Za­bri­nja­va­ju­će je ma­li broj lo­go­pe­da za­po­sle­nih na ni­vou dr­ža­ve, ako uzme­mo u ob­zir ve­li­ki broj dje­ce sa raz­li­či­tim go­vor­no-je­zič­kim pro­ble­mi­ma, oci­je­ni­la je lo­go­ped Mi­li­ca Mi­ja­i­lo­vić. Ona je ka­za­la da bi bi­lo po­želj­no da sva­ki dom zdra­vlja, vr­tić i osnov­na ško­la ima­ju bar jed­nog takvnog struč­nja­ka, ali da je to da­le­ko od na­še re­al­no­sti.
Mi­ja­i­lo­vi­će­va je uka­za­la da, na pri­mjer, u Ba­ru ni u jed­noj zdrav­stve­noj usta­no­vi i ško­li ne­ma lo­go­pe­da, pa su ro­di­te­lji pri­nu­đe­ni da dje­cu vo­de u ne­ki od ve­ćih cen­ta­ra i gra­do­va, što iz­i­sku­je ma­te­ri­jal­ne i dru­ge do­dat­ne te­ško­će.
– Uvi­jek je bi­lo dje­ce sa go­vor­no-je­zič­kim po­te­škoća­ma – ka­za­la je Mi­ja­i­lo­vi­će­va agen­ci­ji MI­NA. Po­ja­sni­la je i da su da­nas mno­go do­stup­ni­ji pre­ci­zni­ji lo­go­ped­ski di­jag­no­stič­ki kri­te­ri­ju­mi.
– Sa­vre­me­ni to­ko­vi ži­vo­ta uslo­vlja­va­ju da ro­di­te­lji ve­ći dio da­na pro­vo­de na po­slu, dje­ca su pre­ra­no iz­lo­že­na te­le­vi­zij­kim pro­gra­mi­ma, kom­pju­te­ri­ma, cr­ta­nim fil­mo­vi­ma na stra­nom je­zi­ku, što ne­ga­tiv­no uti­če na go­vor­ni raz­voj – upo­zo­ri­la je ona.
Pre­ma nje­nim ri­je­či­ma, si­tu­a­ci­ja je bo­lja po­sled­njih de­se­tak go­di­na za­hva­lju­ju­ći raz­vo­ju ne­vla­di­nog sek­to­ra, udru­že­nju ro­di­te­lja ko­ji do­pri­no­se po­di­za­nju svi­je­sti o va­žno­sti lo­go­pe­da za dje­cu.
–Otva­ra­njem dnev­nih cen­ta­ra u ne­kim gra­do­vi­ma zna­čaj­no se po­bolj­ša­la svi­jest o va­žno­sti de­fek­to­lo­ga, lo­go­pe­da, ali na i da­lje pred­sto­ji ve­li­ki za­da­tak na tom po­lju. Po­sto­je ro­di­te­lji ko­ji oče­ku­ju da po­bolj­ša­nje mo­že do­ći sa­mo od se­be, bez lo­go­ped­ske po­dr­ške, osla­nja­ju­ći se če­sto na tu­đa is­ku­stva – na­ve­la je Mi­ja­i­lo­vi­će­va.
Ona je ka­za­la da bi mno­ge te­ško­će mo­gle bi­ti pre­ve­ni­ra­ne do po­la­ska u ško­lu ka­da bi po­sto­ja­li lo­go­pe­di u do­mo­vi­ma zdra­vlja.
– Neo­p­hod­no je pe­ri­o­dič­no pra­će­nje dje­ce od ra­nog uz­ra­sta, uklju­či­va­nje psi­ho­lo­ga ili struč­nja­ka dru­gih pro­fi­la ako je pro­blem kom­plek­sni­ji. Tre­ba edu­ko­va­ti ro­di­te­lje, a pri­je sve­ga smo du­žni da sa­mi bu­de­mo edu­ko­va­ni i da na­do­gra­đu­je­mo po­sto­je­ća zna­nja – na­gla­si­la je Mi­ja­i­lo­vi­će­va.
Ka­ko je ka­za­la, naj­u­če­sta­li­ji po­re­me­ća­ji su di­sla­li­je ili po­re­ma­ća­ji iz­go­vo­ra gla­so­va kod dje­ce, uspo­ren ili ne­do­volj­no raz­vi­jen go­vor za uz­rast, pro­blem mu­ca­nja, te­ško­će pri či­ta­nju i pi­sa­nju.
– Sve je vi­še dje­ce ko­ju tre­ba po­sma­tra­ti iz per­va­ziv­nog i auti­stič­nog spek­tra, ti pro­ble­mi su kom­plek­sni i za­hva­ta­ju vi­še aspe­ka­ta dje­te­to­ve lič­no­sti. Za­pra­vo, raz­li­či­ti pro­ble­mi su uslo­vlje­ni i ra­zno­vr­snim fak­to­ri­ma – re­kla je Mi­ja­i­lo­vi­će­va za agen­ci­ju MI­NA.
Kod ne­ke dje­ce, ka­ko je ka­za­la, po­sto­je ge­net­ske pre­di­spo­zi­ci­je (če­sto kod mu­ca­nja), ne­pra­vi­lan po­lo­žaj go­vor­nih or­ga­na, ana­tom­ski i ne­u­ro­lo­ški uzro­ci (or­gan­ski) ko­ji do­vo­de do po­re­me­ća­ja iz­go­vo­ra gla­so­va i pro­ble­ma u je­zič­kom si­ste­mu, psi­ho­lo­ški i osta­li sre­din­ski či­ni­o­ci.A.T.

Po­moć tra­že
i sta­ri­ji
Dje­ca ko­joj za­tre­ba po­moć lo­go­pe­da, ka­ko je ob­ja­sni­la, raz­li­či­te su do­bi, od dvi­je i po do osam go­di­na.
– Če­sto se ja­ve i od­ra­sle oso­be sa go­vor­nim pro­ble­mi­ma. Na naj­mla­đem uz­ra­stu kod lo­go­pe­da su uglav­nom ona dje­ca ko­ja još ni­je­su raz­vi­la go­vor, ili je i ra­zu­mi­je­va­nje i pro­duk­ci­ja go­vo­ra is­pod oče­ki­va­nog ni­voa za uz­rast – po­ja­sni­la je Mi­ja­i­lo­vi­će­va i do­da­la da škol­ska dje­ca naj­če­šće do­la­ze zbog pro­ble­ma u iz­go­vo­ru gla­so­va, dis­lek­si­je i dis­gra­fi­je, mu­ca­nja, i slič­nih pro­ble­ma.