C
en­tri za so­ci­jal­ni rad u po­sled­nje vri­je­me sve vi­še gra­đa­ne ko­ji im se obra­te za po­moć upu­ću­ju na Hu­ma­ni­tar­nu fon­da­ci­ju „Ban­ka hra­ne” ko­ja ne­ma ka­pa­ci­te­te da po­mog­ne svi­ma ko­ji za­tra­že po­moć, za raz­li­ku od dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja ko­je ima­ju za­kon­sku oba­ve­zu da bri­nu o ugro­že­ni­ma.
Iz Mi­ni­star­stva ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja, kao ni iz cen­ta­ra za so­ci­jal­ni rad Pod­go­ri­ca, Nik­šić, Ro­ža­je, Bi­je­lo Po­lje i Bar, ni­je­su od­go­vo­ri­li na pi­ta­nja ko­ja smo im po­sla­li u sri­je­du, 14. ju­na, a ko­ji­ma smo tra­ži­li da ob­ja­sne na ko­ji na­čin po­ma­žu si­ro­ma­šni­ma, osim so­ci­jal­ne po­mo­ći ko­ju da­ju a od ko­je se jed­na po­ro­di­ca ne mo­že pre­hra­ni­ti. Ta­ko­đe, ni­je­smo do­bi­li ni ob­ja­šnje­nje za­što gra­đa­ne sa­vje­tu­ju da po­moć tra­že od ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja, ka­da su upra­vo oni nad­le­žni da bri­nu o so­ci­jal­nim slu­ča­je­vi­ma.
Di­rek­to­ri­ca „Ban­ke hra­ne” Ma­ri­na Me­do­je­vić ka­za­la je „Da­nu” da su gra­đa­ni ko­ji im se obra­te ogor­če­ni jer u cen­tri­ma za so­ci­jal­ni rad ne­će ni da ih sa­slu­ša­ju, a ka­mo­li da im da­ju po­moć u kri­znim si­tu­a­ci­ja­ma. Ona is­ti­če da za­po­sle­ni u ce­tri­ma za so­ci­jal­ni rad, se­kre­ta­ri­ja­ti­ma, mi­ni­star­stvu i Cr­ve­nom kr­stu ima­ju oba­ve­zu da po­ma­žu lju­di­ma, ako ne iz ljud­skih, on­da iz pro­fe­si­o­nal­nih raz­lo­ga jer za to pri­ma­ju pla­tu.
– Oni vje­ro­vat­no po­ma­žu ali ne u po­treb­noj mje­ri što do­ka­zu­je ar­mi­ja lju­di ko­ja od „Ban­ke hra­ne” tra­ži po­moć, a što je do­vo­ljan po­ka­za­telj da je so­ci­jal­na po­li­ti­ka ne­e­fi­ka­sna i da se mo­ra mi­je­nja­ti. Naža­lost, mi ne­ma­mo po­treb­ne ka­pa­ci­te­te da bi kon­ti­nu­i­ra­no po­ma­ga­li svi­ma ko­ji­ma je po­moć neo­p­hod­na, jer do­na­ci­je hra­ne do ko­jih mi mo­že­mo do­ći ni iz­da­le­ka ne mo­gu pod­mi­ri­ti po­tre­be ko­je po­ro­di­ce ima­ju – ka­že Me­do­je­vi­će­va.
Ona is­ti­če da ula­ga­nje u rje­ša­va­nje pro­ble­ma si­ro­ma­štva ni­je tro­šak već in­ve­sti­ci­ja.
– Ako is­ko­ri­je­ni­mo si­ro­ma­štvo, ima­će­mo ma­nje tro­ško­va zdrav­stve­ne za­šti­te, ma­nju sto­pu kri­mi­na­li­te­ta, obra­zo­va­ni­ju rad­nu sna­gu. Kod nas vi­še si­ro­ma­šni ni­je­su sa­mo oni ko­ji ni­gdje ne ra­de, već po­moć tra­že i oni sa mi­ni­mal­nim pla­ta­ma i pen­zi­ja­ma, ko­ji­ma ne osta­ne ni za hra­nu ka­da pla­te ki­ri­ju, re­ži­je ili ot­pla­te ne­ki kre­dit ko­ji ima­ju. Cr­no­gor­ske po­ro­di­ce po­ka­zu­ju ne­moć u iz­mi­ri­va­nju tro­ško­va elek­trič­ne ener­gi­je, pa da­nas ima­mo oko 200.000 po­ro­di­ca ko­je du­gu­ju oko 600 eura. Oko 50 od­sto za­po­sle­nih pri­ma za­ra­du od oko 250 eura pa je iz­nos, ko­ji ču­je­mo u jav­no­sti, od oko 500 eura pro­sječ­ne pla­te san mno­gih za­po­sle­nih – is­ti­če Me­do­je­vi­će­va.
Ona is­ti­če da iako MON­STAT od 2013. ne da­je po­dat­ke o bro­ju lju­di ko­ji ži­vi u ap­so­lut­nom si­ro­ma­štvu, a ni­ka­da ni­su ima­li po­dat­ke ko­li­ko je onih u zo­ni si­ro­ma­štva, u dr­ža­vi si­gur­no ima­mo tre­ći­nu gra­đa­na, od­no­sno oko 200.000, ko­ji ži­ve lo­še.
– Glav­ni pri­blem si­ro­ma­šnih je ne­mo­guć­nost da ra­de i ži­ve od svog po­sla. Naj­vi­še pro­ble­ma ima­ju oni u sred­njim go­di­na­ma ko­je ni­ko ne že­li da za­po­sli. Sreć­ni­ci ko­ji ima­ju po­sao u stra­hu da ga ne iz­gu­be, pri­hva­ta­ju sve uslo­ve pa i da ra­de 10 sa­ti dnev­no, bez slo­bod­nih da­na, za mi­ni­mal­ne za­ra­de, bez osi­gu­ra­nja i za­šti­te. Ono što cr­no­gor­sko tr­ži­šte mo­že da pri­mi kao po­treb­no su za­ni­ma­nja ma­nje kva­li­fi­ka­ci­je i to pro­da­vac, rad u obez­bje­đe­nju, na gra­đe­vi­ni, ko­no­ba­ri­sa­nje. Ve­li­ki broj po­ro­di­ca je kre­dit­no za­du­žen i upao je u du­žnič­ko rop­stvo. Te po­ro­di­ce ne mo­gu da obez­bi­je­de vra­ća­nje pred­vi­đe­ne ra­te kre­di­ta ni­ti da se pre­hra­ne, a ne na­la­ze se ni na ka­kvoj evi­den­ci­ji so­ci­jal­no ugro­že­nih i sa­mim tim ne­ma­ju ni­ka­kvu po­moć. Dr­ža­ve iz okru­že­nja su po­ka­za­le za­in­te­re­so­va­nost da po­mog­nu ovim gra­đa­ni­ma, što ni­je slu­čaj i kod nas – is­ti­če Me­do­je­vi­će­va.
Ona na­vo­di da su dje­ca iz si­ro­ma­šnih po­ro­di­ca iz­op­šte­na iz dru­štva, te us­kra­će­na za mno­ge stva­ri ko­je bi tre­ba­lo da bu­du dio od­ra­sta­nja.
– Če­sto od­u­sta­ju od ško­lo­va­nja jer ne­ma­ju ade­kvat­nu gar­de­ro­bu i obu­ću, knji­ge, uži­nu. Dr­ža­va ne po­ka­zu­je za­in­te­re­so­va­nost da dje­ci ko­ja ne pri­ma­ju ma­te­ri­jal­no obez­bje­đe­nje po­ro­di­ce u osnov­noj ško­li po­mog­ne oko na­bav­ke knji­ga i škol­skog pri­bo­ra, kao ni oni­ma u sred­njim ško­la­ma. Dje­ca iz si­ro­ma­šnih po­ro­di­ca ne­ma­ju bes­pla­tan obrok u ško­li i pre­voz, što je jed­na od pre­po­ru­ka „Ban­ke hra­ne” ka­ko ne bi do­šlo do od­u­sta­ja­nja od ško­lo­va­nja i po­ja­ve ci­klič­nog si­ro­ma­štva – upo­zo­ra­va Me­do­je­vi­će­va.
M.S.


Na­rod­ne ku­hi­nje nu­žnost

„Ban­ka hra­ne” je vi­še pu­ta po­zi­va­la Vla­du da otvo­re na­rod­ne ku­hi­nje u svim ve­ćim gra­do­vi­ma.
– Bi­lo bi ve­o­ma sti­mu­la­tiv­no oslo­bo­di­ti po­re­za do­na­to­re hra­ne. Od ve­li­ke je va­žno­sti sank­ci­o­ni­sa­ti ba­ca­nje hra­ne či­me bi se ve­li­ka ko­li­či­na hra­ne či­ji rok tra­ja­nja is­ti­če pre­u­smje­ri­la ka naj­u­gro­že­ni­ji­ma. Mo­ra­li bi sti­mu­li­sa­ti za­po­šlja­va­nje naj­si­ro­ma­šni­jih ta­ko što bi po­slo­dav­ci­ma obez­bi­je­di­li ne­ke po­vla­sti­ce. Ipak, od­lu­ka Vla­de da uki­ne do­dat­ke za dje­cu či­ji su ro­di­te­lji ne­za­po­sle­ni, iako is­pla­ta ni­ka­da ni­je po­če­la, kao i uki­da­nje na­dok­na­da za že­ne sa tro­je i vi­še dje­ce još vi­še po­ve­ća­va kri­zu u po­ro­di­ca­ma ko­je i ona­ko te­ško ži­ve. Na­ja­va o po­ve­ća­nju so­ci­jal­nih da­va­nja od 20 od­sto je mi­ni­mal­na i ne­će do­pri­ni­je­ti bo­ljem ži­vo­tu si­ro­ma­šnih po­ro­di­ca. Na­ša so­ci­jal­na pri­ma­nja su ni­ska i kre­ću se od 63 do 120 eura, a dje­či­ji do­da­tak je 19 eura – ka­že Me­do­je­vi­će­va.


Te­ret pre­ba­ci­ti na bo­ga­te

Ma­ri­na Me­do­je­vić ka­že da su osi­ro­ma­ši­li i lju­di ko­ji su po­ma­ga­li.
– Cr­na Go­ra je po po­da­ci­ma Me­đu­na­rod­nog mo­ne­tar­nog fon­da jed­na od ze­ma­lja u ko­ji­ma je u po­sled­njih se­dam go­di­na za­bi­lje­žen naj­o­štri­ji rast si­ro­ma­štva od po­ja­ve glo­bal­ne kri­ze. Na­ša dr­ža­va sma­tra da se urav­no­te­že­nje bu­dže­ta tre­ba de­si­ti na ra­čun si­ro­ma­šnih, a da te­ret kri­ze ne tre­ba pre­ba­ci­ti na bo­ga­te. Da so­ci­jal­na po­li­ti­ka ni­je pri­o­ri­tet Vla­de po­ka­zu­je i da­va­nje jed­no­krat­nih po­mo­ći, na­mi­je­nje­nih naj­u­gro­že­ni­ji­ma, oni­ma ko­ji se ne na­la­ze u toj ka­te­go­ri­ji već se sred­stva opre­dje­lju­ju za pro­mo­ci­je knji­ga, pu­to­va­nja, otva­ra­nje iz­lo­žbi – upo­zo­ra­va Me­do­je­vić.