Za sa­ni­ra­nje naj­te­žih po­sle­di­ca eks­trem­nog si­ro­ma­štva i gla­di neo­p­hod­no je hit­no otva­ra­nje na­rod­nih ku­hi­nja, sklo­ni­šta i iz­grad­nja so­ci­jal­nih sta­no­va, ka­za­la je u raz­go­vo­ru za „Dan” pred­sjed­ni­ca ove or­ga­ni­za­ci­je Ma­ri­na Me­do­je­vić. Ona je na­ve­la da se fon­da­ci­ji Ban­ka hra­ne to­kom 2014. go­di­ne obra­tio ve­li­ki broj lju­di, ali da su zbog ogra­ni­če­nih mo­guć­no­sti uspje­li da po­mog­nu njih 11.200, dok su po­di­je­li­li 32 to­ne hra­ne. Me­do­je­vi­će­va je na­gla­si­la da se fon­da­ci­ji sve vi­še obra­ća si­ro­ma­šnih.
– Za­htje­vi su po­seb­no uče­sta­li u to­ku go­di­ne ka­da dje­ca po­la­ze u ško­lu i kra­jem zim­skog pe­ri­o­da, ka­da dnev­no stig­ne i po de­se­tak za­htje­va za po­moć u hra­ni. Ovo po­ve­ća­no in­te­re­so­va­nje si­ro­ma­šnih gra­đa­na za ak­tiv­nost i po­moć Ban­ke hra­ne nam uka­zu­je na opa­snost da je si­ro­ma­štvo u Cr­noj Go­ri po­pri­mi­lo struk­tur­ni ka­rak­ter i da se broj onih gra­đa­na či­ja pri­ma­nja, po od­ra­slom čla­nu do­ma­ćin­stva, ne pre­la­ze 186.45 eura sa­mo uve­ća­va. Po­ve­ća­ni broj za­htje­va uka­zu­je i da je pri­ti­sak si­ro­ma­štva i ne­ma­šti­ne sve ve­ći i da lju­di sve ma­nje is­ka­zu­ju stid i ne­pri­jat­nost da se obra­te za po­moć. Si­ro­ma­štvo kod nas već du­go je pri­sut­no i po­ro­di­ce ko­je jed­nom pre­đu is­pod li­ni­je si­ro­ma­štva te­ško i spo­ro iz­la­ze iz ta­kve si­tu­a­ci­je – re­kla je Me­do­je­vi­će­va.
Ona do­da­je da kroz nji­ho­ve kon­tak­te sa lju­di­ma ko­ji se na­la­ze u iz­u­zet­no te­škim so­ci­jal­nim sta­nji­ma, uoča­va­ju pri­liv no­vih po­ro­di­ca ko­je pr­vi put ula­ze u pro­blem sa ne­mo­guć­no­šću da obez­bi­je­de mi­ni­mal­nu ko­li­či­nu hra­ne za se­be i svo­ju po­ro­di­cu.
– Po­ro­di­ce, ko­ji­ma smo vi­še go­di­na po­ma­ga­li, sa­da se na­la­ze u još te­žoj si­tu­a­ci­ji. Ogrom­na ne­za­po­sle­nost, ne­e­fi­ka­san i ne­pro­duk­ti­van si­stem so­ci­jal­ne za­šti­te, eko­nom­ska kri­za, pre­za­du­že­nost gra­đa­na do­ve­lo je do opa­snog pri­bli­ža­va­nja zo­ni si­ro­ma­štva sve ve­ćeg bro­ja gra­đa­na. Te­ško sta­nje u mno­gim po­ro­di­ca­ma do­ve­lo je do dra­stič­nog sma­nje­nja me­đu­sob­ne so­li­dra­no­sti unu­tra bli­skih po­ro­dič­nih ve­za i ti tra­di­ci­o­nal­ni me­ha­ni­zmi amor­ti­za­ci­je si­ro­ma­štva su ne­sta­li. Pro­sječ­na po­ro­di­ca u na­šoj ze­mlji, po po­pi­su iz 2012. go­di­ne, ima 3,2 čla­na, a u njoj je za­po­sle­na sa­mo jed­na oso­ba. Ako taj za­po­sle­ni ra­di u sek­to­ru tr­go­vi­ne, ugo­sti­telj­stva, gra­đe­vi­ne, pro­sječ­na pla­ta je is­pod 300 eura, i to od­mah pro­sječ­nu po­ro­di­cu do­vo­di is­pod li­ni­je si­ro­ma­štva. Sve ve­ći broj po­ro­di­ca kli­zi ka si­ro­ma­štvu, a sta­ri so­ci­jal­ni slu­ča­je­vi već go­di­na­ma ne uspi­je­va­ju da se iz­vu­ku iz tog sta­nja. U ovoj go­di­ni se još ne osje­ća­ju po­sle­di­ce ste­ča­je­va KAP-a i dru­gih ve­li­kih si­ste­ma, jer su za­po­sle­ni do­bi­li ot­prem­ni­ne, ali ka­da se taj no­vac po­tro­ši, oče­ku­je nas no­vi ta­las po­ve­ća­nja bro­ja eks­trem­no si­ro­ma­šnih gra­đa­na – upo­zo­ri­la je Me­do­je­vi­će­va.
Ban­ka hra­ne je, ka­ko do­da­je, u vi­še na­vra­ta po­zi­va­la Vla­du da iz fi­o­ke iz­va­di za­bo­ra­vlje­nu Sta­re­gi­ju bor­be pro­tiv si­ro­ma­štva i da je ino­vi­ra u skla­du sa no­vim pri­jet­nja­ma i iza­zo­vi­ma ko­je sa so­bom do­no­si du­go­traj­na eko­nom­ska kri­za.
– Neo­p­hod­no je i u sa­rad­nji sa NVO po­kre­nu­ti niz kon­kret­nih pro­je­ka­ta i hit­nih mje­ra ka­ko bi se spa­sa­va­lo sta­nov­ni­štvo či­ji je bi­o­lo­ški op­sta­nak ugro­žen du­go­go­di­šnjim ra­za­ra­ju­ćim si­ro­ma­štvom. Po­treb­no je od­mah otvo­ri­ti so­ci­jal­ne pro­dav­ni­ce, na­rod­ne ku­hi­nje i sklo­ni­šta za bes­kuć­ni­ke. Va­žno je kroz si­stem dr­žav­ne po­dr­ške po­volj­nim kre­di­ti­ma pod­sta­ći po­ro­dič­ne bi­zni­se u pro­iz­vod­nji hra­ne, za­na­ti­ma, uslu­ga­ma, kao i iz­grad­nju jef­ti­nih i ma­lih so­ci­jal­nih sta­no­va u ko­ji­ma bi sta­no­va­le so­ci­jal­no naj­u­gro­že­ni­je po­ro­di­ce. Pred­nost na tr­ži­štu ra­da za se­zon­ske po­slo­ve mo­ra­li bi ima­ti so­ci­jal­no ugro­že­ni gra­đa­ni, a i si­ste­mom do­dat­nog obra­zo­va­nja po­ve­ća­va­li bi se i nji­ho­vi lič­ni ka­pa­ci­te­ti i vje­šti­ne ne­po­hod­ne za do­bi­ja­nje po­sla – na­gla­si­la je Me­do­je­vi­će­va.
Ona is­ti­če da je Ban­ka hra­ne u pro­te­klih pet go­di­na vo­lon­ter­skim ra­dom, bez gran­to­va i sa sim­bo­lič­nom po­dr­škom do­na­to­ra, pri­ku­pi­la i po­di­je­li­la pre­ko 130 to­na  hra­ne, kroz 570 ak­ci­ja i po­mo­gla  sko­ro 10. 000 ugro­že­nih po­ro­di­ca.
MI. N.

Ne­e­fi­ka­san si­stem so­ci­jal­ne za­šti­te
Pre­ma ri­je­či­ma Me­do­je­vi­će­ve, si­stem so­ci­jal­ne za­šti­te u Cr­noj Go­ri je skup i ne­e­fi­ka­san.
– Svje­do­ci smo ogrom­ne jav­ne po­le­mi­ke o to­me ka­ko se sti­če sta­tus ko­ri­sni­ka ne­kih vi­do­va so­ci­jal­ne po­mo­ći i sve su ve­će sum­nje da tu ima mno­go ne­pra­vil­no­sti i ne­prav­de. Dr­ža­va tro­ši ogro­man no­vac, a stvar­ni si­ro­ma­šni gra­đa­ni to ne osje­ća­ju. Ne­ko bi mo­rao jav­no da ka­že gdje taj no­vac za­vr­ša­va i ka­kva je efi­ka­snost so­ci­jal­ne po­mo­ći. Ban­ka hra­ne ima sva­ko­dne­ve­ni kon­takt sa naj­u­gro­že­ni­jim su­gra­đa­ni­ma i zna­mo da im tre­ba po­sao, smje­štaj, obra­zo­va­nje, ma­li kre­di­ti, bo­lja or­gan­zi­a­ci­ja, pa­žnja i in­for­mi­sa­nje. S dru­ge stra­ne, sve je ve­ći broj gra­đa­na ko­ji že­le da po­mog­nu, ali ne po­sto­ji in­sti­tu­ci­o­nal­no iz­gra­đen si­stem u ko­me bi oni mo­gli to da ura­de – ka­že Me­do­je­vi­će­va.

Sve ma­nje do­na­to­ra
Ma­ri­na Me­do­je­vić na­vo­di da je u 2014. go­di­ni do­šlo do na­glog pa­da in­te­re­so­va­nja kom­pa­ni­ja za do­ni­ra­nje i sa­rad­nju sa Ban­kom hra­ne.
– Mo­žda su raz­lo­zi u ne­kim sfe­ra­ma dje­lo­va­nja, ali či­nje­ni­ca je da ima­mo sve ma­nje kom­pa­ni­ja do­na­to­ra i da smo se u pro­šloj go­di­ni uglav­nom osla­nja­li na hra­nu ko­ju smo pri­ku­pi­li kroz na­še ak­ci­je od sa­mih gra­đa­na. Oči­gled­no da je kom­pa­ni­ja­ma sve ma­nje po­pu­lar­no da uče­stvu­ju  u ak­ci­ja­ma ko­je uka­zu­ju na si­ro­ma­štvo i glad u na­šoj ze­mlji. S dru­ge star­ne, naš po­re­ski si­stem još ni­je pre­po­znao do­ni­ra­nje kom­pa­ni­ja ban­ka­ma hra­ne kao dru­štve­no ko­ri­stan an­ga­žman, pa ne po­sto­je ni po­treb­ni po­re­ski pod­sti­ca­ji ko­ji bi kom­pa­ni­je is­ko­ri­sti­le da po­ve­ća­ju svo­je do­na­ci­je – ka­za­la je Me­do­je­vi­će­va.