Ge­ne­ral­ni se­kre­tar Uni­je slo­bod­nih sin­di­ka­ta (USS) Sr­đa Ke­ko­vić oci­je­nio je da po­lo­žaj cr­no­gor­skih rad­ni­ka ni­je po­bolj­šan i da zbog ne­a­de­kvat­ne za­šti­te nad­le­žnih in­sti­tu­ci­ja za­po­sle­ni u stra­hu od ot­ka­za pri­hva­ta­ju naj­ne­hu­ma­ni­je uslo­ve ra­da. On is­ti­če da je za bo­lji po­lo­žaj rad­ni­ka neo­p­hod­na eko­nom­ska po­li­ti­ka ko­ja bi za­u­sta­vi­la da­lje ras­ta­ka­nje dru­štve­nog bo­gat­stva i obez­bi­je­di­la in­ve­sti­ci­je za otva­ra­nje no­vih rad­nih mje­sta. S ob­zi­rom da će se ove go­di­ne ra­di­ti na no­vom za­ko­nu o ra­du, Ke­ko­vić po­ru­ču­je rad­ni­ci­ma da oče­ku­je nji­ho­vu po­dr­šku uko­li­ko oci­je­ne da je ona neo­p­hod­na. Ke­ko­vić ka­že da su za­po­sle­ni če­sto iz­lo­že­ni kraj­nje ne­hu­ma­nim rad­nja­ma – ne pla­ća im se pre­ko­vre­me­ni rad, za­ki­da­ju im se da­ni sed­mič­nog i go­di­šnjeg od­mo­ra, ot­pu­šta­ju se bez na­ja­ve i ot­prem­ni­ne. Po­ru­ču­je da bi ta­kvo tre­ti­ra­nje rad­ne sna­ge dr­ža­va mo­gla da spri­je­či sa­mo ako ho­će, kroz ak­tiv­no­sti in­spek­ci­je i tu­ži­la­štva.
– U ova­kvom sta­nju stva­ri je­di­na pra­va stvar je sin­di­kal­no or­ga­ni­zo­va­nje za­po­sle­nih i for­mi­ra­nje ja­kih sin­di­ka­ta, ko­ji će im omo­gu­ći­ti da sa po­slo­dav­cem pre­go­va­ra­ju o uslo­vi­ma ra­da i za­šti­ti­ti ih od iz­ra­blji­va­nja bi­lo ko­je vr­ste. Za­po­sle­ni ko­nač­no mo­ra­ju da shva­te da šti­te­ći ko­le­gu i so­li­da­ri­šu­ći se sa njim u stva­ri šti­te se­be od ne­če­ga što će im se kad-tad de­si­ti. U 2015. go­di­ni ni­je bi­lo dra­stič­ni­jih ot­pu­šta­nja, ali je ipak taj pro­ces u kon­ti­nu­i­te­tu. Na­še rad­no za­ko­no­dav­stvo je neo­li­be­ral­no i osta­vlja mno­go mo­guć­no­sti po­slo­dav­cu da ot­pu­sti rad­nu sna­gu ka­da god to po­že­li. Na­ža­lost, svje­do­ci smo da ve­li­ki dio po­slo­da­va­ca to na naj­go­ri mo­gu­ći na­čin ko­ri­sti, ot­pu­šta­ju­ći sta­ri­ju i sku­plju rad­nu sna­gu da bi pri­mi­li mla­đu i jef­ti­ni­ju. Pri­tom, mla­du rad­nu sna­gu an­ga­žu­ju uglav­nom po ugo­vo­ri­ma o ra­du na od­re­đe­no vri­je­me ili pre­ko agen­ci­ja za pri­vre­me­no ustu­pa­nje za­po­sle­nih, i na taj na­čin za­po­sle­ne dr­že u stal­nom stra­hu i ne­iz­vje­sno­sti, od­no­sno u po­zi­ci­ji da bes­po­go­vor­no mo­ra­ju da pri­hva­te sve uslo­ve ko­ji im po­slo­da­vac na­me­će – ka­že Ke­ko­vić za „Dan”.
On na­vo­di da naj­ve­ću po­šast pred­sat­vlja­ju blan­ko spo­ra­zum­ni ras­ki­di rad­nog od­no­sa.
– Jav­na je taj­na da po­slo­dav­ci uslo­vlja­va­ju za­po­sle­ne da pot­pi­šu za­htjev za spo­ra­zum­ni ras­kid rad­nog od­no­sa pri­je ne­go im uru­če ugo­vor o ra­du na neo­d­re­đe­no vri­je­me. U tom za­htje­vu ne­ma pre­ci­zi­ra­nog da­tu­ma, ta­ko da po­slo­da­vac u bi­lo kom tre­nut­ku mo­že da pro­ce­su­i­ra za­htjev uno­še­njem da­tu­ma i na taj na­čin se za­po­sle­nom ras­ki­da ugo­vor o ra­du po nje­go­voj „že­lji”, a ne na ini­ci­ja­ti­vu po­slo­dav­ca. U ta­kvim slu­ča­je­vi­ma po­slo­da­vac ne­ma ni­ka­kvu oba­ve­zu pre­ma za­po­sle­nom jer je, na­vod­no, sam za­po­sle­ni že­lio ras­kid rad­nog od­no­sa. USSCG je pro­tiv te po­ša­sti po­kre­nu­la kam­pa­nju, s ob­zi­rom da se ra­di o kri­vič­nom dje­lu iz­nu­da i ne­će­mo sta­ti dok se ova po­ja­va ne is­ko­ri­je­ni. Ona na­no­si ve­li­ku šte­tu na­šim po­ro­di­ca­ma, kao i dru­štvu uop­šte – ka­že Ke­ko­vić.
On na­vo­di da no ­vi za­kon o ra­du pre­ma vla­di­nom pla­nu tre­ba da se do­ne­se u če­tvr­tom kvar­ta­lu 2017, i da do ta­da ima do­volj­no vre­me­na da se on kva­li­tet­no ura­di.
– To će bi­ti te­žak i na­po­ran po­sao za sve pre­go­va­ra­če, ali že­li­mo da vje­ru­je­mo u so­ci­jal­ni di­ja­log i mo­guć­nost po­sti­za­nja kon­sen­zu­sa. U sva­kom slu­ča­ju, po­ru­ču­je­mo za­po­sle­ni­ma da pra­te taj pro­ces pre­go­vo­ra i da nam da­ju kon­kret­nu po­dr­šku uko­li­ko oci­je­ni­mo da je ona neo­p­hod­na i po­zo­ve­mo ih ma kon­kret­nu sin­di­kal­nu ak­ci­ju – ka­zao je Ke­ko­vić.
On na­ja­vlju­je da će u 2016. go­di­ni USS na­sta­vi­ti za­po­če­tu kam­pa­nju za im­ple­men­ti­ra­nje i tre­će kon­gre­sne re­zo­lu­ci­je, ko­ju smo na­zva­li Re­zo­lu­ci­ja o nu­žno­sti iz­mje­ne pen­zi­o­nog si­ste­ma.
– U naj­kra­ćem, tom re­zo­lu­ci­jom že­li­mo da vra­ti­mo sta­ro­snu gra­ni­cu za od­la­zak u pen­zi­ju na 65 go­di­na za mu­škar­ce i 62 go­di­ne za že­ne, kao i da osno­vi­ca za utvr­đi­va­nje pen­zi­je bu­de naj­bo­ljih 20 go­di­na pen­zij­skog sta­ža u ka­ri­je­ri za­po­sle­nog. Na taj na­čin že­li­mo da ko­li­ko-to­li­ko vra­ti­mo do­sto­jan­stvo pen­zi­ja­ma, ko­je su re­for­mom pen­zi­o­nog si­ste­ma iz 2004. i 2014. iz­gu­bi­le svoj osnov­ni smi­sao, a to je da pen­zi­o­ne­ri­ma omo­gu­će da ostva­re do­sto­jan­stven ži­vot u tre­ćoj ži­vot­noj do­bi od svo­jih za­ra­đe­nih pen­zi­ja – po­ru­ču­je Ke­ko­vić.M.S.

Bi­će bo­lje ka­da bu­de ka­zni
Ge­ne­ral­ni se­kre­tar Sa­ve­za sin­di­ka­ta (SSCG) Du­ško Za­ru­bi­ca oci­je­nio je za agen­ci­ju Mi­na da će se po­lo­žaj rad­ni­ka u Cr­noj Go­ri po­bolj­ša­ti ka­da poč­ne stro­ga pri­mje­na za­ko­na ko­ji se od­no­se na po­što­va­nje ugo­vo­ra o ra­du i ka­da se pre­ma po­slo­dav­ci­ma bu­du pri­mje­nji­va­le re­pre­siv­ne mje­re. U SSCG sma­tra­ju da pro­šle go­di­ne ni­je do­šlo do po­bolj­ša­nja po­lo­ža­ja za­po­sle­nih u Cr­noj Go­ri, jer je i da­lje pri­sut­na prak­sa po­slo­da­va­ca da sva­ko­dnev­no kr­še od­red­be Za­ko­na o ra­du i op­šteg ko­lek­tiv­nog ugo­vo­ra, dok ade­kvat­na re­ak­ci­ja nad­le­žnih in­spek­ci­ja iz­o­sta­je.
Za­ru­bi­ca je na­veo da se za­po­sle­ni u Cr­noj Go­ri su­o­ča­va­ju sa pro­ble­mom ne­is­pla­ći­va­nja za­ra­da u skla­du sa za­ko­nom, kao i sa či­nje­ni­com da po­slo­dav­ci ne upla­ću­ju dio ko­ji se opo­re­zu­je i na ko­ji se pla­ća­ju do­pri­no­si.

Na­kna­de maj­ka­ma uspjeh
Za USS, ka­že Ke­ko­vić, do­ga­đaj 2015. bi­lo je usva­ja­nje iz­mje­na i do­pu­na Za­ko­na o so­ci­jal­noj i dječ­joj za­šti­ti, ko­jim je maj­ka­ma sa tro­je ili vi­še dje­ce obez­bi­je­đe­na do­ži­vot­na na­kna­da, uko­li­ko one to že­le.
– U pi­ta­nju je jed­na od tri re­a­li­za­ci­je usvo­je­ne na Dru­gom kon­gre­su USSCG, odr­ža­nom 2012, ko­ju smo na­zva­li Re­zo­lu­ci­ja za za­šti­tu ma­te­rin­stva. Ina­če, ta re­zo­lu­ci­ja je na­sta­la kao po­sle­di­ca uoče­nog pro­ble­ma ko­je na­še ko­le­gi­ni­ce ima­ju na tr­ži­štu ra­da, na ko­jem ih po­slo­dav­ci iz­la­žu di­rekt­nim pri­ti­sci­ma i ot­ka­zi­ma ugo­vo­ra o ra­du uko­li­ko na bi­lo ko­ji na­čin uvi­de da pla­ni­ra­ju da ostva­re ma­te­rin­stvo. Na taj na­čin USS je do­pri­ni­je­la je im­ple­men­ta­ci­ji ustav­nog kon­cep­ta iz­grad­nje Cr­ne Go­re kao dr­ža­ve so­ci­jal­ne prav­de, što je ujed­no i na­ša mi­si­ja – ka­že Ke­ko­vić.