-Pi­še: Mil­ka Šće­pa­no­vić

Da­ću se­bi za pra­vo da ka­žem da no­vi­nar­stvo ni­su ubi­li lo­ši no­vi­na­ri već in­ter­net... Kad ka­žem in­ter­net mi­slim na ono od če­ga či­ta­lac po­ši­zi po­ku­ša­va­ju­ći da tra­gom na­slo­va even­tu­al­no do­đe do tek­sta i pro­či­ta - ni­šta! Pre­ci­zno, u na­ja­vi ono već fol­klor­no: "Ne­za­pam­će­no! Za kom­ple­tan tekst klik­ni­te na..." i to­me slič­no, što me do­vo­di do gra­ni­ce kad ne znam če­ga mi je ma­nje žao: gla­ve da njo­me lu­pim o mo­ni­tor ra­ču­na­ra ili ra­ču­nara?!
Sjed­nem da, ona­ko či­sto in­for­ma­tiv­no, po­gle­dam šta se de­ša­va i pro­či­tam na­slov: "Van­dred­na vi­jest: taj i taj ot­krio do­sad ne­po­zna­te de­ta­lje o po­li­tič­koj afe­ri...", i ona­ko ma­ni­ta i za­in­te­re­so­va­na do be­svi­je­sti klik­nem na tekst kad - vo­dič za zi­mo­va­nje: kad, ka­ko, gdje i sa kim, pa na dnu to­ga link pre­ma vi­je­sti ko­ju tra­žim.
Već me po­či­nje hva­ta­ti ner­vo­za, ali do­bro. Stig­nem do još jed­nog dna, na­da­ju­ći se tek­stu ko­ji bi skli­znuo uz ju­tar­nju ka­fu, no ne le­zi vra­že, a ni či­ta­o­če - sle­de­ći klik vo­di da­lje u za­blu­du i sve da­lje od no­vin­skog član­ka.
Ka­ko se link otvo­ri, ne­ma­doh kud ne­go da pro­či­tam da za zi­mo­va­nji­ma ide obil­na po­nu­da za lje­to­va­nje, jer valj­da je lo­gič­no da pri­je vi­je­sti, a od­mah po­slije zi­mo­va­nja upla­ti­te i lje­to­va­nje, pa tek ka­da to opo­sli­te even­tu­al­no i pro­či­ta­te to za čim tra­ga­te, ju­re­ći vi­jest kao bu­ba­šva­bu po sta­nu...
Ne, ni slu­čaj­no! Pro­đu i zi­mo­va­nja i lje­to­va­nja, ali na­mje­štaj je ne­pro­la­zan, pa ka­ko pre­sko­či­ti oglas za ne­ku rob­nu ku­ću ko­ja sla­vi sva­ke go­di­ne istu go­di­šnji­cu, ili za ne­ku ko­ja da­je jed­ne ci­je­ne na ogla­si­ma, a dru­ge u pro­dav­ni­ca­ma... Lo­gič­no, jer vi­jest ne­će po­bje­ći, ali spe­ci­jal­na po­nu­da uko­li­ko se ne ja­vi­te u sle­de­ćih sat vre­me­na - ho­će!
No, do­bro, pro­đe i to, po­mi­slih na­iv­no da je sa sva­kim gu­tlja­jem ka­fe sve bli­že tekst, kad ono, me­đu­tim...
Je­ste, po­slije jed­no 15 kli­ko­va, ne znam ko­li­ko pro­mo­ci­ja sve­ga i sva­če­ga s kul­mi­na­ci­jom na pre­pa­ra­ti­ma za po­ten­ci­ju, ma­sti­ma pro­tiv šu­lje­va i ne­če­ga što one će­la­ve pre­ko no­ći či­ni "ču­pa­vi­ma"- za­i­sta se stig­ne do že­lje­nog tek­sta či­ji obe­ća­va­ju­ći na­slov ma­mi već po­la sa­ta (pre­tje­ru­jem, ali po­ne­kad mi se či­ni da je baš to­li­ko pro­šlo...) kad ta­mo - star­le­te, na­rod­nja­ci itd!
Do­bro, ne uvi­jek oni, ali va­zda ne­što na­lik nji­ma, bi­la u pi­ta­nju star­le­ta ili vi­jest rav­na star­le­ti.
Od na­slo­va ko­ji je obe­ća­vao i pod­na­slo­va ko­ji je ma­mio eks­klu­ziv­no­šću uglav­nom osta­ne: "Da­ra Bu­ba­ma­ra ima no­vog deč­ka", re­ci­mo!
Aman, ko­le­ge (iako ni­sam no­vi­nar), pa maj­ka mu sta­ra, na šta vam se pro­fe­si­ja sve­la - sve za­rad ne­kog kli­ka vi­še i sve u sla­vu is­pra­zno­sti!
Za me­ne ne­ma ni­šta bez do­brog sta­rog olo­va pod pr­sti­ma, sve­ga mi, ma ko­li­ko to ka­ska­lo za in­ter­ne­tom!
Sjed­nem, uz istu onu ka­fu, li­znem prst, okre­nem stra­nu kad ta­mo či­tu­lje i ni­gdje re­kla­ma za du­go­vječ­ni­ji i zdra­vi­ji ži­vot. A pri­tom kad otvo­rim či­tu­lje, ba­rem se ne­ću obru­ka­ti ako gdje tre­ba da odem da pru­žim ru­ku za ča­snim po­koj­ni­kom!
I mo­gu, da­jem se­bi za pra­vo iako ni­sam no­vi­nar­ka, da sta­nem u od­bra­nu svo­jih ko­le­ga, da raz­mi­šljam – ka­ko oni za­ra­đu­ju sle­de­ću pla­tu.
Od­lu­či­la sam opet da se ogla­sim. Eto sre­će, eto ra­do­sti: po­no­vo mo­gu da se igram slo­bod­nog no­vi­nar­stva i slo­bod­nih me­di­ja u Cr­noj Go­ri. Da li za­i­sta ova­kve por­tal in­for­ma­ci­je mo­gu da za­mi­je­ne olo­vo, da li slo­bod­ni no­vi­na­ri u Cr­noj Go­ri mo­gu bi­ti slo­bod­ni?
Po­što­va­ni, vi ko­ji či­ta­te ovaj tekst, ta­ko vam je i sa ko­lum­ni­stom.
Ali – ni­sam za to da tre­ba da ku­ka­mo. Tre­ba da ra­di­mo. Pro­tiv­ni­ka tre­ba ner­vi­ra­ti. Upor­no. Jer, to ga iz­lu­đu­je. Ta­man po­mi­sli ka­ko ste po­su­sta­li, a vi opet!
Ma­da, ni­sam si­gu­ra­na da li sig­nal ko­ji mi ša­lje­mo uop­šte za­bo­li ne­kog od ovih po­li­ti­ka­na­ta ko­ji nas (mo­ra se pri­zna­ti) maj­stor­ski za­fr­ka­va­ju...
Ne­kom dru­gom pri­li­kom o slo­bo­di me­di­ja, sa­da je slo­bo­da či­ta­la­ca, mi­slim, bit­ni­ja...
Re­koh i mo­ram se po­no­vi­ti - ni­su no­vi­nar­stvo upro­pa­sti­li lo­ši no­vi­na­ri već in­ter­net!
Ali, kud ćeš bo­lji zbjeg za ar­mi­ju re­če­nih od vir­tu­el­ne no­vi­na ko­je zja­pe i va­pe za no­vim ,,ka­dro­vi­ma" ko­ji će kao di­le­ri ma­mi­ti mu­šte­ri­ju na ,,pa­ke­tić" gra­tis, pa sve du­blje u po­nor, sve do gra­ni­ce kad kri­zi­ra­te i ka­da je sve­jed­no: mo­ni­tor il’ gla­va...?
(Autor­ka je di­rek­to­ri­ca
NVO ,,Na­še sun­ce'')