Za­vjet „dok nas smrt ne ra­sta­vi“ u Cr­noj Go­ri to­kom pro­šle go­di­ne pre­kr­šen je 703 pu­ta. Pre­ma po­da­ci­ma Za­vo­da za sta­ti­sti­ku Cr­ne Go­re (Mon­stat), sa 703 raz­vo­da pro­te­kla go­di­na je bi­la rekordna po broju brakorazvodnih parnica. Godinu ranije, odnosno 2015. godine razvedeno je 577 brakova. U po­re­đe­nju sa 1990. broj raz­vo­da u pro­te­kloj go­di­ni bio ve­ći za čak 379. Pre­ma po­da­ci­ma Mon­sta­ta 2014. go­di­ne raz­ve­de­na su 584 bra­ka, 2013. go­di­ne 499, 2012. –515, a 2000. go­di­ne 435 i 1990. ukup­no 324.
La­ni je sklo­plje­no ma­nje bra­ko­va ne­go ra­ni­jih go­di­na. Pro­šle go­di­ne na „lu­di ka­men“ sta­lo je 3.178 pa­ro­va, dok je 2015. sklo­plje­no 3.837 brač­nih za­jed­ni­ca, 2014. god. 3.527, 2013. go­di­ne 3.847, 2012. god. 3.305, 2000. god. 3.866 i 1990. go­di­ne 3.853.
– Broj sklo­plje­nih bra­ko­va u pro­šloj go­di­ni ma­nji je za 17,2 od­sto u od­no­su na 2015. Sta­ti­sti­ka bra­ko­va u 2016. go­di­ni bi­lje­ži po­rast bro­ja raz­ve­de­nih bra­ko­va za 21,8 od­sto u od­no­su na 2015, od­no­sno po­rast sa 577 na 703 raz­ve­de­na bra­ka – ka­žu u Mon­sta­tu.
U po­sma­tra­nom de­se­te­go­di­šnjem raz­do­blju naj­ve­ći broj sklo­plje­nih bra­ko­va za­bi­lje­žen je 2007. go­di­ne, od­no­sno 4.005 bra­ko­va, dok je naj­ve­ći broj raz­ve­de­nih bra­ko­va re­gi­stro­van la­ni.
– Naj­ve­ći broj sklo­plje­nih bra­ko­va po op­šti­na­ma je u Pod­go­ri­ci i to 1.017, a naj­ma­nji u Šav­ni­ku, gdje su pro­šle go­di­ne sklo­plje­na sve­ga dva bra­ka. U Pod­go­ri­ci je raz­ve­de­no 278 bra­ko­va, dok u Moj­kov­cu i Šav­ni­ku ni­je za­bi­lje­žen ni­je­dan raz­ve­de­ni brak – na­vo­de u Za­vo­du za sta­ti­sti­ku.
Mje­sec vjen­ča­nja je, ka­ko ka­žu, ok­to­bar.
– U ok­to­bru su sklo­plje­na 393 bra­ka, što či­ni 12,4 od­sto ukup­nog bro­ja sklo­plje­nih bra­ko­va. Pri skla­pa­nju pr­vog bra­ka, pro­sječ­na sta­rost ne­vje­ste bi­la je 28 go­di­na, a mla­do­že­nje 32 – ka­žu u Mon­sta­tu.
Psi­ho­log Rad­mi­la Stu­par Đu­ri­šić sma­tra da je ma­njak vjen­ča­nja i vi­šak raz­vo­da pro­u­zro­ko­van ne­do­stat­kom ko­mu­ni­ka­ci­je me­đu part­ne­ri­ma, ko­ji po­sta­ju sve otu­đe­ni­ji upr­kos broj­nim plat­for­ma­ma za ko­mu­ni­ka­ci­ju. Ona na­vo­di da u da­na­šnjem dru­štvu evi­den­tan ne­do­sta­tak sprem­no­sti da se ču­je i uva­ži tu­đe mi­šlje­nje.
– U da­na­šnjem vre­me­nu uglav­nom smo ori­jen­ti­sa­ni na sop­stve­no mi­šlje­nje i sta­vlja­nje se­be u pr­vi plan, a za­jed­nič­ki ži­vot nas uči da stva­ri gle­da­mo iz ne­ko­li­ko uglo­va i za­jed­nič­ki do­no­si­mo od­lu­ke. To je ono što se ne­gdje iz­gu­bi­lo, jer sa­vre­me­no dru­štvo for­si­ra in­di­vi­du­al­nost, slo­bo­de, pra­vo na sop­stve­no mi­šlje­nje, a to je ne­što što se ko­si sa za­jed­nič­kim ži­vo­tom ko­ji tra­ži to­le­ran­ci­ju, ra­zu­mi­je­va­nje, raz­li­či­tost, vje­šti­ne ko­mu­ni­ka­ci­je, sprem­nost na kom­pro­mis, od­no­sno stva­ri ko­je su neo­p­hod­ne da bi brač­na za­jed­ni­ca op­sta­la. Ko­mu­ni­ka­ci­ja u vir­tu­el­nom svi­je­tu, ko­je da­nas ima mno­go, za­pra­vo ni­je ko­mu­ni­ka­ci­ja u pra­vom smi­slu, čo­vjek ni­je vir­tu­el­no bi­će, ne­go je re­al­no i stvar­no, ko­je ima, ka­ko ver­bal­ne, ta­ko i ne­ver­bal­ne kom­po­nen­te, a na dru­štve­nim mre­ža­ma se da­je sa­mo je­dan dio in­for­ma­ci­ja o se­bi i to vr­lo do­zi­ran. Sa dru­ge stra­ne, onaj ko tu­ma­či te in­for­ma­ci­je opet ih tu­ma­či iz svog ugla, a ne iz ugla svih. Is­ku­stva sa dru­štve­nih mre­ža ne mo­gu ni da po­mog­nu ni da od­mog­nu pri­li­kom skla­pa­nja bra­ko­va. Da bi brač­na ve­za op­sta­la po­treb­na je re­al­na ko­mu­ni­ka­ci­ja, sprem­nost na kom­pro­mis, di­ja­log i raz­go­vor, dok vir­tu­el­ni svi­jet u ovom slu­ča­ju ni­ti po­ma­že, ni­ti od­ma­že, jer su to u su­šti­ni po­lu­in­for­ma­ci­je – is­ti­če Stu­par Đu­ri­šić.
Pred­sjed­nik Advo­kat­ske ko­mo­re Cr­ne Go­re Zdrav­ko Be­go­vić sma­tra da je glav­ni oki­dač za raz­vo­de eko­nom­ski am­bi­jent, ko­ji stva­ra ner­vo­zu me­đu lju­di­ma i sa­mim tim se sma­nju­je prag to­le­ran­ci­je.
– Raz­log za raz­vod mo­že bi­ti i pre­ma­lo i pre­vi­še nov­ca. Ne­ka­da dok ima pa­ra ne­ma pro­ble­ma, pa i ako ne­ki is­kr­sne, za­ne­ma­ri se. Me­đu­tim, ka­da kre­nu pro­ble­mi, a ne­ma se nov­ca da se ode na pu­to­va­nje, ku­pi ne­što no­vo... sva­ki pro­blem, ma ko­li­ko bio ma­li, uve­ća­va se. Brač­ni dru­go­vi po­či­nju da se kon­fron­ti­ra­ju i je­dan od­la­zi. Obič­no že­na u prin­ci­pu osta­je sa­ma, ili sa dje­com uko­li­ko ih ima – oci­je­nio je u iz­ja­vi za „Dan” Be­go­vić.
M.S.


De­ce­ni­je se ne bro­je

Raz­ve­de­ni bra­ko­vi tra­ja­li su pro­sječ­no 11,5 go­di­na.
– Od ukup­nog bro­ja raz­ve­de­nih bra­ko­va 5,1 od­sto raz­ve­de­no je u pr­voj go­di­ni bra­ka, 45,8 po­sto raz­ve­de­nih bra­ko­va tra­ja­li su od jed­ne do de­vet go­di­na, u pe­ri­o­du 10–19 go­di­na raz­ve­de­no je 28,9 pro­ce­na­ta, dok je sva­ki pe­ti raz­ve­de­ni brak tra­jao 20 i vi­še go­di­na. Pro­sjek go­di­na sta­ro­sti pri­li­kom raz­vo­da bra­ka za že­ne je 37 go­di­na, a za mu­škar­ce 41 go­di­na. U pro­šloj go­di­ni naj­ve­ći broj raz­ve­de­nih bra­ko­va či­ne bra­ko­vi sa dje­com, 62,2 od­sto, od­no­sno 437 raz­ve­de­na bra­ka, dok 37,8 od­sto, od­no­sno 266 bra­ko­va od ukup­nog bro­ja raz­ve­de­nih či­ne bra­ko­vi bez dje­ce. Od ukup­nog bro­ja raz­ve­de­nih bra­ko­va sa iz­dr­ža­va­nom dje­com u 84,9 po­sto slu­ča­je­va bi­lo je jed­no ili dvo­je dje­ce, a u 15,1 tro­je i vi­še iz­dr­ža­va­ne dje­ce. Vr­še­nje ro­di­telj­skog pra­va, nad naj­ve­ćim bro­jem iz­dr­ža­va­ne dje­ce, po­vje­re­no je maj­ci i to u 80,1 od­sto slu­ča­je­va od ukup­nog bro­ja raz­ve­de­nih bra­ko­va sa dje­com. Ocu je po­vje­re­no 10,5 pro­ce­na­ta, maj­ci i ocu 7,3 pro­cen­ta dje­ce, a dru­gim oso­ba­ma i usta­no­va­ma 2,1 po­sto ma­li­ša­na – do­da­ju u Mon­sta­tu.