je is­pu­nja­va­nje oba­ve­za iz naj­za­htjev­ni­jeg po­gla­vlja 27 du­go­ro­čan pro­ces ko­ji, shod­no is­ku­stvi­ma iz ra­ni­jih ta­la­sa pro­ši­re­nja EU, pre­la­zi pro­jek­to­va­ni da­tum ula­ska u EU.
– Pri­mje­ra ra­di, ne­ke no­ve dr­ža­ve čla­ni­ce EU (Ru­mu­ni­ja, Bu­gar­ska i Hr­vat­ska) ko­je su se pri­dru­ži­le EU 2007, od­no­sno 2013. go­di­ne, još re­a­li­zu­ju oba­ve­ze iz ovog po­gla­vlja u do­di­je­lje­nim tran­zi­ci­o­nim ro­ko­vi­ma (npr. u obla­sti ot­pad­nih vo­da, ot­pa­da, kli­mat­skih pro­mje­na i sl.). Mi smo u ovoj fa­zi pre­go­va­rač­kog pro­ce­sa u kon­stant­noj ko­mu­ni­ka­ci­ji sa EK i prak­tič­no sve ključ­ne i stra­te­ške oba­ve­ze ko­je do­no­si­mo u ovoj obla­sti za­jed­nič­ki sa­gle­da­va­mo, upra­vo iz raz­lo­ga da ne bi do­šlo do ka­šnje­nja u do­sti­za­nju vi­so­kih eko­lo­ških stan­dar­da u Cr­noj Go­ri. Vje­ru­jem da je bit­no da sva­ki za­po­če­ti pro­ces u ovoj obla­sti bu­de re­a­li­zo­van ubr­za­nom di­na­mi­kom, ali sva­ka­ko ne nauštrb kva­li­te­ta oče­ki­va­nog re­zul­ta­ta – na­ve­la je ona.