Gra­đe­vin­ski rad­nik Dra­gi­ša Iko­nić iz Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne (BiH) pre­mi­nuo je ju­če u ko­tor­skoj bol­ni­ci od po­sle­di­ca po­vre­da ko­je je za­do­bio pre­kju­če na gra­di­li­štu na­do­mak Sta­rog gra­da u Bu­dvi, na ko­jem se gra­di ho­tel. Iko­nić je te­ške tje­le­sne po­vred gla­ve za­do­bio u uto­rak oko 13 ča­so­va, ka­da je na nje­ga pa­la ve­li­ka dr­ve­na gre­da, da bi od si­li­ne uda­ra pao na as­falt.
Kako je „Danu“ saopšteno iz Uprave za inspekcijske poslove, uzrok povrede, usled koje je nastupila smrt Ikonića najvjerovatnije je nepravilno vezivanje ili pucanje sajle na vitlu dizalice kojim je podizana daska (takozvana blažujka za šalovanje), koja je pala sa visine od pet do šest metara i udarila ga po licu. Iz Inspekcije napominju da je istraga povodom ovog slučaja u toku.
„Danu“ je saopšteno da su u toku 2015. godine inspektori rada za oblast zaštite i zdravlja na radu izvršli su 33 uviđaja na osnovu povreda na radu.
-Radi se o osam smrtnih, jednoj kolektivnoj i 24 teške povrede na radu – saopšteno je iz Uprave.
Najčešće nepravilnosti koje je utvrdila Inspekcija rada u oblasti zaštite i zdravlja na radu su rad zaposlenih bez uvjerenja o osposobljenosti za bezbjedan rad i bez ljekarskih uvjerenja o zdravstvenoj sposobnosti za radna mjesta sa posebnim uslovima rada, odnosno povećanim rizikom, kao i neobezbjeđivanje adekvatnih sredstava i opreme lične zaštite na radu od strane poslodavca, odnosno nekorišćenje istih od strane zaposlenih.
Pred­sjed­ni­ca Sin­di­ka­ta me­tal­skih rad­ni­ka pri Uni­ji slo­bod­nih sin­di­ka­ta (USS) San­dra Ob­ra­do­vić oci­je­ni­la je da je pro­ble­ma­tič­no što ve­li­ki broj po­slo­da­va­ca ne­ma akt o pro­cje­ni ri­zi­ka na rad­nom mje­stu, na­vo­de­ći da nji­hov pri­o­ri­tet mo­ra bi­ti vo­đe­nje ade­kvat­nih mje­ra za­šti­te na ra­du ra­di bez­bjed­no­sti rad­ni­ka. Ona upo­zo­ra­va da su u po­sled­nje vri­je­me uče­sta­li in­ci­den­ti na rad­nim mje­sti­ma, gdje rad­ni­ci pro­đu sa lak­šim i te­žim po­vre­da­ma, a ne­ri­jet­ko, ka­ko na­vo­di, i stra­da­ju od po­sle­di­ca po­vre­da.
– Ono što je pro­ble­ma­tič­no je da ogro­man broj po­slo­da­va­ca ne­ma akt o pro­cje­ni ri­zi­ka na rad­nom mje­stu. S ob­zi­rom da to ko­šta naj­če­šće se va­de na eko­nom­sku kri­zu. Ako ne­ma­ju taj akt, mo­že­mo pret­po­sta­vi­ti ka­kve se mje­re za­šti­te pri­mje­nju­ju u tim kom­pa­ni­ja­ma. Svje­do­ci smo da se po­vre­de naj­če­šće de­ša­va­ju u po­go­ni­ma te­ške in­du­stri­je, od­no­sno u gra­đe­vin­skom sek­to­ru, u rud­ni­ci­ma, gdje je rad i uz mje­re za­šti­te ri­zi­čan, a za­mi­sli­te ka­ko je u si­tu­a­ci­ja­ma gdje ih ne­ma ili sko­ro da ih ne­ma – ka­za­la je Ob­ra­do­vić za „Dan“.
Ona je na­ve­la da pre­ven­ci­ja tre­ba da bu­de na pr­vom mje­stu i da i za­po­sle­ni i po­slo­dav­ci tre­ba da bu­du upo­zna­ti sa svim ri­zi­ci­ma ko­je od­re­đe­no rad­no mje­sto no­si.
– Onaj ko tre­ba da vr­ši nad­zor je In­spek­ci­ja za­šti­te na ra­du. Pre­ma nji­ho­vim na­vo­di­ma, in­spek­to­ra je vr­lo ma­lo i pro­sto ne­ma­ju ka­pa­ci­te­ta da obi­đu sve po­slo­dav­ce. Ali ja mi­slim da je­dan ljud­ski ži­vot vri­je­di do­dat­nog an­ga­žo­va­nja tri, če­ti­ri, pet ili vi­še in­spek­to­ra, ono­li­ko ko­li­ko je toj slu­žbi po­treb­no da bi ade­kvat­no vr­ši­la svoj po­sao i da bi obi­la­zi­la po­slo­dav­ce, i to ne po pri­ja­va­ma, već pre­ven­tiv­no i uka­za­la na even­tu­al­ne ne­pra­vil­no­sti. Ni­je do­volj­no iz­la­zi­ti na li­ce mje­sta sa­mo ka­da se de­si po­vre­da ili u naj­go­rem slu­ča­ju smrt – ka­že ona.
Ob­ra­do­vić na­vo­di da se mo­ra spro­vo­di­ti edu­ka­ci­ja i za­po­sle­nih i po­slo­da­va­ca, da se mo­ra ula­ga­ti no­vac u kva­li­tet­nu opre­mu u ci­lju za­šti­te na ra­du i oja­ča­ti ka­pa­ci­te­te in­spek­cij­skog nad­zo­ra.
Član Od­bo­ra za zdrav­stvo, rad i so­ci­jal­no sta­ra­nje Jan­ko Vu­či­nić ocje­nju­je da su po pi­ta­nju za­šti­te na ra­du za­ta­ji­le dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je, ko­je po nje­go­vom mi­šlje­nju ne re­a­gu­ju na vri­je­me.
– U slu­ča­ju Že­lje­za­re i Ta­re re­a­go­va­lo se tek na­kon po­gi­bi­je rad­ni­ka, iako je pri­je to­ga bi­lo vi­še si­tu­a­ci­ja po­vre­đi­va­nja rad­ni­ka – ka­zao je on.
Na­vo­di da na gra­đe­vi­na­ma če­sto bu­de po­vre­đi­va­nja rad­ni­ka, ne­ri­jet­ko sa smrt­nim po­sle­di­ca­ma, uka­zu­ju­ći da bi In­spek­ci­ja za­šti­te na ra­du tre­ba­lo da re­a­gu­je i da po­ve­de ra­ču­na o za­šti­ti tih rad­ni­ka.
– Za­šti­ta na ra­du se spro­vo­di sa­mo ra­di pu­ke for­mal­no­sti i rad­ni­ci če­sto ra­de vi­še od do­zvo­lje­nog, pre­ko­vre­me­no, i vje­ro­vat­no usled ne­a­de­kvat­ne za­šti­te na ra­du i pre­mo­re­no­sti i is­cr­plje­no­sti de­ša­va­ju se i ta­kvi slu­ča­je­vi – na­veo je on.
Pri­je dva mje­se­ca do ne­sre­će na rad­nom mje­stu do­šlo je i u Ul­ci­nju, ka­da je po­gi­nuo Nik­ši­ća­nin M.G (37), ka­da je na nje­ga pa­la gre­da. Tom pri­li­kom je te­ško po­vri­je­đen nje­gov su­gra­đa­nin M.P (39), a obo­ji­ca su bi­la an­ga­žo­va­na od stra­ne fir­me ko­ja je ra­di­la na ru­še­nju ne­le­gal­no iz­gra­đe­nog objek­ta u na­se­lju Pi­nješ u Ul­ci­nju.
Po­čet­kom ju­la ove go­di­ne na rad­nom mje­stu stra­da­la je i Moj­kov­čan­ka Slo­bo­dan­ka Ćo­rić (55) ko­ja je po­gi­nu­la u eks­plo­zi­ji ko­ja se do­go­di­la u fa­bri­ci oruž­ja gdje je ra­di­la. Tom pri­li­kom je lak­še tje­le­sne po­vre­de za­do­bi­lo se­dam nje­nih ko­le­ga za­po­sle­nih u pi­ro­teh­nič­kom odje­lje­nju.
U fe­bru­a­ru je u po­go­nu Ko­vač­ni­ce nik­šić­ke Že­lje­za­re To­šče­lik te­ško po­vri­je­đen Mi­lun To­do­ro­vić. Nje­mu su po­lo­mlje­ne obje no­ge, u pred­je­lu is­pod ko­lje­na, ka­da se sa pre­se od­lo­mio ko­mad če­li­ka dug me­tar i po­ko­sio ga po no­ga­ma. U istom po­go­nu je ne­ko­li­ko da­na ra­ni­je po­vri­je­đen rad­nik Rat­ko Gar­da­še­vić, pri­li­kom ka­če­nja ma­te­ri­ja­la za ka­mi­on, ka­da mu je ot­ki­nut prst.
U Ko­vač­ni­ci Že­lje­za­re su 2013. i 2014. go­di­ne po­gi­nu­la dva rad­ni­ka, dok je je­dan po­vri­je­đen.A.T.

Preduzetnici kažnjeni 240.000

Iz Uprave su saopštili da je Inspekcija rada u oblasti zaštite i zdravlja na radu u toku 2015. u 918 slučajeva ukazala i dala primjeren rok za otklanjanje nepravilnosti.
-Inspekcija je donijela 93 rješenja za otklanjanje nepravilnosti, 58 rješenja o privremenoj zabrani rada, podnijela četiri zahtjeva za pokretanje prekršajnog postupka i izdala 817 prekršajnih naloga za pravna lica, odgovorna lica u pravnom licu i preduzetnike sa novčanim kaznama u ukupnom iznosu od 239.570 eura. U svakom pojedinačnom slučaju povrede na radu dokumentaciju prikupljenu tokom uviđaja proslijedila je nadležnim sudskim i tužilačkim organima na dalje postupanje – kažu u Uprave