Pre­ko 70 od­sto li­ca ko­ja su po­či­ni­la kri­vič­no dje­lo ne­da­va­nje iz­dr­ža­va­nja ni­je­su pla­ća­la ali­men­ta­ci­ju svo­joj dje­ci du­že od go­di­nu da­na, po­ka­za­lo je is­tra­ži­va­nje Si­gur­ne žen­ske ku­će (SŽK), spro­ve­de­no na osno­vu sud­skih po­stu­pa­ka vo­đe­nih pred Osnov­nim su­dom u Pod­go­ri­ci. Zbog ne­e­fi­ka­sne sud­ske za­šti­te, ko­ja se po­seb­no ogle­da u to­me da i u po­stup­ci­ma ka­da se od­lu­ču­je o pri­nud­nom iz­vr­ša­va­nju od­lu­ka ko­jim je do­su­đe­no iz­dr­ža­va­nje, tre­ći­na ro­di­te­lja ni­je upla­ći­va­la no­vac za iz­dr­ža­va­nje ma­lo­ljet­ne dje­ce. Si­gur­na žen­ska ku­ća upu­ti­će ini­ci­ja­ti­vu dr­žav­nim or­ga­ni­ma za osni­va­nje ali­men­ta­ci­o­nog fon­da iz ko­jeg bi se obez­bi­je­di­lo iz­dr­ža­va­nje dje­ce u slu­ča­je­vi­ma ka­da ro­di­te­lji ne iz­mi­ru­ju do­su­đe­ne iz­no­se iz­dr­ža­va­nja.
Pre­ma ri­je­či­ma Jo­va­ne Haj­du­ko­vić iz SŽK, re­zul­ta­ti nji­ho­vog is­tra­ži­va­nja su po­ka­za­li da se pred Osnov­nim su­dom u Pod­go­ri­ci ve­ći­na bra­ko­va raz­ve­de spo­ra­zum­no.
– Iz­no­si do­su­đe­ni na ime iz­dr­ža­va­nja u pro­sje­ku iz­no­se 94 eura što ni­je do­volj­no da se za­do­vo­lje po­tre­be ma­lo­ljet­nog dje­te­ta. U ne­ma­lom bro­ju pred­me­ta sud je do­su­dio vi­si­nu ili usvo­jio spo­ra­zum ro­di­te­lja o vi­si­ni iz­dr­ža­va­nja ko­ja je is­pod za­kon­skog mi­ni­mum (63,5 eura) – ka­za­la je Haj­du­ko­vi­će­va.
Is­tra­ži­va­nje je po­ka­za­lo da sko­ro tre­ći­na iz­vr­šnih du­žni­ka ni­je upla­ći­va­la no­vac na ime iz­dr­ža­va­nja ma­lo­ljet­ne dje­ce du­že od 24 mje­se­ca, a utvr­đe­no­je i da je pro­ce­nat spro­ve­de­nih iz­vr­še­nja iz­u­zet­no ma­li, sve­ga u 13,46 od­sto pred­me­ta.
– Is­ku­stva na­ših kli­jent­ki­nja go­vo­re da i na­kon za­vr­še­nog sud­skog po­stup­ka, je­dan broj ne­sa­vje­snih oče­va i da­lje ne upla­ću­ju ali­men­ta­ci­ju, što do­vo­di u pi­ta­nje svr­sis­hod­nost iz­re­če­nih ka­zni. To je po­tvr­di­lo i ovo is­tra­ži­va­nje ko­je po­ka­zu­je da je me­đu oni­ma ko­ji su po­či­ni kri­vič­no dje­lo ne­da­va­nje iz­dr­ža­va­nja za­stu­pljen po­vrat. Na­i­me, od onih ko­ji su bi­li ra­ni­je osu­đi­va­ni sva­ki tre­ći je bi­lo osu­đen za kri­vič­no dje­lo ne­da­va­nje iz­dr­ža­va­nja po čla­nu 221 Kri­vič­nog za­ko­ni­ka, što je za­bri­nja­va­ju­ći po­da­tak. Sma­tra­mo da je neo­p­hod­no po­o­štri­ti kri­vič­ne sank­ci­je za iz­vr­ši­o­ce kri­vič­nih dje­la ne­da­va­nja iz­dr­ža­va­nja – ka­za­la je Haj­du­ko­vi­će­va za „Dan“.
U jed­nom od ana­li­zi­ra­nih pred­me­ta iz­vr­šni du­žnik (otac) iz­dr­ža­va­nje ni­je pla­ćao čak 24 go­di­ne.
Haj­du­ko­vi­će­va je na­ve­la da je ne­pla­ća­nje ali­men­ta­ci­je kr­še­nje pra­va dje­te­ta i na­gla­si­la da je i oba­ve­za dr­ža­ve da obez­bi­je­di efi­ka­san si­stem iz­vr­še­nja za­kon­ske oba­ve­ze ro­di­te­lja.
– Uko­li­ko ni­je u mo­guć­no­sti da iz­na­đe na­či­ne za na­pla­tu ali­men­ta­ci­je od stra­ne ro­di­te­lja, dr­ža­va je du­žna da obez­bi­je­di za­kon­sko iz­dr­ža­va­nje iz bu­dže­ta – sma­tra ona.
Pro­jek­tom „Ali­men­ta­ci­ja – pra­vo sva­kog dje­te­ta i oba­ve­za sva­kog ro­di­te­lja“, ko­ji je SŽK spro­ve­la u sa­rad­nji sa Cen­trom za gra­đan­sko obra­zo­va­nje (CGO), uz fi­nan­sij­sku po­moć EU, ka­ko je po­ja­sni­la Haj­du­ko­vi­će­va, za­po­čet je pro­ces una­pre­đe­nja si­ste­ma na­pla­te ali­men­ta­ci­je.
– Pla­ni­ra­mo da u ko­a­li­ci­ji sa osta­lim žen­skim NVO ra­di­mo na ini­ci­ja­ti­vi za osni­va­nje ali­men­ta­ci­o­nog fon­da iz ko­jeg bi se obez­bi­je­di­lo iz­dr­ža­va­nje dje­ce u slu­ča­je­vi­ma ka­da ro­di­te­lji ne iz­mi­ru­ju do­su­đe­ne iz­no­se iz­dr­ža­va­nja – ka­za­la je ona.
Haj­du­ko­vi­će­va je uka­za­la da u Cr­noj Go­ri ne po­sto­je zva­nič­ni po­da­ci o bro­ju dje­ce či­ji ro­di­te­lji ne do­pri­no­se nji­ho­vom iz­dr­ža­va­nju, upo­zo­ra­va­ju­ći da se do sa­da ne­do­volj­no pa­žnje po­kla­nja­lo tom ro­ble­mu.
– Na osno­vu is­ku­stva žen­skih NVO, broj ro­di­te­lja, naj­če­šće oče­va, ko­ji ne pla­ća­ju ali­men­ta­ci­ju je mno­go ve­ći od bro­ja onih ro­di­te­lja pro­tiv ko­jih je po­kre­nut po­stu­pak zbog ne­da­va­nja iz­dr­ža­va­nja. Mno­gi ro­di­te­lji ne po­kre­ću po­stu­pak pred in­sti­tu­ci­ja­ma, i to naj­če­šće zbog ne­do­stat­ka zna­nja o pra­vi­ma ili zbog osje­ća­ja sra­mo­te. I da­lje su pri­sut­na ste­re­o­tip­na mi­šlje­nja o raz­ve­de­nim maj­ka­ma ko­ji se po­ve­zu­ju sa nji­ho­vim ne­u­spje­hom u pod­ruč­ju brač­nog i po­ro­dič­nog ži­vo­ta, dok ne­vjen­ča­ne maj­ke na­i­la­ze na još ve­će pro­ble­me – ka­za­la je ona.
Iako za ovu pro­ble­ma­ti­ku po­sto­ji za­kon­ski okvir, ona na­vo­di da se u prak­si ka­žnja­va­nje du­žni­ka naj­če­šće po­ka­za­lo kao ne­dje­lo­tvor­no.
– Oče­vi pro­na­la­ze na­čin da iz­bjeg­nu za­kon­sku oba­ve­zu – mi­je­nja­ju pre­bi­va­li­šte, ra­de na cr­no, po­slo­dav­ci ih pri­ja­vlju­ju na mi­ni­mal­na pri­ma­nja, ne­pri­ja­vlju­ju do­dat­ne za­ra­de, upi­si­va­nja imo­vi­ne na tu­đe ime itd. – upo­zo­ri­la je Haj­du­ko­vi­će­va.
Po­sla­nik Po­zi­tiv­ne Cr­ne Go­re (PCG) Sr­đan Pe­rić ka­zao je da po­dr­ža­va ini­ci­ja­ti­vu da dr­ža­va obez­bi­je­di za­kon­sko iz­dr­ža­va­nje iz bu­dže­ta u slu­ča­je­vi­ma ka­da ga je ne­mo­gu­će na­pla­ti­ti od ro­di­te­lja.
– Van spo­ra je da se iz­dr­ža­va­nje dje­te­ta mo­ra pla­ća­ti, kao što je i van spo­ra da se mo­ra pri­mi­je­ni­ti efi­ka­sni­je me­tod nje­go­ve na­pla­te. Me­đu­tim, ve­li­ki pro­blem je to što ve­li­ki broj gra­đa­na, a ti­me i ro­di­te­lja, ži­vi na ivi­ci si­ro­ma­štva, ne­za­po­sle­nost po­sta­je ga­lo­pi­ra­ju­ća, a za­po­sle­nja su ne­stal­na. Ta­kav am­bi­jent do­dat­no uslo­žnja­va ovaj pro­blem – ka­zao je Pe­rić.
Ovo tvr­di da bi zbog to­ga tre­ba­lo vo­di­ti pro­ak­tiv­nu so­ci­jal­nu po­li­ti­ku.
– Sve uka­zu­je na to da tre­ba vo­di­ti pro­ak­tiv­nu so­ci­jal­nu po­li­ti­ku ta­ko da se otva­ra­ju no­va rad­na mje­sta i da se uma­nju­je broj so­ci­jal­nih slu­ca­je­va. Ta­da će i iz­dr­ža­va­nja dje­te­ta bi­ti lak­še na­pla­ti­ti – oci­je­nio je Pe­rić.
U stu­di­ji SŽK se na­vo­di da sto­pa si­ro­ma­štva me­đu dje­com u Cr­noj Go­ri iz­no­si 10 od­sto, što zna­či da je sva­ko de­se­to di­je­te si­ro­ma­šno ili ukup­no oko 14.500 dje­ce. A.T.

Naj­če­šće ka­žnja­va­ni uslov­no

S ob­zi­rom na naj­če­šći ne­u­spjeh iz­vr­šnih po­stu­pa­ka, za­kon­ski za­stup­ni­ci ma­lo­ljet­nih po­vje­ri­la­ca če­sto pri­bje­ga­va­ju po­kre­ta­nju kri­vič­nog po­stup­ka zbog kri­vič­nog dje­la ne­da­va­nja iz­dr­ža­va­nja.
– Is­tra­ži­va­nje je po­ka­za­lo da je 94,59 od­sto osu­đe­nih li­ca mu­škog po­la, tj. u pi­ta­nju su oče­vi ma­lo­ljet­ne dje­ce. Me­đu iz­vr­ši­o­ci­ma je za­stu­pljen po­vrat ka­da su u pi­ta­nju kri­vič­na dje­la pro­tiv bra­ka i po­ro­di­ce, s tim što, ipak, ve­ći broj iz­vr­ši­la­ca ni­je bio ra­ni­je osu­đi­van. Od onih ko­ji su bi­li ra­ni­je osu­đi­va­ni sva­ki tre­ći je bio osu­đen za kri­vič­no dje­lo ne­da­va­nje iz­dr­ža­va­nja po čla­nu 221 Kri­vič­nog za­ko­ni­ka – upo­zo­ra­va­ju u SŽK.
Ka­ko se na­vo­di, pre­ko 60 od­sto iz­vr­ši­la­ca kri­vič­nog dje­la ne­da­va­nje iz­dr­ža­va­nja svo­ju za­kon­sku oba­ve­zu ni­je iz­vr­ša­va­lo du­že od go­di­nu da­na.
– Naj­če­šće iz­re­če­na kri­vič­na sank­ci­ja je uslov­na osu­da, u čak 48,57 od­sto slu­ča­je­va, na­kon ko­je sli­je­di ka­zna za­tvo­ra sa uče­šćem od 37,14, dok je nov­ča­na ka­zna za­stu­plje­na u 14,29 od­sto slu­ča­je­va – pi­še u is­tra­ži­va­nju.