Aka­de­mik Ma­ti­ja Beć­ko­vić oci­je­nio je si­noć na obi­lje­ža­va­nju 100. go­di­na od Moj­ko­vač­ke bit­ke da su Sr­bi­ja i Cr­na Go­ra ne­raz­dvo­ji­ve, a rop­stvo i Cr­na Go­ra ne­spo­ji­vi. On je na­veo da su i Hri­stos i Moj­ko­vac ro­đe­ni na Bo­žić i za­to „ne­ma Bo­ži­ća bez Moj­kov­ca ni Moj­kov­ca bez Bo­ži­ća“. U moj­ko­vač­kom Cen­tru za kul­tu­ru si­noć je or­ga­ni­zo­va­na aka­de­mi­ja po­vo­dom te slav­ne bit­ke, za ko­ju je Beć­ko­vić ka­zao da je „dio Ko­sov­sko­ga bo­ja ko­ji tra­je i tra­ja­će do po­sled­nje­ga vre­me­na”.
On je pod­sje­tio da ni­je pr­vi put da se pu­ca­lo na srp­ski na­rod sa svih stra­na i iz svih oruž­ja. Ubi­ja­ni smo, ka­že, bez spi­ska i bom­bar­do­va­ni re­dom, i to po pra­vi­lu na naj­ve­će pra­vo­slav­ne pra­zni­ke. On je ta­ko­đe is­ta­kao da je naj­ve­ći ko­sov­ski ju­nak srp­ski pje­snik Pe­tar Dru­gi Pe­tro­vić Lov­ćen­ski taj­no­vi­dac, ka­zav­ši da se o Ko­so­vu vi­še sa­zna­je kroz po­e­zi­ju, ne­go kroz isto­ri­ju, do­da­ju­ći da pam­će­nje ne umi­re, a ono što po­e­zi­ja vra­ti u svi­jest za­u­vi­jek po­sto­ji.
Go­vo­re­ći o Pr­vom svjet­skom ra­tu, Beć­ko­vić je pod­sje­tio da je Beč tra­žio bez­u­slov­nu ka­pi­tu­la­ci­ju svih srp­skih tru­pa ko­je su pre­la­zi­le Cr­nu Go­ru, is­ti­ću­ći da je ta­da­šnja Vla­da pri­hva­ti­la sve uslo­ve osim po­sled­njeg, i na­pra­vio pa­ra­le­lu on­da­šnjeg i sa­da­šnjeg vre­me­na.
– Sr­bi­ja i Cr­ne Go­ra su ne­raz­dvo­ji­vi, rop­stvo i Cr­na Go­ra su ne­spo­ji­vi, da­nas se či­ni da smo ugro­že­ni­ji iz­nu­tra ne­go spo­lja. Po­sto­ji spo­lja­šnje i unu­tra­šnje Ko­so­vo, i spo­lja­šnji i unu­tra­šnji Moj­ko­vac. Na onom spo­lja­šnjem Ko­so­vu osno­va­na je pr­va NA­TO dr­ža­va ko­ju je pri­znao Mon­te­ne­gro, a ni­kad ne­će Cr­na Go­ra. Ono unu­tra­šnje je osta­lo „Ona­mo, `namo” i svu­da je gdje ima Sr­ba. Ju­da je na­zvan bla­gaj­ni­kom iz­da­je, tih bla­gaj­ni­ka se da­nas na­mno­ži­lo, a Ju­di­nih tri­de­set sre­bre­nja­ka na­ra­slo je na mi­li­o­ne zlat­ni­ka. Ali po­red sve­ga, ni­ka­kvih pro­mje­na u po­gle­du mo­ra­la i mo­ral­no­sti ne­ma – po­ru­čio je Beć­ko­vić, do­da­ju­ći da je Moj­ko­vač­ka bit­ka ma­la u isto­ri­ji ra­to­va, ali u isto­ri­ji brat­ske slo­ge i lju­ba­vi, čoj­stva i ju­na­štva, ča­sti i obra­za spa­da u naj­ve­će ko­ju je vo­di­lo ljud­sko sje­me.
Epi­skop bu­di­mljan­sko-nik­šić­ki Jo­a­ni­ki­je ka­zao je da je po­seb­no va­žno na­gla­si­ti da se brat­ski i ne­dje­lji­vi na­rod Sr­bi­je i Cr­ne Go­re u Ve­li­kom ra­tu he­roj­ski i jed­no­du­šno su­prot­sta­vio nad­moć­noj, osva­jač­koj voj­sci austro­u­gar­ske mo­nar­hi­je i nje­nih sa­ve­zni­ka, kr­sta­ši­ma i kr­sto­lo­mi­ma 20. vi­je­ka, pre­te­ča­ma Hi­tle­ra i NA­TO agre­si­je.
– Isto­vre­me­no, to ju­na­štvo rav­no je ko­sov­skom i po smi­slu i po za­vje­šta­nju, pa zbog to­ga Moj­ko­vač­ku bit­ku do­ži­vlja­va­mo kao na­sta­vak Ko­sov­ske – pod­sje­tio je vla­di­ka, na­po­mi­nja­ju­ći da na Moj­kov­cu, za raz­li­ku od Ko­so­va, ni­je bi­lo iz­da­je.
Na­ža­lost, ka­ko je ka­zao, iz­da­ja Moj­kov­ca do­šla je de­se­tak da­na po­sli­je bit­ke.
– Ne­slav­na na­red­ba od ta­da­šnje vla­de Cr­ne Go­re da cr­no­gor­ska voj­ska po­lo­ži oruž­je pred ne­pri­ja­te­ljem, od stra­ne pre­ka­lje­nih rat­ni­ka od Gra­ho­va do Ča­ko­ra, shva­će­na je kao iz­da­ja, i od­mah je pro­u­zro­ko­va­la raz­dor i ras­ko­le u na­ro­du, ko­ji na na­šu ne­sre­ću, tra­ju do da­na da­na­šnjeg – ka­zao je on, na­po­mi­nja­ju­ći da moj­ko­vač­ka, kao i ko­sov­ska dra­ma, još ni­je za­vr­še­na.
Or­ga­ni­za­to­ri  pro­sla­ve su Epar­hi­ja bu­di­mljan­sko-nik­šić­ka, Srp­ski na­ci­o­nal­ni sa­vjet i Dru­štvo srp­skih do­ma­ći­na.J.Š.