Vla­da mo­ra raz­vi­ti mo­del za za­šti­tu i odr­ži­vo ko­ri­šće­nje re­sur­sa Ska­dar­skog je­ze­ra, po­la­ze­ći od kli­ma­to­lo­ških mo­de­la i pro­jek­ci­ja, te po­štu­ju­ći me­đu­na­rod­ne oba­ve­ze i ustav­no opre­dje­lje­nje Cr­ne Go­re kao eko­lo­ške dr­ža­ve, oci­je­ni­la je ko­or­di­na­tor pro­gra­ma ži­vot­ne sre­di­ne u NVO Grin ho­um Na­ta­ša Ko­va­če­vić. Ona je po­vo­dom Svjet­skog da­na mo­čvar­nih sta­ni­šta po­zva­la struč­ne in­si­tu­ci­je i ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­ja­ma da u po­gle­du Ska­dar­skog je­ze­ra za­poč­nu rad na usa­gla­ša­va­nju svih sek­tor­skih stra­te­ških do­ku­me­na­ta i ak­ci­o­nih pla­no­va sa osnov­nim prin­ci­pi­ma Ram­sar­ske kon­ven­ci­je.
Ko­va­če­vi­će­va je pod­sje­ti­la da Ram­sar­ska kon­ven­ci­ja pred­vi­đa traj­no oču­va­nje i obez­bje­đe­nje ra­zum­nog ko­ri­šće­nja mo­čva­ra. Upo­zo­ri­la je da je vri­je­me da se pre­i­spi­ta da li je Cr­na Go­ra i u ko­li­koj mje­ri po­sti­gla taj cilj u ska­dar­skom ba­se­nu i ka­kve pla­no­ve ima po­vo­dom to­ga.
– Ni­je ja­sno ko­je raz­voj­ne prin­ci­pe dr­ža­va sli­je­di ka­da je u pi­ta­nju oblast Ska­dar­skoj je­ze­ra. S jed­ne stra­ne, ri­ječ je o na­ci­o­nal­nom par­ku usta­no­vlje­nom još 1983. go­di­ne i pre­ko­gra­nič­no za­šti­će­nom pod­ruč­ju, kao i pod­ruč­ju na li­sti me­đu­na­rod­no zna­čaj­nih pti­či­jih sta­ni­šta i bilj­nih pod­ruč­ja (IBA, IPA). S dru­ge stra­ne, raz­li­či­ti pla­no­vi raz­vo­ja na­met­nu­ti ovom eko­si­ste­mu ne uzi­ma­ju u ob­zir fak­to­re de­gra­da­ci­je ni­ti ku­mu­la­tiv­ne efek­te ra­zno­ra­znih raz­voj­nih na­u­ma. Ta­ko je pla­ni­ra­no da se na je­ze­ru iz­gra­di eks­klu­ziv­ni me­ga­tu­ri­stič­ki obje­kat Por­to Ska­dar lejk sa ukup­no 457 le­ža­je­va, 30 luk­su­znih vi­la, spa cen­tr­om, dva re­sto­ra­na, ma­ri­nom za oko 30 bro­do­va itd. U uz­vod­nom di­je­lu, na ri­je­ci Mo­ra­či, pla­ni­ra­na je de­po­ni­ja opa­snog ot­pa­da sa go­di­šnjim ka­pa­ci­te­tom od­la­ga­nja od ukup­no 457.610 to­na go­di­šnje, dok se u na­uč­nim kru­go­vi­ma go­vo­ri i o pla­nu re­gu­la­ci­je vo­da Ska­dar­skog je­ze­ra. Re­gu­la­ci­ja pod­ra­zu­mi­je­va iz­grad­nju tu­ne­la za iz­voz vo­de u ju­žnu Ita­li­ju i isu­ši­va­nje je­ze­ra u po­vr­ši­ni od 14.000 hek­ta­ra, što je go­to­vo ukup­na po­vr­ši­na ovog cr­no­gor­skog RAM­SAR pod­ruč­ja – upo­zo­ri­la je Ko­va­če­vi­će­va.
Če­ti­ri ve­li­ke hi­dro­e­lek­tra­ne na Mo­ra­či, auto­put Bar–Bo­lja­re, Ja­dran­sko–jon­ski auto­put i dru­ge krup­ne in­fra­struk­tu­re su, po nje­nim ri­je­či­ma, u kon­flik­tu za za­šti­tom bi­o­lo­škog di­ver­zi­te­ta Ska­dar­skog je­ze­ra.
– Mo­čva­re se sma­tra­ju ge­ne­tič­kim ban­ka­ma bi­o­lo­ške ra­zno­li­ko­sti sta­ni­šta broj­nih bilj­nih i ži­vo­tinj­skih vr­sta, a pru­ža­ju i ve­li­ke mo­guć­no­sti za raz­voj tu­ri­zma i re­kre­a­ci­je. Sa dru­ge stra­ne, mo­čvar­na sta­ni­šta su isto­vre­me­no naj­u­gro­že­ni­ji eko­lo­ški sa­sta­vi zbog isu­ši­va­nja, za­ga­đe­nja i pre­ko­mjer­nog is­ko­ri­šća­va­nja nji­ho­vih re­sur­sa – za­klju­či­la je Ko­va­če­vi­će­va.
A.T.